Za red među izdavačima udžbenika

Budući da je Zavod za udžbenike, najznačajnija izdavačka kuća u oblasti udžbenika, koji su vaši glavni zadaci i ciljevi?

– Naša misija je podizanje nivoa obrazovanja, nauke i kulture, izradom udžbenika vrhunskog kvaliteta, modernih nastavnih sredstava i objavljivanje posebnih i značajnih dela. Vizija Zavoda je izvrsnost u prenošenju znanja i liderska pozicija u izdavanju udžbenika, nastavnih sredstava i izuzetnih dela. Ciljevi Zavoda su smanjenje troškova, povećanje prodaje i inovativnost i kreativnost u izradi udžbenika i posebnih dela. Neprestano radimo na kvalitetu sadržaja i likovnih rešenja, ali i tehničkim karakteristikama. Zavod je društveno odgovorna kompanija, jer objavljujemo niskotiražne udžbenike i preko dve hiljade naslova na šest jezika nacionalnih zajednica: mađarskom, slovačkom, rumunskom, rusinskom, bugarskom i albanskom.

Kakva je konkurencija u ovoj oblasti izdavaštva?

– Danas u Srbiji postoji 64 konkurenta u oblasti izdavanja udžbenika (na primer u Crnoj gori ima jedan izdavač, u Hrvatskoj 3, u Sloveniji 2, u Austriji 3, u Finskoj 3…) Moram da istaknem da Srbija ima najliberalniji Zakon o udžbenicima na svetu, jer svako punoletan ko ima 500 evra i poznanika sa visokim obrazovanjem, a slučajno poznaje i nekoga ko je napisao udžbenik, može predlog da preda Ministarstvu prosvete i postane naš konkurent. U broju izdavača udžbenika u Evropi nama nema ravnih. U Hrvatskoj, na primer, ukoliko ne osvojite 10 odsto tržišta, gubite licencu i bilo bi dobro da primenimo tu pozitivnu praksu i kod nas. Potrebna je kontrola primene zakona nadležnih državnih organa, efikasno sprečavanje mita i korupcije u prodaji udžbenika i oduzimanje licenci. Takođe, potrebno je sagledati ukupnu primenu zakona i predložiti parlamentu izmene i dopune Zakona u skladu sa evropskom i svetskom praksom. Normalna konkurencija u oblasti izdavanja udžbenika doprinosi podizanju kvaliteta i takmičenju rivala da stvaraju sve bolje generacije udžbenika iz kojih će učenici samostalno učiti i širiti svoje znanje.

Da li ekonomska kriza i dalje ima efekta na izdavaštvo?

– Izdavaštvo je u krizi i bez ekonomske krize. Zavod za udžbenike smatra da je neophodno nastaviti sa poboljšanjem kvaliteta izdanja bez obzira na velika iskušenja. Roditelji žele da deci obezbede udžbenike za školu, a smanjuju kupovinu dodatnih priručnika i materijala. Ako uzmemo u obzir ekonomsku situaciju odlučili smo da budemo pažljivi sa povećanjem cena i naše cene su manje od drugih izdavača jer osećamo, kao državna kompanija, dodatnu obavezu da brinemo o mogućnostima roditelja. Istovremeno, od Ministarstva prosvete zahtevamo punu primenu Zakona, tj. da se sredstva iz fonda namenjena niskotiražnim udžbenicima uplate Zavodu, jer drugi izdavači nisu takve udžbenike ni štampali. Takođe, od Ministarstva kulture, se zahteva pravičan otkup knjiga, koji će omogućiti Zavodu vodeću ulogu.

Govoreći o stanju u izdavaštvu, govorimo o odnosu prema kulturi. Kakva je uloga Zavoda za udžbenike u tom pogledu?

– Zavodov doprinos kulturi ogleda se u intelektualnoj imovini koju poseduje, u vidu sabranih dela naših najvećih intelektualaca poput Pupina, Milankovića, Tesle, Cvijića, Mike Alasa, Karamate, Brane Petronijevića, Miloša Đurića i brojnih drugih. U prethodnoj godini je izašao iz štampe prvi tom Srpske enciklopedije, u čijem projektu učestvuju SANU i Matica srpska koji imaju Uređivački odbor zadužen za izradu i Zavod kao izvršni izdavač.

