Baza talentovanih sportista sve manja

Prema oceni Zorana Lakovića, i Fudbalski savez Srbije „pritisnut“ je demografskim problemom, s obzirom na to da su u periodu od 2010. do 2013. godine, u inostrane klubove otišla 624 punoletna profesionalna fudbalera, kao i 1.069 amaterskih igrača.

– Lošu demografsku sliku Fudbalski savez Srbije pokušava da popravi tako što decu srpskih iseljenika, koja su rođena ili žive u inostranstvu, nastoji da vrati pod okrilje države, pružajući im šansu da nastupaju u dresu srpske fudbalske reprezentacije. To nije nimalo lak posao, jer čelni ljudi FSS tom prilikom nailaze na mnogo prepreka tehničke prirode, s obzirom na to da većina igrača nema državljanstvo i pasoš Srbije. Osim toga, FIFA ima veoma stroge kriterijume kad je reč o igranju mladih igrača za drugu reprezentaciju, a tu je i veliki uticaj menadžera i klubova u kojim ti mladi srpski igrači igraju. Među najpoznatijim igračima koju su igrali ili igraju za našu fudbalsku reprezentaciju jesu Ivan Ergić, Neven Subotić i Zdravko Kuzmanović – kaže Laković.

On je ukazao na još jedan problem koji ugrožava funkcionisanje srpskog fudbala, a to je nedostatak finansijskih sredstava. Laković je u tom kontekstu podsetio da fudbalski klubovi ostvaruju pet odsto prihoda od televizijskih prava, pet odsto od prodaje ulaznica, dok sponzori donose 20 odsto prihoda.

– To znači da za normalno funkcionisanje klubova nedostaje 70 odsto finansijskih sredstava, a taj deficit se uglavnom nadoknađuje prodajom fudbalera. Podrška FSS ogleda se u izgradnji reflektora na onim stadionima koji ih nemaju, jer je procenjeno da će zahvaljujući tome klubovi ostvariti veće prihode od televizijskih prava. Takođe, često se dešava da FSS pomaže i izgradnju stadiona. Podsetiću da su finansijskih problema pošteđeni samo Partizan, Crvena zvezda i Vojvodina – ističe Laković.

Ispred Saveta za školski sport prisutnima se obratio bivši srpski odbojkaški reprezentativac Željko Tanasković, koji se sada nalazi na čelu ovog saveta.

– Savet za školski sport formiran je 1973. godine, a njegov glavni cilj je da što veći broj mladih ljudi uključi u sport i sportska dešavanja naučivši ih pri tome da se u pobedi džentlmenski, a u porazu dostojanstveno ponašaju. Škole sporta su besplatne i raspoređene su širom Srbije, dok sa najmlađima rade vrhunski sportski stručnjaci i treneri koji su i sjajni pedagozi. Savet organizuje brojna takmičenja u Srbiji za uzrast od sedam do 11 godina – podsetio je Tanasković.

Košarkaški trener Bratislav Đorđević izneo je svoje mišljenje o ovoj problematici.

– Srećna je okolnost što u košarci nije registrovan toliki odliv dece kao u fudbalu. Ali to je samo argument više koji govori u prilog tome da bi na prostoru cele Srbije trebalo animirati decu i uključiti ih u sportske aktivnosti. Trebalo bi uvesti u škole čas sporta koji bi se razlikovao od časova fizičkog vaspitavanja i na kojima bi se učila osnovna sportska pravila. Tako bi se mogla animirati deca da treniraju sport koji im se najviše dopada. U tom poslu bi od pomoći mogli biti vrhunski sportski stručnjaci, poput Lazara Grozdanovića – naveo je Đorđević.

Jedan od zaključaka učesnika ove konferencije svodi se na to da je zbog rapidnog smanjenja broja stanovnika, kako odraslih tako i dece, nerealno imati prevelika očekivanja od naših sportista, jer je baza iz koje crpimo talentovane sportiste sužena. Zbog toga će i rezultati koje budemo ostvarivali na narednim svetskim i evropskim šampionatima, kako u kolektivnim, tako i u individualnim sportovima, biti skromniji, i za apetite naše nacije – nedovoljni.

