Foto: Shutterstock/BalkansCatCena dizela za ovu sedmicu „preskočila“ je kritičnu granicu, a s obzirom da vlada najavljuje povećanje akciza za osam odsto od oktobra, građani strepe da će u narednom periodu cena za litar goriva ići još više.
Do petka litar evrodizela koštaće 211 dinara, što je za četiri više nego prethodne sedmice, a litar benzina 192, odnosno tri dinara više nego proteklih sedam dana.
To je značajno više u odnosu na region, gde građani litar dizela plaćaju i više od 50 dinara jeftinije. Gledano prema cenama goriva, najskuplja iza Srbije je Mađarska, gde litar dizela košta 200, benzina 198, a TNG-a 98 dinara.
Iza Mađarske nalazi se Hrvatska, u kojoj je dizel 10 dinara jeftiniji nego u našoj zemlji, ali je BMB95 za dinar i po skuplji. TNG u Hrvatskoj je najskuplji u regionu i košta 106 dinara.
Na četvrtiom mestu prema skupoći nalazi se Rumunija, a u ovoj zemlji litar dizela građani plaćaju 185, litar benzina 179 a TNG 80 dinara. Odmah za njom sledi Crna Gora, u kojoj je evro dizel 183 a BMB95 195 dinara. Nešto bolje prolaze građani Bosne i Hercegovine, koji evro dizel plaćaju 171 dinar, benzin za dinar više, a TNG 73 dinara po litru.
Među zemlje regiona sa najpovoljnijim gorivom spada Bugarska. U njoj i litar benzina i litar dizela koštaju 168 dinara, dok je litar TNG oko 100 dinara jeftiniji. Ipak, za građane koji koriste benzin ili dizel ubedljivo je najpovoljnija Severna Makedonija, gde je evro dizel 153, benzin 167 dinara. TNG je skuplji nego u Bugarskoj, te litar košta 77 dinara.
Da su cene goriva u Srbiji „paprene“ primetno je i sagledavanjem šire slike.
U najpovoljnije zemlje u ovom domenu spadaju Malta, gde je dizel 143, a BMB 159 dinara, Poljska u kojoj litar dizela košta 164, a benzina 169 dinara, i Turska – 155 za dizel i 151 za benzin.
Sa druge strane, cene dizela slične kao u Srbiji su u Nemačkoj (212 dinara), Portugalu (207 dinara), Austriji (207), Irskoj (204) i Luksemburgu (201 dinar).
Stanovnici Španije dizel plaćaju 194, a benzin 205 dinara po litru, Litvanci dizel 188 a benzin 193 dinara, a Česi evro dizel 184 a BMB osam dinara više.
Stoga, postavlja se pitanje iz kog razloga su cene goriva na benzinskim pumpama u Srbiji maltene kao u, recimo Nemačkoj, iako je životni standard daleko niži.
Dok stručna javnost upozorava da do ovoga dolazi usled smanjene proizvodnje sirove nafte, kao i viših cena na berzi, Milan Rakić, predsednik Udruženja vlasnika privatnih benzinskih pumpi, pojašnjava za Danas da najveći problem leži u samom obračunu cena.
„Po našem Pravilniku na cenu derivata ne utiče cena sirove nafte. Jer Uredba i Pravilnik kažu da je reperna cena gotovog proizvoda evro dizela na paritetu Mediteran. Cene koje izlaze petkom i važe za narednih sedam dana, zasnovane su na kotacijskim cenama derivata placa Đenova-Lavera, plus logistički troškovi dopreme na tržište Srbije, obračunati na 64 dolara po toni. Upravo ta cena je previsoka i „napumpana“ pogrešnim Pravilnikom. Sa tim sirova nafta, od koje se u rafineriji u Pančevu proizvode derivati, nema nikakve veze. Na sve to je visoka akciza, uz dodatno primenjivanje PDV-a. Iz tog razloga, novim povećanjem akciza možemo očekivati i povećanje cena goriva“, sugeriše naš sagovornik.
On ističe da se vođenjem tzv. „kvalifikovane matematike“ dolazi do pogubnog rezultata za džep građana, i kako kaže „pljačkanja potrošača od strane vlade“.
„Visokim cenama derivata direktno se utiče na povećanje troškova i nabavnih cena, odnosno rashoda u bilansu poslovanja. Kada rashodi budu veći od prihoda, redom će propadati privredna društva i preduzetnici. Ograničavanjem maloprodajne cene, stvoren je privredni ambijent u kome proizvođač može da prodaje derivate po većoj ceni od propisane maloprodajne. Posledice takve politike cena biće jasne kroz nekoliko godina, jer vlada Uredbom i Pravilnikom narušava tržišne mehanizme, što se posebno odnosi na konkurentnost. Drugim rečima, Uredbom i Pravilnikom privilegovani su NIS kao proizvođač i uvoznici derivata, ali na teret građana Srbije“, poručuje Rakić.
Naposletku, naš sagovornik dodaje da su trenutne potrebe privrede i stanovništva oko 4,2 milijarde litara dizela i benzina, ali da država visinu dažbina može propisati koliko god poželi, konkretno – u odnosu na to koliko novca joj je potrebno.
„Ostaje nejasno i kojom logikom je akciza po litri tečnog naftnog gasa viša nego po litri benzina i dizela, kada je TNG ekološko gorivo“, zaključuje Rakić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