Zavod ima tradiciju objavljivanja sabranih i izabranih dela, a u prethodnih godinu dana smo pripremili „Izabrana dela“ Nikole Rota, tetralogiju Radovana Samardžića, četiri izabrane knjige Milovana Vitezovića. Edicijom Istorijsko sećanje u kojoj smo objavili „Holokaust i njegovo značenje“ želimo da izgradimo novi pristup prošlosti koji će pokazati našu privrženost ljudskim pravima i poštovanju drugog. Važno izdanje je i „Građanska Evropa“ akademika i predsednika Matice srpske Čedomira Popova u tri knjige, zatim „Uspon Evrope“ akademika Dragoljuba Živojinovića, Odabrani eseji iz rimske istorije i epigrafije akademika Slobodana Dušanića, na engleskom jeziku, „Diplomatska istorija Srbije“ Bogdana Lj. Popovića, „Leksikon gradova i trgova srednjovekovnih srpskih zemalja“, „Pet dunavskih čuda“ (na pet jezika) Zorana Živkovića, „Prodor na Balkan“ Andreja Mitrovića, „Budućnost rata“ profesora LSE, Kristofera Kokera, „Istorija društvenih teorija“ profesora Dragoljuba Mićunovića, „Sloboda izbora“ profesora Miroslava Prokopijevića, „Pariski poljubac“ Jasmine Mihajlović, „Crno telo“ Laure Barne, „Zbirku zadataka za prijemne ispite“ Dobrila Tošića, Mihaila Arsenovića i druge naslove iz matematike i prirodnih nauka, … Želimo da određene naslove prevedemo na engleski jezik: u saradnji sa Balkanološkim institutom upravo se završavaju prevodi dve knjige Slobodana Jovanovića – Gledston i Ustavobranitelji i njihova vlada. Pripremamo se da na engleski prevedemo po jednu knjigu Andreja Mitrovića, Jovana Cvijića i Milutina Milankovića. Želimo da na srpskom jeziku objavimo prevode doktorskih disertacija najznamenitijih intelektualaca i javnih delatnika Srbije, odbranjenih na vodećim evropskim univerzitetima.

Intelektualni kapital je najvažniji

Miloljub Albijanić, direktor i glavni urednik Zavoda za udžbenike, doktorirao je na Univerzitetu Singidunum, na temu „Kvantifikacija uticaja intelektualnog kapitala na konkurentnost“. Doktorska teza Miloljuba Albijanića posvećena je svestranom istraživanju i kvantifikaciji (merenju) značaja intelektualnog kapitala, „neopipljive imovine“ i njenog veoma opipljivog uticaja na konkurentnost. Albijanić je pokazao da je intelektualni kapital (ljudski kapital, društveni kapital i tehnologije) najvažniji kapital države i organizacije. Štednja i investicije u obrazovanje omogućavaju Srbiji izradu konkurentske strategije. Posebno je naglašen značaj investiranja u srednje stručno i visoko obrazovanje. Strateška prednost Albijanićevog pristupa je interdisciplinarnost i višedimenzionalnost njegove studije koja obuhvata matematiku, ekonomiju, menadžment, sociologiju i psihologiju. Albijanić koristeći matematičke modele ekonomskog rasta (Solow, Lukas i Phelps su dobitnici Nobelove nagrade iz matematičkih modela u ekonomiji), kao i analizirajući Indeks globalne konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma dokazuje da je uticaj intelektualnog kapitala na konkurentnost od najveće važnosti. Menadžmentom znanja, kao i strategijskim upravljanjem, daje mogući odgovor na pitanje budućnosti obrazovanja u Srbiji, kao i njenog daljeg ekonomskog rasta. Rad ima 300 stranica, 288 bibliografskih izvora, preko 700 fusnota i izuzetan metodološki pristup.

Albijaniću su čestitali Predsednik SANU, Potpredsednik SANU, Generalni sekretar SANU, Rektori, brojni akademici, profesori i ugledni intelektualci.