Država u državi

 I kao što nikome nije jasno kako je Ratel SOS kanalu dodelio frekvenciju na kojoj i danas može da se gleda drugi kanal rumunskog javnog servisa, tako nikome u IT industriji nije jasno kako je prošlog leta Ratel uspeo da nasamari resorno Ministarstvo i ispod žita progura usvajanje RITT pravilnika koji je praktično odmah po stupanju na snagu doveo do potpunog kolapsa uvoza IT opreme u Srbiji

Mora se priznati, sve je jako vešto smišljeno: letos je, na inicijativu Ratela, niko ne zna kako, u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija, usvojen novi RITT pravilnik kojim se nameće potreba naknadne provere CE sertifikata koji važi u svim državama EU za praktično svu ICT opremu, i smatra se zlatnim standardom u svetskim razmerama. Ipak, dijamantski Ratel standard uveden je samo za tržište Srbije, da dodatno proveri zlatni evropski CE standard, pa su svi uvoznici IT opreme morali da plaćaju posebne testove, i gle čuda, jedini koji tu naknadnu sertifikaciju evropskih standarda treba da naplati i realizuje, bio je upravo Ratel. Ipak, čim je ova vešto smišljena akcija krenula, ispostavilo se po onoj narodnoj, „mnogo je mačku teleća glava“, i da Ratel, ma kako spreman da uzme nove milione evra od ICT industrije, ni logistički, ni kadrovski, ni tehnološki, uopšte nije u stanju da u razumnom vremenskom roku procesuira izdavanje besmislenih sertifikata koje je sam tokom leta uspeo da uvede kao obavezu bez koje u Srbiju nije moguće uvesti praktično ništa od ICT opreme. I kao rezultat, već od juna prošle godine, desetine miliona evra IT opreme, ostalo je mesecima zaglavljeno na carini, pa niti su mogli da dobiju Ratelov dijamantski seftifikat, niti su mogli na bilo koji način da se spasu od plaćanja astronomske ležarine na carini, tako da su ogromne količine IT opreme, čekajući da se Ratel smiluje, praktično zastarele i postale ogroman trošak umesto bilo kakvog prihoda. Sve ostalo je istorija: praktično sve ICT kompanije izbačene su iz orbite normalnog poslovanja, praktično cela druga polovina 2013.godine pretvorena je u metež i potragu za rešenjem nemoguće jednačine, u kojoj treba plaćati hiljade evra za testiranje svakog uvezenog uređaja sa WiFi opcijom. I to na ICT tržištu kome je simultano PDV na ICT opremu povećan za čitavih 12 posto, u kome se rashodi na ime zaštite autorskih prava povećavaju matematičkom progresijom, i u kome su i ekološke takse progresivno porasle sa rastom PDV-a. Kada se shvatilo šta je Ratel uradio, bilo je kasno, od akvarijuma je već napravljena riblja čorba, a naknadno izdavanje dodatne dozvole kompaniji Kvalitet iz Niša, da bude sertifikaciono telo za dijamantski Ratel standard, delovalo je poput aspirina protiv bolova od slomljenih nogu, tako da je stanje na ICT tržištu praktično ostalo suštinski neodrživo.

