Izdvajanje državnih institucija u Srbiji za oglašavanje u medijima na godišnjem nivou, na uzorku od 50 najznačajnijih institucija od kojih je Savet za borbu protiv korupcije prikupio podatke, nije manje od 15 miliona evra. Kada se tome dodaju i sredstva koja se zvanično izdvajaju za rad medija, dolazi se do iznosa od čak 40 miliona evra za medije iz državnih izvora, što znači da medijima od državnih institucija dolazi četvrtina ukupnih prihoda od oglašavanja, navodi se u izveštaju o pritiscima i kontroli medija u Srbiji Saveta za borbu protiv korupcije.
Savet ocenjuje da „vlast tako dobija značajan prostor za ostvarivanje finansijskog uticaja na medije, čime se, ujedno, ostvaruje i uticaj na uređivačku politiku“, kao i da se o ovim institucijama retko mogu uočiti kritički sadržaji u medijima. Prema navodima iz izveštaja, najviše sredstava medijima je plasirano upravo kroz različite vrste kampanja, koje najčešće nisu imale humanitarni karakter, kako to predviđa Zakon o oglašavanju, već su za cilj imala „promociju rada i aktivnosti ministarstava“.
U izveštaju je istaknuto da su najskuplje kampanje u proteklom periodu bile „Očistimo Srbiju“ Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, promocija startap kredita Ministarstva ekonomije, „Kosovo je Srbija“, kampanja za vakcinaciju protiv gripa A H1N1 i kampanja za odvikavanje od pušenja.
Prema dokumentima dostavljenim Savetu za borbu protiv korupcije, najveća finansijska sredstva za medije izdvaja preduzeće Telekom Srbija, „za koje se može pretpostaviti da je neophodno da oglašava usluge mobilne telefonije“. Međutim, odmah iza tog preduzeća se nalazi Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, pa Agencija za privatizaciju, potom Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo poljoprivrede, Institut za zdravlje Batut, Poreska uprava, Nacionalna služba za zapošljavanje, Ministarstvo rada i socijalne politike, EPS, Ministarstvo unutrašnjih poslova i drugi…
„Nasuprot osnovnom obliku oglašavanja koji predviđa Zakon o oglašavanju, mediji su od državnih organa prihodovali i na osnovu specijalizovanih usluga informisanja, usluga informisanja po ugovoru, pretplata na usluge i servise, subvencija u kulturi, izdvajanja sredstava iz fondova namenjenih civilnom sektoru za realizaciju projekata, pa čak i za usluge istraživanja“, napominje se u izveštaju.
Telekom Srbija, dodaje se, svake godine na marketing potroši oko 30 miliona evra, dok je analizom utvrđeno da se direktno na rad medija potroši ne manje od 10 miliona evra. Odmah iza Telekoma je Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, koje godišnje potroši ne manje od 1,5 miliona evra na promocije, a da, kako ocenjuje Savet, „pri tom nema potrebu da reklamira svoje proizvode“.
„Agencija za privatizaciju je na trećem mestu sa godišnjom potrošnjom od oko 62 miliona dinara, pa možda zbog toga većina medija počinje da informiše javnost o problemima u privatizaciji, tek kada se neka privatizacija zvanično poništi. Najveća sredstava Agencija troši na štampane medije. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja sledi Agenciju sa godišnjim izdvajanjima ne manjim od 60 miliona dinara, što takođe može da bude razlog što o radu tog Ministarstva gotovo da nema kritičkih sadržaja u medijima“, istaknuto je u izveštaju.
Lična promocija političara
Interesantno je, međutim, i da se istraživanje medijske dokumentacije Ebart iz 2009, koje je obuhvatilo listu najzastupljenijih političara u medijima, delimično poklopilo sa listom državnih institucija koje izdvajaju najviše novca za medije, ili onih koje imaju iz budžeta plaćene agencije za odnose sa medijima. Najveći broj novinskih tekstova i priloga bio je posvećen radu političara koji su iz svojih budžeta izdvajali najviše sredstava za medije, pa su se u njima najviše pojavljivali Mlađan Dinkić, Ivica Dačić, Tomica Milosavljević, Rasim Ljajić, Slobodan Milosavljević, Nebojša Bradić.
Izdvajanje državnih organa za medije
Telekom Srbija 10 miliona evra godišnje
Ministarstvo životne sred. i prostornog planiranja 1,5 milion evra godišnje
Agencija za privatizaciju oko 62 miliona dinara godišnje
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja 60 miliona dinara godišnje
Ministarstvo zdravlja oko 35 miliona dinara godišnje
Ministarstvo poljoprivrede 30 miliona dinara (2009)
Ministarstvo rada i soc. politike 28,3 mil. dinara (2008), 16,56 mil. dinara (2009)
Ministarstvo za Kosovo i Metohiju 21,42 miliona dinara (2008)
Ministarstvo unutrašnjih poslova 14 mil. dinara (2008), 8,89 mil. dinara (2009)
Poreska uprava 21,62 mil. dinara (2008), 23,48 mil. dinara (2009)
Nacionalna služba za zapošljavanje oko 17 miliona dinara godišnje
Elektroprivreda Srbije 14,63 miliona dinara (2008-2010)
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
