Foto: Nenad KovačevićVisokorizična proizvodnja, mala ulaganja u novu tehnologiju, zaštitne sisteme i bezbednost radnika, nepoštovanje propisa i procedura zaštite na radu i loši uslovi rada, uzroci su učestalih tragedija u domaćim fabrikama odbrambene industrije.
Za desetak dana povređena su dvojica radnika u požaru koji se dogodio u fabrici „Milan Blagojević – Namenska“ u Lučanima, i još dvojica njihovih kolega u čačanskoj Slobodi.
Za desetak godina, u pogonima domaće namenske industrije, koju su domaći trgovci oružjem bliski vlastima odavno prepoznali kao veoma profitabilnu, kako su to mediji zabeležili, poginulo je najmanje 18 radnika, a osamdesetak ih je povređeno.
– Krivac za to je, gotovo uvek, ljudski faktor. Nekada su to radnici, a nekada sama organizacija i rukovodioci i sve je to u uzročno-posledičnoj vezi. U pitanju je visokorizična proizvodnja koja zahteva uvođenje rigorozne radne discipline, kaže za Danas Aleksandar Radić, vojni analitičar. On navodi da se nekoliko krivičnih postupaka vodi protiv odgovornih, a na podsećanje da većina njih nikad nije dobila sudski epilog, ističe da to „ilustruje nameru države da zaštiti osumnjičene za takve tragedije“.
Ocenivši da su takve nesreće učestalije kod nas nego u drugim državama, on podseća na to da je domaća vojna industrija, kao i cela privreda, bila uništena i da je počela da se oporavlja 2007. godine, započinjanjem rata na Bliskom Istoku, potom i dozvoljenim izvozom naoružanja u Saudijsku Arabiju.
Međutim, kako objašnjava, radna snaga iz vremena bivše Jugoslavije je ostarila i zamenjena je novim radnicima, ali, kako ističe, u toj „kadrovskoj tranziciji“ nije bilo dovoljno „transfera znanja“.
– Treba imati na umu i prodor SNS-ovog političkog menadžmenta u namensku industriju, koji lako zaključuje poslovne ugovore, ali problem je u tome kako kvalitetno da se realizuje proizvodnja. Primer za to je afera sa izvozom pištolja iz kragujevačke „Zastave“ u Egipat, koji su bili vraćeni jer nisu bili kvalitetni, objašnjava naš sagovornik.
Na pitanje da li je rešenje u automatizaciji najrizičnijih delova proizvodnje, kojom bi se sprečili i rizici od nesreća, on kaže da to jeste moguće, ali da je problem u manjku novca.
– Niko neće da kupi srpsko oružje zato što smo nekome simpatični, već ono mora da bude konkurentno na tržištu i po ceni. Afera Krušik je pokazala da postoje alavi trgovci koji su politički miljenici i koji žele da ostvare što veću proviziju i spuštaju cene. Ta afera pokazuje da su takve cene štetne za fabriku, iako se prikazuje da se proizvodnja u njoj povećava. Iz objavljenih dokumenata vidi se da „kajmak skidaju“ trgovci i da fabrika svoje proizvode, pod političkim pritiscima, nudi po minimalnim cenama, navodi Radić.
Govoreći o preduzeću „Milan Blagojević“ iz Lučana, koje je bilo potpuno uništeno u NATO bombardovanju 1999. godine, on objašnjava da je ta fabrika obnovljena uz minimalna ulaganja, jer se drugačije nije moglo, a potom se pita: „Kako je moguće da se ta fabrika modernizuje i automatizuje ako se njeni proizvodi, poput proizvoda Krušika, nude po minimalnim cenama?“
Dragan Ilić, donedavno predsednik Sindikata odbrambene industrije Srbije i aktuelni predsednik Samostalnog sindikata fabrike „Zastava oružje“ u Kragujevcu, kaže da nema detaljan uvid u sadašnje stanje u fabrikama namenske industrije kako bi sa sigurnošću naveo uzroke učestalih tragedija u tim pogonima.
– Moguće je da je to posledica niskog nivoa investicija i neulaganja u bezbednost, nove tehnologije i opremu koje bi omogućile i veću bezbednost zaposlenih ili je to možda nepoštovanje procedura ili nepažnja zaposlenih, kaže za Danas Ilić, a potom objašnjava da, od pre godinu i po, Sindikat odbrambene industrije Srbije ne funkcioniše na republičkom nivou.
– Teško je utvrditi tačne uzroke, ali činjenica je da je poslednjih nekoliko godina dosta uloženo u „Prvi partizan“ u Užicu, „Slobodu“ u Čačku, „Prvu iskru“ i u Lučane i da je podignut nivo bezbednosti. Međutim, pitanje je da li je to dovoljno da se spreče tragedije i povređivanja, ocenio je Ilić.
Željko Veselinović, predsednik Udruženih sindikata Srbije „Sloga“, koji je zatražio ostavku Radoša Milovanovića, vojnog penzionera i dugogodišnjeg direktora preduzeća „Milan Blagojević“ iz Lučana, a kome se, zajedno sa još dvojicom fabričkih rukovodilaca, sudi za nesreću u toj fabrici u kojoj su, 14. jula 2017. godine u eksploziji, poginuli radnici Milomir Milivojević i Milojko Ignjatović, kaže da je ta fabrika upečatljiv primer stanja u namenskoj industriji Srbije.
– Milovan Milivojević, otac poginulog radnika Milomira Milivojevića, pokrenuo je lavinu pitanja o stanju bezbednosti i zaštite na radu toj fabrici i ispostavilo se da ima mnoštvo propusta i problema. I u ostalim vojnim fabrikama bilo je pogibija, kao pre nekoliko godina u Krušiku. To jeste specifična i rizična proizvodnja, ali Lučani su najupečatljiviji primer, zbog učestalih nesreća, za koje niko nije dogovarao. Radoš Milovanović bi trebalo da ode sa direktorske pozicije i da to bude primer ostalim firmama odbrambene industrije, ali i drugim firmama, kako se takve nesreće ne bi dešavale, navodi Veselinović i dodaje da se u tom sektoru mora mnogo više ulagati u modernizaciju, bezbednost i zaštitu na radu.
Rizično je, ali plate su velike
U pogonu raketnih goriva u lučanskoj fabrici, u kome se pod pritiskom valjka spajaju dvobazna goriva – nitroceluloza i nitroglicerin, u kome su 2017. godine poginula dvojica radnika, a dvojica su pre neki dan lakše povređena, plate su oko 120.000 dinara. Radnici koji rade na tim radnim mestima Danasu su svedočili prošle godine da se, zbog „zarobljavanja vazduha pod pritiskom valjka između dva platna, povremeno dešavaju požari koji su sastavi deo takve tehnologije i da se ne mogu sprečiti“.
Tvrdili su da su veoma zadovoljni platama, ali da su svesni rizika i da ih niko ne primorava da rade u takvim uslovima. Moraju, kako su svedočili, da budu u dobroj fizičkoj kondiciji, kako bi uspeli da pobegnu iz tog pogona u slučaju požara, koji i oni i poslovodstvo nazivaju „tehnološkim požarom“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
