A ko je (još) dobio pozajmicu?

 Odluku o odobravanju zajma donosi direktor preduzeća u skladu sa raspoloživim sredstvima. Vraćanje zajma vrši se u jednakim mesečnim ratama, obustavom mesečne zarade od zarade zaposlenih“. Ovaj član Kolektivnog ugovora potpisanog između PTT i sindikata citiran je na osnovu odgovora koje je Danasu brzo i efikasno uputilo Ministarstvo finansija na pitanje: koje su sve državne firme i institucije i nezavisne institucije isplatile svojim zaposlenima pozajmicu koja je kao institut izazvala interes javnosti na granici gneva.

To su, prema saznanjima Danasa, učinile bar tri firme ili institucije, a na nekim internet portalima su se sami prijavili zaposleni na Železnicama Srbije, ali sa informacijom da su pozajmicu dobili od svoga sindikata, na osnovu ugovora koji je sindikat napravio sa bankom, i da je vraćaju sa kamatom.

Ministarstvo finansija kaže u odgovoru Danasu da se „posebnim kolektivnim ugovorom između sindikata i poslodavca utvrđuje da li je predviđena mogućnost isplate zajma zaposlenima“ i kao primer navodi Kolektivni ugovor Pošta Srbije.

Dakle, za pozajmice su nadležni kolektivni ugovori između poslodavca i sindikata.

Ministarstvo napominje da na pitanje Danasa, ko je sve isplatio pozajmicu, ne može da odgovori jer bi, kad su u pitanju državne firme i ustanove, bilo „potrebno pregledati sve te kolektivne ugovore, u svim tim institucijama i preduzećima“, a što se tiče nezavisnih institucija, na primer Narodne banke Srbije, takav bi interes izlazio iz okvira nadležnosti Ministarstva finansija.

Ipak, Ministarstvo finansija skreće pažnju i na član 16 Zakona o budžetu za 2014. godinu, kojim je svim direktnim i indirektnim korisnicima republičkog ili lokalnih budžeta praktično naloženo da „u budžetskoj 2014. godini neće vršiti obračun i isplatu božićnih, godišnjih i drugih vrsta nagrada i bonusa predviđenih posebnim i pojedinačnim kolektivnom ugovorima… osim jubilarnih nagrada za zaposlene koji su to pravo stekli u 2014. godini“. Pozajmice se ovde izričito ne pominju.

Ali „posebni dodaci na plate utvrđeni aktom nadležnog organa, a namenjeni materijalnom poboljšanju položaja zaposlenih u pojedinim državnim organima isplaćivaće se do dana početka primene propisa kojim će se urediti ujednačavanje nivoa plata, odnosno zarada u javnom sektoru, a najkasnije za mesec jun 2014. godine“.

Vrlo brzo na pitanje Danasa odgovorilo je i Ministarstvo zdravlja baš onog dana, kako se navodi, kada su ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović i ministar finansija Lazar Krstić sa reprezentativnim sindikatima zdravstvenih radnika dogovorili da se važenje postojećeg Posebnog kolektivnog ugovora produži do kraja ove godine. U opširnom odgovoru se citira šta sve obuhvata Posebni kolektivni ugovor i na kraju podvlači: „Kao što se iz prethodnog vidi, ovim nisu obuhvaćene pozajmice“.

Dakle, pozajmice nisu zabranjene ukoliko je sindikat dovoljno jak da ih sa poslodavcem ispregovara i poslodavac u mogućnosti da ih isplati. Toliko jaki su, izgleda, samo sindikati u javnom sektoru. U razgovoru za Danas jedan vladin funkcioner kaže da je tu „sindikalno organizovanje toliko zastupljeno da se postavlja pitanje da li odgovara zamišljenoj svrsi“, a malo ko se pita zašto u privatnom sektoru tog organizovanja nema ni u skladu sa svrhom ni ispod nje.

Pozajmice Politici, Srbijavodama, Železari…

U odgovoru listu Danas Ministarstvo finansija se osvrće i na kratkoročne pozajmice koje Vlada Srbije odobrava pojedinim firmama. Navodi se da su prošle godine te pozajmice dobili Politika (150 miliona), Tigar Pirot (200 miliona), Srbijavode (120 miliona), Simpro Vranje (1,5 milijardi) i Radio-televizija Srbije (2,49 milijardi dinara). Politika (55 miliona) i RTS (125 miliona) pozajmice su dobili i 2012. godine, a iste godine je kratkoročnu pozajmicu dobila i Železara Smederevo (2,75 milijardi).