Ipak, prošlonedeljna konferencija Danas konferens centra na ovu temu, samo je otvorila Pandorinu kutiju, tako da su potpuno novi skeleti iz Ratelovih ormara ispadali na svakih pola sata, tako da se otvaranjem rasprave i postavljanja pitanja prisutnih predstavnika ICT industrije, stekao utisak da je prosto neverovatno kako su čelni ljudi Ratela uopšte na slobodi, pošto je dosije Ratel zaista beskrajan, i u svakoj civilizovanoj državi Evrope ovakav niz krivičnih dela bez kazne, bio bi praktično nemoguć. Pre bilo kakve priče o ICT industriji tu je čitava serija Ratelovih afera. Zbog dodeljivanja neispravne TV frekvencije SOS kanalu, prvostepenom presudom suda, SOS Kanalu dodeljena je odšteta od preko 8 miliona evra, koja se na ime kamata i sudskih troškova uvećava po dnevnoj stopi od 7.200 evra. Ratel ispumpava milione evra na račune tajkuna Branislava Grujića, na ime zakupa prostora u Nušićevoj ulici, koji se plaća po ceni koja je po kvadratu tri do četiri puta veća od bilo koje druge cene poslovnog prostora u Beogradu, čak i onog koji trenutno koristi Evropska komisija u Beogradu. Samo na troškove potpuno neobjašnjivih službenih putovanja, po modelu „put oko sveta za 80 dana“, pojedinci poput izvršnog direktora Ratela Milana Jankovića troše na desetine hiljada evra godišnje, bez ikakve potrebe da bilo kome objasne izbor krajnje egzotičnih destinacija širom sveta na kojima se bore za spas srpskih telekomunikacija. I da stvar bude još gora po Ratel, na samoj konferenciji u Danas konferens centru pojavio se Zoran Živković, predstavnik jedne od najvećih svetskih ICT kompanija, kanadskog Nortela, koji je posvedočio da su mu ljudi iz Ratela tražili da im plati putovanje, smeštaj i sve ostale troškove,kako bi pet do sedam dana proveravali postrojenja ove kompanije u Izraelu, i to je ponuđeno kao opcija umesto plaćanja troškova testiranja Nortelove opreme. Za razliku od Nortela, veliki broj stranih ICT kompanija je pristao na ovu nepristojnu ponudu Ratela, u želji da nekako izađe iz nemoguće situacije u koju su dovedeni. U pokušaju da ovaj skandal nekako objasni, nesrećni i nespretni predstavnik Ratela javio se za reč na konferenciji i pojasnio da je i on išao na slična putovanja o trošku najvećih ICT kompanija, ali da je to bilo strašno teško, da je dvanaest sati dnevno radio u fabrici, što je samo izazvalo erupciju smeha u dupke punom Danas konferens centru. I onda, sasvim na kraju, kao šlag na torti, dolazi usvajanje RITT pravilnika, kojim je naneta ogromna šteta ICT kompanijama, koje su zbog nemogućnosti da dobiju svoju opremu na vreme, izgubile veliki broj poslova na različitim tenderima, i sada razmatraju mogućnost povlačenja sa tržišta Srbije, ali i pokretanje procesa protiv države Srbije za naknadu štete, koja se u pojedinim velikim stranim ICT kompanijama već sada meri milionima evra.

Upravo zato, nije najvažnije da li je letošnje usvajanje RITT pravilnika deo političke zavere pojedinih ljudi iz ministarstva, Ratela i određenih političkih stranaka opozicije, da se diskredituje Rasim Ljajić kao ministar koji potpisuje štetne odluke sa krajnje nesagledivim posledicama, koristeći njegovo nepoznavanje ICT industrije. Najvažnije je konstatovati da je Ratel postao svojevrsna država u državi, entitet koji ne odgovara nikome, državni organ u kome nema mera štednje, koji u isto vreme svojim odlukama direktno vodi do otpuštanja hiljada ljudi koji su pre usvajanja RITT pravilnika radili u ICT industriji Srbije. Tako je Srbija, umesto da kao deo usklađivanja sa EU regulativom, dobije nezavisno regulatorno telo koje na tržištu medija i ICT usluga treba da uvede red i pravila igre jednaka za sve, dobila neku vrstu kartela, koji samo iz godine u godinu umnožava odštetne zahteve prema državi, koji se već sada mere desetinama miliona evra.I tu više nije važno da li je u pitanju Nortel ili SOS kanal, lista onih koje je Ratel usrećio postaje nepregledna. Pod plaštom evropske regulative o nezavisnim regulatornim telima, nastala je pravna anomalija u Srbiji, koja ima apsolutna prava i nikakvu pravnu odgovornost, tako da će ukoliko se nešto brzo ne uradi, račun Ratelovih pravnih vratolomija, za budžet države Srbije, uskoro meriti stotinama miliona evra.