Rukovodstvo industrije aluminijuma Nisal iz Niša uputilo je otvoreno pismo premijeru i vicepremijeru Srbije Ivici Dačiću i Aleksandru Vučiću u kojem ih upozorava na „realnu opasnost da zbog birokratskih procedura dve državne finansijske institucije propadne već dogovoreno strano ulaganje od četiri miliona evra, što bi automatski značilo kraj za firmu sa gotovo 60 godina dugom istorijom i gubitak posla za 350 radnika“.
– Uspeli smo da nađemo investitora iz Austrije sa kojim je već dogovoreno da uloži četiri miliona evra u obrtni kapital Nisala, uz uslov da sve banke poverioci naše kompanije odobre restrukturiranje svojih kredita na period od šest godina, uključujući i dve godine grejs perioda. Od deset banaka, osam je bezrezervno podržalo investiciju, procenjujući da će im pozicija biti mnogo bolja nakon ulaska stranog partnera nego što bi im bila u neizbežnom stečaju firme. Jedine dve finansijske institucije koje još uvek nisu donele svoje odluke su one pod kontrolom države – Privredna banka i Fond za razvoj – navodi se u otvorenom pismu, uz napomenu da „ne traže nikakvo opraštanje ili finansijsku pomoć već samo drugačiju dinamiku otplate dugova, koje će vratiti“.
Rukovodstvo firme dodaje da je Nisal bio među prvima koji su u Srbiji „na svojoj koži“ osetili efekte ekonomske krize jer je proizvodnja izvozno orijentisana, a proizvodni program naslonjen na industrije koje su bile pogođene krizom. Uprkos tome, krediti su servisirani, ali je ostalo sve manje obrtnih sredstava za proizvodnju. Ipak, krajem prošle godine ponovo su stvoreni uslovi da Nisal „ostvari značajan rast proizvodnje i izvoza“. Za to je nedostajao samo obrtni kapital, koji je spreman da ponudi investitor iz Austrije.
U dopisu se podseća da je Nisal osnovan 1955. godine, a privatizovan na tenderu 2003. Od tada do 2008. godine „uloženo je oko 30 miliona evra u modernu opremu, energetsku efikasnost proizvodnje i bolje uslove rada“. Kompanija je izvozno orijentisana, pre svega ka tržištima Nemačke i Rusije. U ovom trenutku ostvaruje 70 odsto prihoda kroz izvoz na inostranim tržištima, od kojih je „na nekim veoma cenjen i priznat brend“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