Zoran Laković, generalni sekretar Fudbalskog saveza Srbije

U periodu od 2010. do 2013. godine, u inostrane klubove otišla su 624 punoletna profesionalna fudbalera, kao i 1.069 amaterskih igrača. Lošu demografsku sliku pokušavamo da popravimo tako što decu srpskih iseljenika nastojimo da vratimo pod okrilje države, pružajući im šansu da nastupaju u dresu srpske fudbalske reprezentacije. To nije lak posao i čelni ljudi FSS nailaze na mnogo prepreka, s obzirom na to da većina igrača nema državljanstvo i pasoš Srbije, a i FIFA ima stroge kriterijume kad je reč o igranju mladih igrača za drugu reprezentaciju.

Željko Tanasković, predsednik Saveta za školski sport

– Savet za školski sport formiran je 1973. godine, u nastojanju da se što veći broj mladih ljudi uključi u sport i sportska dešavanja naučivši ih pri tome da se u pobedi džentlmenski, a u porazu dostojanstveno ponašaju. Škole sporta su besplatne i raspoređene su širom Srbije, dok sa najmlađima rade vrhunski sportski stručnjaci i treneri koji su i sjajni pedagozi. Savet organizuje brojna takmičenja u Srbiji za uzrast od sedam do 11 godina.

Bratislav Đorđević, košarkaški trener

– Srećna je okolnost što u košarci nije registrovan toliki odliv dece kao u fudbalu. Ali to je samo argument više koji govori u prilog tome da bi na prostoru cele Srbije trebalo animirati decu i uključiti ih u sportske aktivnosti. Trebalo bi uvesti u škole časove sporta koji bi se razlikovao od časova fizičkog vaspitavanja i na kojima bi se učila osnovna sportska pravila. Tako bi se mogla animirati deca da treniraju sport koji im se najviše dopada. U tom poslu bi od pomoći mogli biti vrhunski sportski stručnjaci, poput Lazara Grozdanovića

DISKUSIJA: Ideje za spas sporta

U diskusiji koja je usledila posle oficijelnog dela konferencije panelisti su pokušali da daju odgovor na pitanje: Kako se izboriti sa negativnom demografskom slikom?

Uz konstataciju da će, ukoliko se ne bude nešto promenilo u skorije vreme, više Srba živeti van granica Srbije nego u matici, Zoran Laković, generalni sekretar Fudbalskog saveza Srbije, podsetio je da je FSS pokrenuo projekat „Igraj za Srbiju“. „Cilj ove kampanje je uspostavljanje lakše komunikacije sa decom iz dijaspore uzrasta od osam do 15 godina i stvaranje odnosa prema dresu reprezentacije dok su još mali. Više od 650 dece dolazi dva puta godišnje u kampove FSS u Staroj Pazovi, a cilj je da što više mladih iz dijaspore zaigra jednog dana za našu reprezentaciju u bilo kojoj starosnoj kategoriji“, objašnjava Laković.

Prema oceni Željka Tanaskovića, predsednika Saveta za školski sport, ratovi i ekonomski problemi glavni su krivci za ovako deprimirujuće stanje. „Ovo su dalekosežne posledice koje se, imam utisak, ne shvataju ozbiljno. U prethodnih godinu dana realizovana je akcija „Sport u škole“, u koju je bilo uključeno više od 4.000 mališana iz 73 osnovne škole. Najveći efekat ove akcije ogleda se u tome što je više od 90 odsto dece nastavilo da se bavi sportom, odnosno počeli su da treniraju u raznim sportskim klubovima u Srbiji“, tvrdi Tanasković.

Bratislav Đorđević, košarkaški trener, izneo je podatak da samo u SAD i Kanadi živi nekoliko miliona Srba. On je ukazao i na neophodnost uvođenja časova sporta u školski program, ali je dodao da je za to potreban pristanak Vlade Srbije. „Trebalo bi organizovati neku tribinu na kojoj bi osim medija, proslavljenih sportista i raznih sportskih funkcionera mogli da učestvuju i političari kako bi se ta ideja i pretvorila u realnost, a ne da ostane samo mrtvo slovo na papiru“, kaže Đorđević.

A. P.