foto Nadica Jakovljev/DanasDan prosvetnih radnika prosvetari obeležavaju u nikad težoj situaciji. Nisu problem samo niske zarade, problem je nedostatak strategije i vizije.
Aleksandra Mažić je profesor je stručnih predmeta iz oblasti elektrotehnike u srednjoj školi „Nikola Tesla“ u Zrenjaninu.
Za katedrom je 29 godina. Osim što svojim đacima neštedemice prenosi svoje znanje, Aleksandra je aktivni član sindikata u kom se, kako kaže, ne bori samo za poboljšanje materijalnog statusa prosvetnih radnika, nego i za vraćanje integriteta i digniteta sistemu obrazovanja i vaspitanja.
„Neko je rekao i to je moj moto, investicija u znanje donosi najveće kamate. Neverovatno je kako naša država toga nije svesna. Borbu sindikata mnogi izjednačavaju sa borbom za veće plate, a to je samo jedan segment onoga o čemu govorimo i za šta se borimo godinama i decenijama. Problem nisu samo zarade a treba znati da je zarada u prosveti ispod republičkog proseka. Problem je i broj đaka u odeljenju, sve manje stručnog kadra, problem su planovi i programi, oprema u učionicama i kabinetima. Imam utisak da se prema prosveti država ophodi kao prema devetoj rupi na svirali ili trinaestom prasetu. Tu smo, a ne zna šta će sa nama. Osnovni problem je, u stvari, što ne postoji jasna strategija ni jasna vizija u kom smeru treba da se razvija sistem obrazovanja“, kaže Aleksandra Mažić.
Kao jedan od najvećih problema, kog većina nije svesna, Aleksandra Mažić vidi nedostatak stručnog kadra u školama.
„Navešću primer iz mog najbližeg okruženja. Sin mog brata je student četvrte godine fizike. Na poslednjoj godini ih je petoro. Znači, iz te generacije izaći će petoro diplomiranih fizičara. A već godinama su nam profesori fizike deficitarni. Moj bratanac ne da neće doći u prosvetu, on neće ostati ni u Srbiji, jer u njoj ne vidi nikakvu perspektivu. I mi ga u toj odluci podržavamo. Ali, ko će sutra predavati deci fiziku. Nema matematičara, čujem ni profesora književnosti. O profesorima stručnih predmeta da i ne govorim. Mladi više nisu entuzijasti kao što to bili mi. Ko zna koliko vredi, traži adekvatnu zaradu i status. Toga u prosveti odavno nema“, kaže Mažić.
Aleksandra Mažić predaje stručne predmete u srednoj školi „Nikola Tesla“. I u ovoj školi predavača za stručne predmete nema.
„Umesto četiri časa, što je norma, ja držim osam časova. Možete samo da zamislite kako izgleda taj moj osmi čas u danu. Nemam glasa više a i ti đaci zaslužuju da dobiju isto što i oni na prvom času. Inžinjeri da predaju neće. Celo društvo nije svesno koliko će koštati zanemarivanje prosvete. Ili predavača neće biti ili će dolaziti u prosvetu nestručni kadar. Ko će da uči buduće novinare, advokate, lekare“, pita Mažić.
A koliko je do apsurda dovedena briga o kvalitetu nastave u školama, Mažić navodi primer eksterne kontrole.
„Meni će u eksternu kontrolu na čas doći slikar. Ja ne znam kakav utisak slikar, uz svo uvažavanje, može da stekne na času programiranja. Imala sam već takav slučaj, nisu bili baš nešto dobri đaci, kažem, deco pričajte šta hoćete, važno je da mi imamo dobru komunikaciju, da smo nasmejani, da imamo svi gde da sednemo. To zvuči kao apsurd, ali tako je. Najvažnije je da je škola čista, da ima cveća, da je prijatno okruženje. Šta se uči i ko predaje, nije najvažnije. Kad se kontrola najavi, ja donesem cveće od kuće, prikucamo neke police u učionicu, i to je dovoljno“, kaže Aleksandra Mažić.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
