„Ako koristite pogrešan ugalj, činite jednu vrstu zločina“: Zagađenje vazduha ove godine u Srbiji moglo bi da bude najgore ikada

S obzirom da sa hladnijim vremenom dolazi drugi deo grejne sezone, očekuje se da na kraju 2022. stanje bude još gore. Kako kažu sagovornici Danasa osnovni razlog za to je loš kvalitet goriva koje se koristi u individualnim ložištima. Činjenica da je ove godine cena drva i uglja izuzetno porasla nateraće mnoge da posegnu za najjeftinijim opcijama koje su najčešće i najštetnije po životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Podaci XEco Vazduh aplikacije, koja daje pregled kvaliteta vazduha u realnom vremenu, pokazuje da je do sada na većini mernih stanica koncentracija PM10 čestica prevazilazila srednje granične dnevne vrednosti duže od 35 dana.

Tako su stanovnici Popovca, Valjeva i Užica po tri meseca i više udisali vazduh koji je sadržao koncentraciju PM10 čestica veću od dozvoljene. Podjednako je zabrinjavajuće i kada se pogleda koncentracija PM2.5 čestica čija je srednja godišnja granična vrednost premašena u sedam mesta.

Ovome u najvećoj meri doprinose individualna ložišta koja po izveštajima Agencije za zaštitu životne sredine predstavljaju dominantan izvor širenja PM10 i PM2.5 čestica.

Ove najsitnije čestice odgovorne su za niz kardiovaskularnih i bolesti sistema za disanje, uključujući i kancer.

Dejan Lekić, tvorac aplikacije XEco Vazduh, nekadašnji načelnik u Agenciji za zaštitu životne sredine a sada član Nacionalne ekološke asocijacije (NEA), kaže da je cela zemlja podjednako ugrožena lošim kvalitetom vazduha, a da će to postati posebno vidljivo tokom narednih meseci kada počne sezona grejanja.

– Prvi deo grejne sezone, koji obuhvata period od januara do aprila već je uticao na to da u sedam mesta bude zabeleženo prekoračenje srednje godišnje granične vrednosti PM2.5 čestica. Sa dolaskom hladnijeg vremena još mnoga mesta prevazići će granične vrednosti. U manjim mestima verovatno već sada kada je temperatura pala na ispod deset stepeni može da se vidi efekat individualnih ložišta na kvalitet vazduha – navodi Lekić.

Širenju PM2.5 i PM10 čestica u najvećoj meri doprinose indivudualna ložišta odnosno korišćenje neodgovarajućeg goriva.

– Ako koristite ugalj koji je predviđen da se sagoreva po specifičnoj tehnologiji, a ne u kući, činite jednu vrstu zločina. Radi se o gorivu niske kalorijske vrednosti sa kojim ne možete da zagrejete prostor. Tome treba dodati i energetsku efikasnost same zgrade, kao i tip ložišta. Sve to zajedno čini da pojedina domaćinstva lože mnogo više nego što bi to bio slučaj da je gorivo kvalitetno. Uz to ljudi lože i stare stvari, gume, ulja… Koliko je važno da se u individualnim ložištima koristi kvalitetan ugalj pokazuje primer Slovenije, u kojoj je vlada dala subvencije za uvoz ovakvog uglja – objašnjava sagovornik Danasa.

Profesor Mašinskog fakulteta Aleksandar Jovović, član odbora SANU „Čovek i životna sredina“, skreće pažnju na istu stvar.

– Proizvođač peći, ako je napravio peć kako treba i ako je dobio sretifikate, definisao je koja goriva mogu da se koriste u toj peći i pod koji uslovima. Ekonomska kriza čini da ljudi koriste ono što mogu da nabave za što manje para. Kupiće loš ugalj, spaljivaće svoj otpad. Najgore je kada počnu da spaljuju otpadna ulja. Tada peć počinje da radi kako ne treba. Proizvodi čađ, ugljen-monoksid, veću količinu sitnih čestica i mnoge organske komponente o kojima trenutno niko ne razmišlja a koje su ekstremno toksične – objašnjava prof. Jovović.

On dalje dodaje da činjenica da sva kućna ložišta imaju niske dimnjake, znači da će se zagađajuće materije izbaciti na malu visinu, gde će i ostati ako su nepovoljne meteorološke prilike, odnosno ako nema vetra.

Rešenje je kako ističe bolja kontrola i tipa peći i tipa goriva koje se prodaje.

– Neke zemlje pokušavaju da kontrolišu i kućna ložišta koristeći dronove. Ali nije tu rešenje jer veoma malo možete na taj način iskontrolisati. Mnogo je svrsishodnije pratiti šta se stavlja na tržište od ložišta i od goriva. Kod nas se koristi sirovi lignit. On jeste jeftin ali od njega je ogromna šteta Trenutno ga možda manje ima, jer sve količine idu u termoelektrane, ali taj lignitni uglj nije predviđen za individualna ložišta – zaključuje prof. Jovović.