Delatnost koja donosi novac u budžet, ali ne i novu vrednost: Jedna od bezbroj kladionica u Srbiji Godina je preduzetništva a malim i srednjim preduzećima u Srbiji, čini se, nikada teže.
Trend koji je obeležio prethodnih nekoliko godina svedoči o tome da je sve više malih firmi koje se bave trgovinom i uslužnom delatnošću, a u procvatu su kockarnice, taksi udruženja, saloni lepote, dok se tek svako 18. preduzeće opredeljuje za pokretanje proizvodnje. O procvatu preduzetništva nema ni govora saglasni su sagovornici Danasa, koji ne spore da struktura preduzetnika nije povoljna.
– Preduzetničke radnje lako se otvaraju ali se, nažalost, još lakše zatvaraju. Retko ko opstaje na tržištu. Mi smo do sada organizovali veliki broj edukacija namenjenih mladim preduzetnicima, ali to nije dalo željeni efekat, s obzirom na to da se već 20 godina vrtimo oko brojke od 3.500 registrovanih preduzetnika. Činjenica je, takođe, da su nekada dominirale proizvodne delatnosti, koje su sada ustupile mesto uslužnim. Dominiraju kladionice, igre na sreću, noćni klubovi, taksi udruženja… Tačno je da sve te delatnosti pune budžet, ali mislim da bi akcenat trebalo staviti na proizvodnju, jer kada imamo jednu dobru proizvodnu preduzetničku firmu, na nju se oslanja još pet, šest dodatnih delatnosti i kooperanata – komentariše za Danas Miroslav Đurić, član Radne grupe za izmenu zakona o MSP pri Privrednoj komori Srbije i predsednik Udruženja preduzetnika Zrenjanina.
Inženjer Branislav Prohaska, inače inicijator predloga da se formiraju klasteri u metalskoj grani na području Vojvodine, koji se u preduzeću Ce-Hid doo, već 25 godina, bavi proizvodnjom hidraulike i pneumatike za poljoprivredne mašine, smatra da je neophodno uključiti Tehnički fakultet u Novom Sadu koji bi sertifikovao proizvode iz ove oblasti.
– Sad se proizvodi tako što svako od proizvođača radi kako zna i ume, bez dovoljnog znanja iz oblasti tehnologije proizvodnje. Vide nešto na sajmu, pa uzmu i prave, a kad bi neki proizvod imao sertifikat Tehničkog fakulteta dobio bi na vrednosti i obezbedio bi veću prohodnost na tržištu. Onda i onaj ko je patentirao i proizveo taj proizvod ne bi odlazio u inostranstvo – tvrdi Prohaska.
Cilindri, koje proizvodi za partnera iz Ade, izvoze se na austrijsko, rusko, kazahstansko i mađarsko tržište. To je jedan od pozitivnih primera u kom pravcu bi trebalo razmišljati. Prohaska ukazuje i na to da male privrednike opterećuju skupi krediti, visoki porezi na zarade, kao i spora naplata potraživanja. Ističe da bi ta pitanja trebalo da rešava Ministarstvo finansija, dok su za Ministarstvo privrede teme: obuka privrednika, posebno mladih koji žele da otvore firmu, zatim udruživanje u klastere, obezbeđivanje infrastrukture… Naš sagovornik kaže da su mali privrednici često prisiljeni da posao pokreću u garažama i da bi im mnogo značilo ukoliko bi im se omogućilo da biznis otpočnu u nekoj od napuštenih, a neprivatizovanih, fabrika, u kojima postoji industrijska struja, voda, priključci, odnosno kompletna infrastruktura. U takvim proizvodnim centrima stvarala bi se nova vrednost.
– Najvažnije je, ipak, da se mladi preduzetnici, odmah na početku, upoznaju sa osnovnim elementima poslovanja, kako bi znali šta ih čeka. Dakle, treba ih naučiti kako se bira proizvod, kako se radi svot analiza tržišta, pa do toga kako da plasiraju robu na tržište. Nacionalna služba za zapošljavanje troši silne pare na obuku radnika, koji pritom nisu obučeni da pokrenu sopstvenu proizvodnju. Situacija je znatno složenija od onoga kako to na prvi pogled deluje. Pogledajte samo kako naši mali privrednici počinju biznis. Oni najčešće kreću sa polovnom opremom koja je tehnološki zastarela, pa samim tim nisu konkurentni za izvoz. Samo jedan strug košta 5.000 vera, a gde su drugi alati, repromaterijal, prateća oprema. Za taj novac možda može da se otvori frizerski salon, ali ne i da se pokrene proizvodnja. istovremeno država daje stranim kompanijama podsticaje za otvaranje radnih mesta, čiji se iznos kreće i do 10.000 evra – upozorava Prohaska.
Klasteri kao spasonosno rešenje– Moramo da se suočimo sa činjenicom da u ovom trenutku nismo u stanju da napravimo kvalitetan, savremeni traktor, ili kombajn. Tu trku smo izgubili. Ali priključne mašine možemo, i moramo, da proizvodimo. Problem je, međutim, što o pokretanju te proizvodnje niko ne vodi računa. Upravo zato su neophodni klasteri, jer mali privrednici nemaju ni snage ni znanja da se sami izbore sa svim problemima. Iako je 2016. proglašena godinom preduzetništva, nema nikakvih pomaka. Ni novih ideja – komentariše za Danas inženjer Branislav Prohaska, zaposlen u zrenjaninskom preduzeću Ce-Hid doo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
