Znamo ko ovde broji 1

Omer Karabeg: Na osnovu čega je Vučić dao smelu prognozu da će Srbija ove godine po rastu bruto domaćeg proizvoda (BDP) biti najbolja u Evropi?

Milan Ćulibrk: Ispostavilo se da je u drugom kvartalu prema zvaničnim podacima pad domaćeg bruto proizvoda bio među najnižim u Evropi.

A ovih dana čuli smo i premijerku koja tvrdi da su podaci za treći kvartal veoma ohrabrujući i da bi Srbija ove godine mogla biti jedina zemlja u Evropi koja uopšte neće imati pad bruto domaćeg proizvoda.

Ako se to desi, to će zaista biti čudo i onda se postavlja pitanje kakva nam je privredna struktura ako Srbija odoleva u godini u kojoj su skoro sve zemlje sveta upale u recesiju.

Očigledno je da je to delom posledica loše privredne strukture u kojoj dominiraju poljoprivreda, prehrambena industrija i industrije sa nižim fazama prerade.

To je dokaz koliko nam je slab uslužni sektor, a to je sektor koji bi trebalo da stvara najveću dodatu vrednost.

S takvom strukturom privrede mi dobro prolazimo u periodima krize, ali problem je što u godinama, kad ceo svet ima dinamičan rast, mi rastemo sporije. To je neka ravnoteža siromaštva.

Mijat Lakićević: Malo je verovatno da će Srbija ove godine ostvariti nulti rast, odnosno da neće imati pad.

Kada to kažem, imam u vidu da je prošle godine u poslednjem tromesečju bio izuzetno veliki rast veći od šest posto što znači da bi sada trebalo da bude jako veliki rast, a ne znam kako bi to moglo da se postigne.

S druge strane, ne znam kako bih nazvao ovo što se dešava sa našom statistikom.

Već godinama zvaničnici, a pre svega Vučić, izlaze sa vrlo optimističnim prognozama, mnogo optimističnijim od onoga što predviđaju ekonomski instituti i na kraju se uvek pokaže da je Vučić bio skoro u pravu.

Prošle godine smo imali neverovatno visok rast praktično zahvaljujući jednom jedinom projektu, a to je Južni tok – gasovod koji je procenjen na više od milijardu i po i evra.

To je Republički zavod za statistiku uzeo zdravo za gotovo, oni ništa ne proveravaju.

A to je bilo obično kopanje zemlje, kopanje kanala, nije tu bilo nikakve proizvodnje. I to vam digne bruto domaći proizvod za dva odsto.

Ćulibrk: Bogami, i više – skoro tri.

Lakićević: To samo pokazuje koliko je loša struktura naše privrede u kojoj je veliki udeo fizičke proizvodnje.

Zbog toga se ekonomisti čude odakle tako visoke stope. Oni postavljaju pitanje Zavodu za statistiku da objasni gde je ta dodatna vrednost.

Ne mogu da razumeju na osnovu čega nastaju tako visoke stope rasta.

Očigledno da postoji pritisak države na statističke organe.

Inače, kad iznosi te podatke Vučić uvek kaže da su to podaci Eurostata, što je tačno.

Ali Eurostat nema nikakvu svoju mrežu na osnovu koje bi merio parametre u Srbiji nego uzima podatke Republičkog zavoda za statistiku.

Ćulibrk: Ima osnova za sumnju da se podaci štimaju. Ovde već dugo traje polemika između ekonomista i zvanične statistike o tome kako je moguće da, recimo, broj zaposlenih značajno poraste, a da se to uopšte ne odrazi na BDP, pa se postavlja pitanje – gde ti ljudi uopšte rade.

S druge strane, sam, izolovani podatak o stopi rasta BDP apsolutno ne znači ništa.

Prošle godine je Južni Sudan imao rast od 11,3, Libija 9,9, a Etopija devet posto.

Da li to znači da su to najuspešnije ekonomije sveta?

Aktuelna vlast često ističe da je bivša vlast imala katastrofalne rezultate tokom svetske finansijske krize 2009. A tada je Srbija imala pad BDP od 2,7 posto u vreme kada su Nemačka i Francuska imale pad od šest procenata, Rumunija osam, a nijedna baltička zemlja nije imala manji pad od 14 procenata.

Očigledna je praksa naših zvaničnika da izvuku jedan podatak i na osnovu njega ubeđuju javnost kako smo najbolji u Evropi. Ta praksa im se na duži rok može da obije o glavu.

Karabeg: U zaključku, da li će se ostvariti Vučićeva prognoza da će Srbija ove godine biti najbolja u Evropi po rastu BDP?

Lakićević: Ne verujem. Koliko znam, Litvanija je imala bolje rezultate od Srbije.

Videćemo šta će biti i sa nekim drugim zemljama. Ne verujem da će se ta prognoza ostvariti. Ali i ako se ostvari, to nije važna stvar.

Srbija treba da rešava mnogo veće probleme nego što je rast BDP u ovoj godini.

Ćulibrk: Ako umem dobro da čitam poruke između redova a na osnovu izjave premijerke Brnabić da su rezultati za treći kvartal fenomenalni, verujem, odnosno ne bi me iznenadilo, da zvanična statistika na kraju godine saopšti da Srbija ove godine uopšte nije imala pad BDP i da tako bude jedina zemlja u Evropi koja je to uspela.

Ali to ne znači da će Srbija biti najbolja u Evropi u ekonomskom smislu.

Mi smo već čuli da je Srbija u drugom kvartalu, kad je imala pad BDP od 6,4 posto, bila druga u Evropi da bismo pre nekoliko dana na Evrostatu mogli da vidimo da je Finska imala pad od 4,5, Litvanija 5,5, Estonija 5,6, Irska 6,1 posto. Dakle, nismo osvojli ni bronzanu medalju.

Međutim, s obzirom na čvrstu rešenost zvaničnika da se to desi, ja ne isključujem da će se to na kraju godine i desiti. Ali nisam ubeđen da će to biti dovoljno da neko kaže da je Srbija ekonomski najbolje prošla kroz pandemiju.

Lakićević: Ako mogu da korigujem svoju prognozu – ne verujem, ali ne isključujem.

Ćulibrk: Za vreme Miloševića bila je izreka – nije bitno ko za koga glasa nego ko broji glasove.

Lakićević: Znamo ko ovde broji.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.