Iako je ministar rudarstva i energetike juče apelovao da se ne politizuje otvaranje istrage o privatizaciji Naftne industrije Srbije, od samog početka je u javnosti stvoren utisak da je rečo političkoj odluci. Delimično je ta slika nastala i zato što je posle učestalih prozivki opozicije, pre svega Demokratske stranke zbog „tajnih ugovora“ koji se sve češće sklapaju sa inostranim investitorima, vlast odlučila da za javnost otvori prvo slučajeve iz perioda kada je ta partija bila dominantna na čelu države.
Pokušalo se sa Fijatom, ali na to nisu pristali Italijani, a činjenica da je pitanje revizije ugovora o prodaji NIS-a većotvoreno u dijalogu sa ruskom stranom, pomalo je olakšala odluku. Verovatno je i da bi to samo trebalo da bude „blagi pritisak“ na Ruse, uz velika očekivanja da ovaj potez neće uticati na odnose između dve zemlje.
Zato, iako se tvrdi da će specijalni tim koji je formirala policija utvrđivati sve okolnosti prodaje paketa od 51 odsto kapitala ruskom državnom gigantu Gaspromnjeftu, po svemu sudeći predmet istrage biće samo ono što je prethodilo samim pregovorima. Ta strategija uklapa se i u izjavu premijera Aleksandra Vučića, koji ne veruje da je tadašnji srpski državni vrh u toj proceduri proneverio neki novac, jer bi značilo da je u tu igru upleten i ruski državni vrh. A takva optužba većbi bila problem. Premijer zato objašnjava da veruje kako se ovde pre nije vodio računa o ekonomskim interesima zemlje.
U prilog tome je i činjenica da je prilikom otvaranja pregovora potpuno zaobiđen Zakon o privatizaciji. Naime, po domaćem zakonodavstvu, prirodna bogatstva ne mogu se privatizovati, ali su u ovom slučaju ipak prodata i naftna polja i to bez prava države da na osnovu svojih ekonomskih interesa određuje visinu naknade za korišćenje resursa, takozvanu „rudnu rentu“.
Uz to, postoje i sumnje da je procedurom za koju se opredelila tadašnja vlast prekršen Ustav zemlje.
– Vlada je u ovom slučaju primenila članove zakona u delu koji objašnjava međudržavne ugovore od značaja za državu. U tom zakonu, međutim, ne postoji uređena procedura koja bi utvrdila ekonomsku i pravnu celishodnost posla, što bi u svakom slučaju bilo potrebno da pokaže analiza. Uz to, postavlja se pitanje i da li je tim potezom prekršen Ustav, jer on nalaže da sve institucije moraju da poštuju domaću zakonodavnu regulativu. Ona pak kaže da će se javna preduzeća privatizovati prema Zakonu o privatizaciji, a njime je određeno da se kao model može primeniti tender, aukcija ili trgovanje na berzi – kaže za Danas izvor blizak tadašnjoj vladi.
Naš sagovornik tvrdi da je u toj prodaji osnovno pitanje zbog čega nisu ni razmatrane mogućnosti da se NIS proda prema metodama koje propisuje naše zakonodavstvo.
– U normalnim državama međunarodni ugovori sačine se najpre na osnovu detaljne ekonomske analize i u skladu sa domaćim zakonodavstvom, a tek onda se u to usaglašava politički aspekt – međudržavni sporazum. Ovde je koncept bio potpuno obrnut, a takvi potezi vlasti utiču na trajno narušavanje pravnog poretka, a svakako dovode i do nepoverenja investitora – zaključuje sagovornik Danasa.
Antić: Ispitati i druge sporne privatizacije
Legitimno je pravo države da analizira sve elemente koji se odnose, pre svega, na deo koji je prethodio privatizaciji NIS-a – rekao je juče ministar energetike i rudarstva Aleksandar Antić. On je dodao da je „njegov lični stav da treba ispitati sve privatizacije koje su bile predmet izveštaja EU ili bilo kakvih sumnji u srpskoj javnosti“, rekao je Antići dodao da je posao koji radi MUP u interesu Srbije i ruskih partnera, jer „to nije deo političkog života većpravne države“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
