Čekajući demonopolizaciju tržišta maline

Elem, relativno malom broju glavnih aktera kartelskog udruživanja i delovanja dogovor o ceni maline katkad je bio dovoljan da se zaštite od konkurencije na lokalu (pod pretnjom bojkota njihove eventualno više plaćene maline u daljem prometu), ali ne i da se zaštite i od „uskoka“ sa strane. Ipak, pred otkupnu kampanju 2011. pošlo im je za rukom da kod tadašnjeg ministra poljoprivrede i trgovine izlobiraju rigorozan pravilnik o ispunjavanju uslova za trgovanje na otkupnim mestima, tobože, svim voćem i povrćem. U praksi se, međutim, pokazalo da se pravilnik primenjuje samo kad je reč o malini i njenim „kupcima-uskocima“. Sve ukazuje na to da ćemo, ukoliko taj mehanizam ne bude eliminisan, ove godine doživeti reprizu 2011. To praktično znači: normalan rod srpske maline (posle dvogodišnjeg „posta“), saopštenje iz kuhinje dominantnih prometnika o najvišoj ceni koju svetsko tržište „zagušeno“ srpskom malinom može da prihvati, antitržišnu inspekciju i najzad – tužni „sprovod“ tržišne kraljice samo do „ispravnih“ otkupnih mesta.

Od jednog takvog, civilizacijski jednostavnog, mehanizma još je jednostavnije njegovo eliminisanje. Jednostavno, predstavnike malinara i čelnike „malinarskih“ opština (kao najveće gubitnike) trebalo bi naoružati napismeno datom podrškom Projektu demonopolizacije malinarstva. Sa eksplicitnim, i za sve obavezujućim, nalogom da potencijalnom kupcu maline ni dlaka s glave ne sme faliti samo zato što je „sa strane“. Pogotovu ako ne dolazi da je otkupi, već da je kupi, plati i nosi. Baš kao što se to čini kod sijaset drugih poljoprivrednih proizvoda, za koje važi ista zakonska i podzakonska regulativa. Ali, predlog teksta jednog takvog „papira“ već mesecima čeka odgovor resornog ministarstva. Bilo kakvo reagovanje izostalo je i nakon dostavljenog saopštenja sa skupa malinara, održanog 12. jula 2013. godine u ariljskom selu Brekovu. Saopštenje počinje rečenicom: „Danas se navršava godinu dana od kako smo, posredstvom Kabineta predsednika Republike, sa ovog mesta uputili zahtev da se nadležni vladini resori odrede prema nalazima u Predstavci…“, a završava se konstatacijom: „Izostane li takvo određenje, od Savez udruženja malinara zahtevamo da o tome obavesti Evropsku komisiju za zaštitu konkurencije“, koja je uzgred preporučila da se ovo pitanje razmotri pred domaćim institucijama.

Da je vrag odneo šalu, moglo se naslutiti posle dobijenog „obaveštenja“ (umesto traženog mišljenja) Komisije za zaštitu konkurencije, u kojem se, između ostalog, kaže da Komisija nije uspela da dođe do pouzdanih dokaza da se u ariljskom Udruženju hladnjačara nezakonito dogovaralo o otkupnoj ceni maline, i drugo, da nije u njenoj nadležnosti eventualna zloupotreba Pravilnika o uređivanju otkupnih mesta i postupku trgovanja, sa ciljem diskriminacije kupaca maline „sa strane“. Početkom septembra prošle godine iz Ministarstva trgovine stigao je sledeći odgovor: „U skladu sa članom 36 Zakona o trgovini, obrazovanje cena na tržištu je slobodno, osim za robu za koju je zakonom utvrđen drugačiji način obrazovanja cena. Prema tome, cena maline na tržištu Republike Srbije formira se slobodno… Ističemo da je eventualno postojanje monopola i zloupotreba monopolskog položaja u nadležnosti Komisije za zaštitu konkurencije…“ Ovakav odgovor radi odgovora dodatno me je učvrstio u pretpostavci da sve ovo što ja vidim kao projekat eliminisanja, takoreći iz aviona vidljivog, monopolskog ponašanja na tržištu maline, nije stiglo ni do savetnika ministra.

Uprkos svemu, još oklevam da postupim po zahtevu sa pomenutog skupa malinara, pa da Evropsku komisiju za zaštitu konkurencije obavestim kako smo se, u tom dugom maršu kroz domaće institucije sistema, proveli „kao bos po trnju“. Ne toliko radi izbegavanja blamiranja takvih nam institucija, koliko blamiranja države Srbije. Zato ću i od novoformirane vlade zatražiti da pruži podršku ovom projektu, odnosno demonopolizaciji srpskog malinarstva. Iz prostog razloga što malinari više nikada ne bi smeli da budu prepušteni nečijoj milosti ili nemilosti, već isključivo slobodnom tržištu. A sve to zarad povećanja proizvodnje umesto pretvaranja postojećih malinogorja u krčevine. Projekat je, inače, krcat kako dokazima razvojnih šansi, tako i dokazima pretnji razvoju našeg malinarstva ukoliko se ne reši pitanje monopolskog ponašanja.

Autor je profesor preduzetnog menadžmenta i konsultant Saveza „Srpska malina“