Vučić: Važno izgraditi Memorijalni centar na Starom sajmištu

Ostavite komentar

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

  1. Nikada ne treba da zaboravimo sve nevino nastradale Srbe, ali i druge narode tokom Drugog svetskog rata.

  2. Memorijalni centri su važni jer čuvaju tj. održavaju naše sećanje. Važno je bilo i da znate šta se desilo u Katinu 1940 u Poljskoj a ne da spinijete i čudite se što Rusija i ruska gubernija nisu pozvane na obeležavanje početka drugog svetskog rata. Memorijalni centri tome služe. Poljski centar je rekostruisao sve što se tiče drugog svetskog rata. Sovjetska invazija na Poljsku počela je 17. septembra u skladu sa paktom Molotov – Ribbentrop. Crvena armija je brzo napredovala i susrela se sa malim otporom (poljacima bilo naređeno da se ne sukobljavaju sa sovjetima). Sovjetske vlasti su zarobile i internirale oko 400 000 poljskih vojnika i policajaca. Neki su brzo oslobođeni ili pobegli, ali 125.000 je zatvoreno u logorima koje je upravljao NKVD. Što se tiče tri logora (Katinska šuma), Potvrđenih mrtvih je 21.768. Oni koji su poginuli u Katinu pored vojnika bili su još: 1 admiral, 2 generala, 24 pukovnika, 79 potpukovnika, 258 majora, 654 kapetana, 17 mornaričkih kapetana, 85 narednika , 3.420 podoficira i 7 kaplara, 200 pilota, predstavnici vlade i kraljevske porodice (knez, 43 zvaničnika) i civili (3 zemljoposednika, 131 izbeglica, 20 univerzitetskih profesora, 300 lekara; nekoliko stotina pravnika, inženjera i nastavnika; i više od 100 pisaca i novinara. NKVD ubice su koristili nemačko oružje, a ne standardne sovjetske revolvere…. U tim danima izvan Katina, sveukupno NKVD je pogubio skoro polovinu poljskog oficirskog kadra. Poljski istražilac Roman Martini je našao tajni dokument NKVD od 5 marta 1940 („odluka o Katinu“ u kome je naređena egzekucija zarobljenika kao i „Izveštaj Tartakova“ (Minsk) od 10. juna 1940. kojim se potvrđuje likvidacija tri poljska logora za ratne zarobljenike, Kozielsk, Ostaszkov i Starobielsk.

    1. Poljaci su zaista lose prosli. Preciznije receno ne radi se o zlocinu Rusije nego antiruskog SSSR-a u cijem politickom vrhu je bilo najvise hazarskih Jevreja. Mozda bi to moglo nekako da se resi sa Poljacima ali zategnuti odnosi izmedju zapada i Rusije ne doprinose tome. Ni „ruska gubernija“ nije prosla najbolje, uglavnom zbog saveznickog bombardovanja i Titovih partizana, najmanje zbog Nemaca. Za razliku od Poljaka mi ove svoje zrtve nazalost nismo popisali niti smo im podigli spomenik. Prvi pokret otpora u Evropi bila je regularna JVO Draze Mihailovica i prvi oslobodjen grad Loznica, ali da se udovolji Staljinu i usput na kolena baci tradicionalno neposlusna i nepredvidljiva nekadasnja „ruska gubernija“ Britanci i Amerikanci okrecu se partizanima i Titu (koga su kasnije okrenuli protiv Staljina). Sa njima ne bi ni trebalo da budemo na obelezavanju pocetka Drugog svetskog rata, bar dok ne dobijemo izvinjenje i ne isplati nam se ratna odsteta, mada je steta nemerljiva. Inace danas bi pre mogli da govorimo o zapadnoj guberniji jer sa Rusijom Srbija nema potpisan nijedan krupan vojni ili ekonomski sporazum.

  3. Srbi i Jevreji su najviše strdali tokom drugog svetskog rata, ovo je zaista važno za našu državu. Danas Srbija treba da ima bolje uslove života.

  4. Srbija je zemlja sa procentualno najvecim brojem zrtava u Prvom svetskom ratu (do 1 300 000, stradalo oko 60% muske populacije) a srpski narod u celini medju najstradalnijim u Drugom. Uprkos tome Srbija je jedina zemlja koja nema memorijalni centar posvecen zrtvama svog naroda. U Srbiji ne postoji nijedno spomen obelezje posveceno zrtvama Jasenovca, u Srbiji se umanjuje stravican broj zverski pobijenih Srba u NDH (i nemacki izvestaji upucuju na vise od 700 000, ukupan je nemoguce utvrditi). Vecina gradjana Srbije ne zna da je besomucno saveznicko bombardvanje Srbije odnelo desetine hiljada nevinih zivota, da su titoisti po upadu u Srbiju likvidirali i opljackali desetine hiljada ljudi. U Srbiji mnogi ne znaju da je pre navodnog genocida u Srebrenici u okolini Srebrenice po svoj prilici pobijeno oko 3500 srpskih civila (Centar za istrazivanje ratnih zlocina Republike Srpske), u Bljesku i Oluji jos neka hiljada. U Srbiji se ne zna cak ni tacan broj zrtava NATO bombardovanja 1999. Istinu o Srbima i Srbiji prekriva crna zemlja, valjda zbog dobrosusedskih odnosa i napretka na „evropskom putu“. Doduse mi smo ovde, uce nas u skoli, dosli tek u 7. veku pa i nismo na svojoj zemlji, i trebalo bi da je zajedno sa svojom istorijom i kulturnim nasledjem ustupimo „starosedeocima“…

Ostavite komentar

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

Društvo

Naslovna strana

24. januar 2022.
Galerija

Pretplati se i postani deo Kluba čitalaca Danasa

Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

Marko Šelić Marčelo, pisac i muzičar

Čitam Danas zato što nisam od juče, a i vrlo sam zainteresovan za sutra.