foto FoNet Aleksandar MijailovićPoznato je da zagađenje vazduha godinama unazad u „hladnom periodu“ u Srbiji značajno premašuje evropske standarde te da smo neretko na vrhu, među najzagađenijim zemljama u Evropi, a Beograd je neretko među najzagađenijim gradovima u svetu.
To sa sobom povlači i činjenicu da se nalazimo i među državama sa najvećim brojem smrtnih slučajeva povezanih sa zagađenjem vazduha.
Nažalost, ni tokom predstojeće grejne sezone nema nagoveštaja da će Srbija prodisati.
Dejan Lekić iz Nacionalne ekološke asocijacije kaže za Danas da ove zime, kao i prethodnih, možemo očekivati značajno povećanje koncentracija pojedinih zagađujućih materija, pre svega suspendovanih čestica prečnika do 2,5 i 10 mikrometara (PM2.5 i PM10) kao i oksida azota.
Lekić pojašnjava da značajan doprinos povećanju koncentracija ovih zagađujućih materija daje sagorevanje fosilnih goriva (uglja, drveta, itd.) u malim i srednjim ložištima, te će se smanjenjem temperatura odnosno početkom grejne sezone bez ikakve dileme povećati i koncentracije navedenih materija. To smo, kaže on, već imali prilike da konstatujemo tokom hladnijeg perioda u oktobru mesecu.
Lekić pojašnjava da zakonska regulativa u Srbiji propisuje čitav niz graničnih vrednosti za ove zagađujuće materije, najčešće ih dajući u formi graničnih koncentracija za srednje godišnje vrednosti.
Ovakvo poređenje se, pojašnjava, može vršiti samo nakon kompletiranja niza merenja za celu godinu. Međutim, dodaje da postoje i neki zakonom definisani limiti na osnovu kojih u toku posmatrane godine možemo konstatovati da li je u pojedinim mestima došlo do prekoračenja zakonom definisanih limita.
– Takav je slučaj upravo sa koncentracijama PM10, za koje, sem srednje godišnje granične vrednosti, zakon propisuje i dnevni limit (50 µg/m3) istovremeno ograničavanjući broj dana sa njihovim prekoračenjem u toku jedne kalendarske godine (35) – kaže Lekić.
On pojašnjava da na osnovu ovih zakonskih ograničenja već danas, krajem oktobra 2025, možemo konstatovati da čitav niz gradova i opština u Srbiji već ima veći broj dana sa prekoračenjem srednje dnevne granične vrednosti za PM10 od broja dozvoljenih dana u godini i to: Prokuplje (113 dana), Zaječar (103), Beograd Stari Grad (100), Popovac (98), Leskovac (95), Valjevo (89), Šabac (86), Beograd Novi Beograd (84), Kruševac (80), Novi Pazar (79) i tako dalje.
– U najkraćem, od 4,5 miliona građana Srbije koji su „pokriveni“ automatskim državnim monitoringom kvaliteta vazduha za 69 odsto njih već danas možemo konstatovati da dišu vazduh druge kategorije odnosno „zagađen vazduh gde su prekoračene granične vrednosti nivoa zagađujućih materija u vazduhu i/ili ciljne vrednosti za jednu ili više zagađujućih materija“ kako tu kategoriju definiše novousvojeni Zakon o zaštiti vazduha – kaže Lekić.
On upozorava da će ovaj broj do kraja godine povećati i dodatna merna mesta a time i opštine u kojima se nalaze će biti svrstane u one sa zagađenim vazduhom.
– Ono što dodatno zabrinjava je činjenica da se među 10 lokacija sa najvećim brojem dana sa prekoračenjem nalaze i četiri koje do ove godine uopšte nisu imale monitoring koncentracija PM10 (ili uopšte nisu imale monitoring) u realnom vremenu, te samim tim nisu bile u fokusu (Prokuplje, Zaječar, Leskovac i Kruševac) – ističe Lekić.
Pogubno po zdravlje stanovništva
Njega smo upitali šta pomenuti podaci govore o riziku po zdravlje stanovništva.
– Uticaj ovog zagađenja na zdravlje ljudi je najblaže rečeno poguban. U jednoj od poslednjih publikacija Evropske agencije za životnu sredinu „Harm to human health from air pollution in Europe: burden of disease status, 2024“, data je procena da se više od 13.000 prevremenih smrti godišnje u Srbiji mogu pripisati posledicama povećanih koncentracija zagađujućih materija u vazduhu – naglašava on.
Prema njegovim rečima, kako bi se zagađenje smanjilo neophodna je sistemska akcija. Stručnjak podseća da je Srbija donela Program zaštite vazduha do 2030. godine sa akcionim planom i neki elementi tog plana su sprovedni, dok su drugi potpuno van fokusa.
– Najvažnije, nedostaje merljivost rezultata pojedinih mera, potrebno je dakle kombinovati podatke o sprovedenim merama sa podacima iz nacionalnog monitoringa kvaliteta vazduha i videti gde su postignuti rezultati, da li su oni bili posledica mera ili ne – kaže stručnjak.
Potrebno je naravno i raditi na promeni odnosa prema javnom dobru i interesu, dodaje on.
– Ukoliko nismo u stanju da postignemo sveobuhvatan konsenzus oko činjenice da vazduh dišu apsolutno svi građani naše zemlje i da je ultimativni interes svakog društva upravo zaštita zdravlja svih, teško da ćemo postići dogovor oko bilo čega drugog – zaključuje Lekić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
