Prema poslednjim podacima Poreske uprave Srbije, 31. marta ove godine najveći poreski dužnik među aktivnim preduzećima i dalje je, kao i ranijih godina, Zastava oružje, čiji je dug, uprkos činjenici da od oktobra 2014. izmiruje svoje fiskalne obaveze, dostigao 7,7 milijardi dinara. Odmah iza Zastave je takođe vojna fabrika – Krušik iz Valjeva, koja Poreskoj upravi duguje 2,59 milijardi dinara. Na spisku najvećih poreskih dužnika ima još preduzeća odbrambene industrije: PTT Namenska iz Trstenika (2,14 milijardi) i Sloboda iz Čačka, sa dugom od 863,4 miliona dinara, na primer.
U sindikatima preduzeća Odbrambene industrije Srbije (OIS), koji su nedavno potpisali sporazum o zajedničkom delovanju, juče kažu da oni, i ovim povodom, već duže vreme traže razgovor sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem, koji je na čelu Komisije za unapređenje domaće vojne industrije, ali da odgovora iz njegovog kabineta još uvek nema. S druge strane, upozoravaju sindikalci, država, kao najveći poverilac i većinski vlasnik preduzeća OIS, godinama unazad najavljuje pa odlaže konverziju dugova vojnih fabrika u državni ulog u njihovom kapitalu. Na taj način se, tvrde u sindikatima, dug preduzeća OIS, rastom kamata, uvećava iz godine u godinu.
Otuda, ističu u Zastavi oružju, polovinu poreskog duga te fabrike od 7,7 milijardi dinara čine kamate, koje su samo u ovoj godini narasle za oko milijardu dinara, što, pored zastarele opreme i nedovoljnog broja proizvodnih radnika i stručnjaka, sve ozbiljnije ugrožava poslovanje preduzeća i realizaciju ugovora sa inostranim partnerima, a time i ispunjavanje obaveza prema poveriocima. Država nije ispunila ni prošlogodišnje obećanje ministra odrane Bratislava Gašića, prema kojem je tokom 2015. u modernizaciju domaćih vojnih fabrika trebalo da bude investirano oko 60 miliona evra. U preduzeća OIS, prema dostupnim informacijama, čest meseci nakon tog Gašićevog obećanja, nije stigao nijedan evro. Istovremeno, država ni preduzećima iz te grane ne dozvoljava zapošljavanje novih radnika i stručnjaka, osim ako se ne radi o partijskim kadrovima, za koje, kako tvrde u kragujevačkoj oružarskoj sindikalnoj organizaciji, ta zabrana ne važi.
Podsetimo da je poreski dug Zastave oružja počeo da nastaje 2004, godinu dana nakon izbijanja međunarodne afere „Orao“, vezane za izvoz velikog kontingenta pešadijskog naoružanja i municije u zapadnu Afriku. Od toga je, od juna do avgusta 2002, nekoliko hiljada automatskih pušaka, mitraljeza, ručnih bacača i pištolja, te milioni metaka raznih kalibara, završilo u Liberiji, koja je bila pod embargom Ujedinjenih nacija. Ovaj nelegalni transfer oružja, u kojem su, pored ostalih, učestvovale firme Temeks i Interjug AS, tokom 2003. izrodio se u međunarodnu aferu („Orao“), koja je nanela veliku štetu kompletnoj domaćoj vojnoj industriji. Najviše posledica je osetila kragujevačka fabrika oružja, koja narednih nekoliko godina, sve do potpisivanja ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji sa Remingtonom, u jesen 2007, nije mogla normalno da posluje na svetskom oružarskom tržištu. U redovnim okolnostima ta fabrika izvozi gotovo kompletnu proizvodnju pešadijskog naoružanja, lovačkog-sportskog, te oružja za ličnu odbranu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
