Za Kobija i Lebrona ne postoji autoritet

Podugačak je spisak igrača koji su u toku bogate karijere imali loš odnos sa trenerima, a pojedinci su čak dozvolili sebi i fizički kontakt sa ljudima iz stručnog štaba. Najekstremniji primer svakako je čuveni duel između Latrela Sprivela i Pi Džej Karlesima sada već davne 1998. godine. Tadašnja zvezda Golden Stejta bukvalno je nasrnula na trenera Voriorsa, počevši da ga davi pred saigračima. Pitanje je kako bi se ovaj incident završio da pribrani igrači nisu razdvojili Karlesima i Sprivela. Latrel je kasnije suspendovan na godinu dana, a zatim je prešao u Njujork Nikse, dok je i Pi Džej uskoro napustio Voriorse.

Retko koji trener je poput čuvenih Peta Rajlija i Fila Džeksona, uspeo da nametne apsolutni autoritet među igračima. Poznato je da je i Džekson morao da pronalazi načine kako bi obuzdao Denisa Rodmana u Čikagu. Ekscentrični Rodman često se žalio na metode slavnog trenera, puštanje ambijentalne muzike u svlačionici i paljenje mirišljavih svećica. Malo je nedostajalo da Rodman napusti Bulse, tačnije da bude trejdovan, pogotovo zbog nonšalantnog pristupa na treninzima i neprofesionalnog odnosa.

Za vreme boravka u Lejkersima Fil Džekson je nekako uspeo da uskladi sujete Šekila O Nila i Kobija Brajanta, međutim odmah nakon njegovog penzionisanja Kobi je pokazao i tamniju stranu svog karaktera. Džeksona je 2011. godine zamenio Majk Braun, dotadašnji trener Klivlenda, i već na prvom stepeniku naišao je na nerazumevanje prve zvezde tima. Brajant je često javno komentarisao način rada novog trenera, dozvolivši sebi da u toku tajm-auta crta akcije, govori saigračima šta treba da rade, što je jednostavno nedopustivo za bilo kog igrača. Zbog takvih njegovih poteza oslabio je autoritet trenera i među ostalim igračima. Ubrzo se oglasio i Pau Gasol nezadovoljan minutažom i ulogom u ekipi. Atmosfera je u Lejkersima bila i ostala narušena tako da glatko ispadanje od Oklahome u polufinalu Zapadne konferencije i nije preveliko iznenađenje.

Pojedini iskusni i dokazani treneri, koji su decenijama radili u jednom klubu i sa njim imali uspehe nalik Džeriju Slounu, morali su zbog nerazumevanja sa vedetama tima da napuste klupu i faktički se penzionišu. Iako nikada nije potvrđeno, trener koji je sa Džonom Stoktonom i Karlom Melounom igrao dva velika finala protiv Čikaga 1997. i 1998. godine i oba izgubio u eri Majkla Džordana morao je posle 23 godine na klupi Džezera da napusti Jutu, a kao osnovni razlog mediji su navodili nesporazum sa Deronom Vilijamsom, tadašnjom vedetom Jute. Spekuliše se da je Vilijams tražio veća ovlašćenja u igri, mada je imao značajnu slobodu, kao i zvučna pojačanja. Ishod je bio poguban za klub s obzirom na to da se Sloun penzionisao, a Vilijams prešao u Nju Džersi Netse.

Brojni treneri, ali i psiholozi pokušali su da objasne razloge takvog ponašanja koje je sve prisutnije kod najboljih igrača u NBA ligi. Većina njih, naročito tamnoputi košarkaši, odrasla je u siromašnim porodicama, često bez oca i pod glavnim nadzorom babe i dede. Sredine u kojima su stasali uglavnom su ispunjene lošim uzorima, tako da im je uspeh u sportu zapravo jedini način da se iskobeljaju iz takvog okruženja. Ogroman novac koji zarade u ranim dvadesetim godinama ume da im bude protivnik, a ne saveznik. Većina njih izdržava ne samo porodicu, već i brojne prijatelje koji žive u njihovim vilama i bukvalno ne rade ništa. Iako imaju savetnike koji im preporučuju na koji način i kakvim tempom da troše novac, neretko se dešava da pojedinci bankrotiraju. Poslednji primeri Alena Ajversona i Entoana Vokera potvrđuju takvu vrstu „talenta“. Voker je za svega nekoliko godina od penzionisanja potrošio više od 60 miliona dolara, što je sve češći slučaj, dok je Ajverson u poznim igračkim godinama spiskao neverovatnih 130 miliona američkih novčanica.

Mnogi tamnoputi igrači stupaju u bračnu zajednicu sa dvadeset godina, a kada ih uhvati slava pod svoje uglavnom se zbog neverstva i razvode, „poklanjajući“ bivšim suprugama ogromne svote novca. Slučajevi Kobija Brajanta, Dvejna Vejda, Majkla Džordana, Šekila O Nila i mnogih drugih primeri su nepromišljenosti koja ih je koštala skoro polovine stečenog bogatstva.

Ugovorima su zaštićeni kao „beli medvedi“. Mesto u startnoj petorci gotovo im je zagarantovano, kao i minutaža, tako da je trenerima teško da nametnu autoritet i postave igru koja možda neće biti po ukusu vedeta. Gazde timova poslovično su na strani igrača koji im donose novac, čega su treneri i svesni, tako da većina njih ćuti i radi svoj posao.

Naravno, postoje i brojni pozitivni primeri nalik Kevinu Durantu, lideru Oklahome ili Timu Dankanu iz San Antonija, međutim ponašanja Lebrona Džejmsa, Dvejna Vejda, Dvajta Hauarda, Kobija Brajanta deluju zabrinjavajuće i nedopustivo. Ne samo što podrivaju autoritete stručnog tima već narušavaju i ugled čitave lige.

Hauard „ne miriše“ Van Gandija

Dvajt Hauard, lider Orlanda, ove sezone je u više navrata naglasio da se ne slaže sa koncepcijom igre koju forsira Sten van Gandi. Uprkos nerazumevanju sa prvim trenerom Medžika, Hauard je odlučio da ostane još godinu dana u dresu Orlanda, međutim njegov odnos sa prvim stručnjakom sigurno neće ostati na zdravim osnovama.

Artest ismevao Brauna

Meta Vorld Pis, poznatiji kao Ron Artest, pokazao je još jednom tamniju stranu karaktera. On je, doduše u šaljivom tonu, prokomentarisao izgled Majka Brauna, trenera Los Anđeles Lejkersa. Podsmevao se njegovoj konstituciji, tačnije težini što svakako ne priliči jednom profesionalcu.

Del Negro na udaru igrača Klipersa

Vini del Negro takođe je jedan od trenera koji je naišao na nerazumevanje svojih igrača. Trener Los Anđeles Klipersa označen je kao jedan od uzroka glatkog ispadanja Klipersa od San Antonija u polufinalu Zapadne konferencije (4:0). Mediji u SAD smatraju da Del Negro nije uspeo da uskladi karaktere vedeta Pola, Grifina, Džordana i Martina i da je imao problem da nametne autoritet.