Humanitarne organizacije Zapada rasipaju ogromne količine novca na sopstvene zvaničnike u Avganistanu u vreme kada su mladi građani te zemlje zbog ekstremnog siromaštva primorani da se bore za talibane.
Talibani su za napad na policijski kontrolni punkt na zapadu države platili četiri dolara, ali strani savetnici u Kabulu, koji se isplaćuju iz prekomorskih humanitarnih budžeta, mogu da zarade između 250.000 i 500.000 dolara godišnje. Visoki troškovi za zaštitu i smeštaj zapadnih humanitaraca u luksuznom stilu objašnjava zašto se na listi UN na kojoj su zemlje rangirane po bogatstvu, Avganistan nalazi na 174. mestu od ukupno 178 država.
Velika potrošnja novca namenjenog za humanitarnu pomoću Avganistanu dugo je važila za javnu tajnu. Godine 2006. je Žin Mazurel, tadašnji direktor Svetske banke, proračunao da se između 35 i 40 odsto pomoći „loše troši“. „Potrošnja humanitarne pomoći je velika“, rekao je on, „Tamo je u toku prava pljačka koju uglavnom sprovode privatna preduzetništva. To je skandalozno.“ Nezadovoljavajuća reputacija američkih humanitarnih snaga u Avganistanu je od suštinske političke važnosti jer je Barak Obama uz jaku podršku Gordona Brauna obećao da će veliki broj civilnih stručnjaka biti poslat u tu zemlju da učvrsti tamošnju vladu i promeni situaciju na štetu talibana. Biće poslato oko 600 stručnjaka, uključujući agronome, ekonomiste i pravne eksperte, mada je Vašington ove nedelje priznao da je imao poteškoća u angažovanju dovoljno ljudi pravog kalibra.
Ceo jedan okrug Kabula većje okupiran ili renoviran za smeštaj zvaničnika zapadnih humanitarnih agencija ili ambasada. „Upravo sam jednoj humanitarnoj organizaciji iznajmio ovu građevinu za 30.000 dolara mesečno“, izjavio je Torialaj Bahaderi, direktor agencije za nekretnine koja se se specijalizuje za rad sa strancima. „Iznajmljivanje je toliko skupo zato što ima 24 sobe sa zasebnim kupatilima kao i blindirana vrata i prozore otporne na metke“, objasnio je pokazujući na fotografiju zgrade. Iako 77 odsto Avganistanaca nema pristupa čistoj vodi, Bahaderi je rekao da humanitarne organizacije i stranci koji su im ugovorom obavezani insistiraju na tome da svaka spavaća soba ima zasebno kupatilo, zbog čega je cena smeštaja često udvostručena. Osim toga što imaju skup smeštaj, doseljenike u Kabulu stalno štite bezbednosne kompanije koje su dobro plaćene, a svaka kuća je preinačena u tvrđavu. Sloboda kretanja stranaca u velikoj meri je ograničena.
Statistike
* 57 dolara – inostrana pomoćpo glavi stanovnika u Avganistanu, dok je ta cifra iznosila 580 dolara po glavi stanovnika nakon konflikta u Bosni.
* 250.000 dolara – tipična plata inostranih savetnika u Avganistanu, uključujući 35 odsto dodatka za život u teškim uslovima i 35 odsto za izlaganje opasnosti. Avganistanski civilni službenici obično primaju manje od 1.000 dolara godišnje.
* 22 milijarde dolara – manjak u donacijama u poređenju sa procenama potreba Avganistana koje su sprovele međunarodne zajednice – oko 48 odsto.
* 40 odsto – udeo međunarodnog humanitarnog budžeta vraćen zemljama koje učestvuju u humanitarnim akcijama u vidu korporativnog profita i plata savetnika – više od šest milijardi dolara od 2001.
* 7 miliona dolara – dnevna humanitarna potrošnja u Avganistanu. Vlada SAD napravi dnevne vojne troškove od oko 100 miliona dolara.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
