Ni zaključavanje nije pomoglo da se smanji zagađenje: U Srbiji kvalitet vazduha postao gori tokom pandemije 1foto FoNet Aleksandar Mijailović

Zaključavanja i ostale pandemijske mere nisu dovele do smanjenja zagađenja tokom 2020. godine, pokazao je AQLI izveštaj o kvalitetu vazduha odnosno o koncentraciji PM2.5 čestica, koji izdaje Čikago univerzitet. Ovaj zaključak odnosi se i na Srbiju, gde je kvalitet vazduha 2020. bio čak i gori nego godinu dana ranije.

Izveštaj je pokazao da su vrednosti PM2.5 čestica tokom prve pandemijske godine bile 27.5 μg/m3, što je malo manje nego 2019, kada su vrednosti iznosile 27.7 μg/m3. U pojedinim delovima sveta došlo je čak i do povećanog zagađenja.

U izveštaju se konstatuje da je do porasta u koncentraciji PM2.5 čestica mahom došlo u najgušće naseljenim delovima sveta. Do povećanja je međutim došlo i u Srbiji.

Tokom 2019. godine prosečna koncentracija PM2.5 čestica bila je 17 μg/m3, a u 2020. godina iznosila je 19.4 μg/m3.

Krista Hasenkop, direktorka AQLI, rekla je da su kratki periodi tokom koga je „nebo bilo plavo“ u vreme zaključavanja pokazali kako vazduh zapravo može izgledati.

– Međutim zanemarljivi dugoročni efekti na kvalitet vazduha pokazuju kako je zagađenje uporan problem – navela je Hasenkop.

Za razliku od mnogih drugih evropskih zemalja Srbija je prošla kroz zaključavanje samo u prvim mesecima pandemije. Ranija međunarodna istraživanja objavljena u naučnom časopisu Nature pokazala su da sagorevanje uglja radi proizvodnje struje je odgovorno za skoro 20 odsto ukupnog zagađenja vazduha PM2,5 česticama u Srbiji, dok su drugi najveći izvor PM2,5 čestica bila individualna ložišta.

Imajući ovo u vidu ne iznenađuje da tokom 2020. nije došlo do samanjenja PM2.5 čestica.

Sa prosečnom koncentracijom PM 2.5 čestica od 19.4 μg/m3 Srbija je jedna od evropskih zemalja sa najlošijim vazduhom. Ispred su jedino Makedonija (20.3), Kosovo (20.9) i Bosna i Hercegovina (23.8).

Ove vrednosti su ispod svetskog proseka. Na svetskom nivou prosečna koncentracija PM2.5 čestica bila je 27.5 μg/m3, što je posledica ogromnog zagađenja u azijskim zemljama. U Evropi međutim prosečna koncentracija PM2.5 čestica u 2020. bila je 11.2 µg/m3.

Svetska zdravstvena organizacija navodi da je koncentracija koja bi trebalo da bude dozvoljena 5 µg/m3. Prema proračunima AQLI, kada bi kvalitet vazduha bio na nivou preporuke SZO, očekivano trajanje života u Srbiji bilo bi duže za 1.4 godina.

SZO je ranije navela da u trenutnim okolnostima 97.3 odsto svetske populacije diše nezdrav vazduh. SZO procenjuje i da godišnje zbog zagađenog vazduha umre sedam miliona ljudi kao i da zagađenje skaraćuje u proseku životni vek za dve godine.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.