Država za nestanak struje optužila građane, ali izveštaj EDS-a govori drugačije

Posao države, odnosno Elektrodistribucije Srbije (EDS), jeste da distributivnu mrežu redovno održava, što podrazumeva i seču rastinja koje može ugroziti njen rad.

Međutim, nakon višednevnih nestanaka struje u desetak gradova i opština, postalo je očigledno da EDS taj posao nije obavio.

Ipak, umesto da preuzmu odgovornost i priznaju propuste u održavanju, država i EDS su, kao i uvek do sada, odlučili da krivicu prebace na druge.

Ovog puta, odgovornost je svaljena na same građane. Naime, ministarka privrede Adrijana Mesarović izjavila je da EDS ima ozbiljan problem sa vlasnicima privatnih poseda, koji tuže ovu državnu kompaniju zbog seče stabala i traže naknadu štete.

Kako ministarka tvrdi, EDS je samo tokom 2025. godine na ime naknade štete zbog seče stabala isplatio oko 32 miliona evra, dodajući da je samo u Mačvanskom okrugu taj trošak iznosio oko 300 miliona dinara.

Portal Danas je, međutim, pogledao poslednji dostupni finansijski izveštaj EDS-a, za 2024. godinu, kako bi proverio ovu tvrdnju. U tom izveštaju nije pronađen podatak o tako velikoj isplati za sudske sporove, niti je u napomenama navedeno da se ti troškovi odnose na naknade građanima zbog seče stabala.

U izveštaju piše da su sudski troškovi u 2024. godini iznosili 733.317.000 dinara, što je oko 6,2 miliona evra. Svakako, primećuje se rast sudskih troškova, jer su u odnosu na 2023. godinu porasli za oko 315 miliona dinara.

Pored toga, u troškovima se pojavljuje i stavka „ostali nematerijalni troškovi za štete trećim licima“, u iznosu od čak 1.078.767.000 dinara (oko 9,1 milion evra).

Međutim, u samom izveštaju EDS-a jasno je navedeno da se ovi troškovi najvećim delom odnose na izdatke po osnovu prinudne naplate po tužbama trećih lica, i to zbog nepostupanja EDS-a po zahtevima zamene dotrajalih stubova niskonaponske distributivne mreže.

U prevodu, EDS je znatno više novca isplatio građanima zato što nije na vreme zamenio stare i dotrajale bandere koje su izazvale štetu, a ne zbog seče stabala, kako tvrdi ministarka.

Svi ovi troškovi ozbiljno su opteretili finansijski rezultat EDS-a, koji je u 2024. godini zabeležio neto gubitak od gotovo sedam milijardi dinara, dok je godinu dana ranije taj gubitak iznosio 1,2 milijarde dinara.

U okviru nematerijalnih troškova postoji i stavka „ostali nematerijalni troškovi“ u iznosu od 794.912.000 dinara (oko 6,7 miliona evra), ali EDS u izveštaju nije objasnio na šta se tačno ovaj iznos odnosi i nije poznato da li se i deo troškova za isplatu štete građanima nalazi u ovom delu.

Pored toga, EDS je u 2024. godini rezervisao još 174.654.000 dinara (oko 1,5 miliona evra) za buduće sudske sporove.

Podsetimo, ministarka Mesarović je, govoreći o navodnih 32 miliona evra isplaćenih zbog seče stabala na privatnim posedima, naglasila da su ta stabla „ugrožavala elektroenergetski sistem Srbije“.

„Ta stabla su pala na dalekovode koji su onemogućili uredno snabdevanje čitavih opština, gradova i čitavih okruga“, istakla je Mesarović.

Međutim, postavlja se logično pitanje: ako je država, kako tvrdi, uredno radila svoj posao, posekla veliki broj stabala i isplatila građanima štetu, kako je moguće da su ta „isečena stabla“ ipak uspela da padnu na dalekovode, trafostanice i niskonaponsku mrežu?

„Tvrdnja ministarke potpuno netačna i obmanjujuća“

Predsednik Resornog odbora za energetiku Srbija centra (SRCE) Goran Đukić kaže da je ova tvrdnja ministarke  potpuno netačna i obmanjujuća.

Prema njegovim rečima, u 99 odsto slučajeva seča rastinja na koridorima dalekovoda se obavlja bez toga da građani prave bilo kakve probleme.

„Štaviše, građani sami seku rastinje na pojedinim zaraslim trasama jer znaju da će ostati bez struje pri prvom malo jačem vetru. Ovo je naročito izraženo u ruralnim sredinima. Neki mediji su prošlog proleća bili na licu mesta gde su takve obrasle trase dalekovoda i prenosili izjave građana da se radnici EDS godinama nisu pojavili da seku rastinje zbog čega su se oni za to organizovali. Problem zaraslih trasa dalekovoda nije zbog građana nego zbog neodgovornog održavanja distributivnog sistema od strane EDS-a“, kaže Đukić za Danas.

Ističe da angažovana treća lica, u dogovoru sa rukovodstvom EDS-a, uredno fakturišu poslove na seči rastinja, a da pritom ništa nije urađeno.

„A kada neko ukaže da se ništa nije uradilo, a naplaćeno je, jedan od izgovora je kako to nisu dozvolili neki građani“, ukazuje Đukić.

Naš sagovornik objašnjava da trase dalekovoda koje EDS treba održavati urednim su jasno definisane prilikom izgradnje dalekovoda, dodajući da je decenijama elektrodistribucija to efikasno rešavala.

Sada, kako kaže, kada nema urednog i redovnog održavanja ovih koridora javljaju se problemi kojima svedočimo ovih dana.

„Vegetacija koja je prisutna u zonama ovih koridora je ista sada kao i pre petnaest godina. Samo sto su koridori ranije održavani kako pravila struke nalazu, a poslednjih deset godina ta praksa se zaobilazi. Ministarka treba da kaže zašto pre petnaest godina na istim trasama nikavih tužbi nije bilo od strane građana a sada ih 2025. navodno ima u ogromnim iznosima“, ukazuje Đukić.

Istraživač saradnik u Centru za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka Vasko Kelić kaže da izjava ministarke o ključnoj ulozi stabala na privatnim posedima deluje kao „stavljanje fokusa na deo problema koji može komunikacijski da se prikaže kao u najmanjoj meri uzrokovan ponašanjem vlasti“.

„Ipak, i u tom slučaju se moglo više raditi kako bi se izgradilo poverenje sa zajednicom i zajednički pomoglo podizanju nivoa održivosti javne energetske infrastrukture. Da ne pričamo o investicijama u savremena tehnološka rešenja kojima bi ovi problemi bili rešeni“, ukazuje Kelić za Danas.

Zbog toga ističe da je neophodno sprovesti temeljnu i transparentnu istragu uzroka problema sa snabdevanjem strujom u konkretnim lokalnim sredinama, kako bi se slični problemi izbegli u budućnosti.

„Građani imaju pravo da tuže državu zbog višednevnog nestanka struje“

Đukić kaže da građani imaju pravo da tuže EDS (EPS sa kojim imaju potpisan ugovor o snabdevanju) ili državu zbog višednevnog nestanka struje, ali, objašnjava, moraju dokazati štetu i da prekid nije posledica više sile.

„Postoje primeri da su građani dobijali odštetu, pa čak i na međunarodnom nivou, ali postupak je dug i neizvestan. Najefikasniji put je kolektivna tužba preko udruženja potrošača, jer ona smanjuje troškove i povećava šanse za uspeh. Uspeh tužbi zavisi od dokazivanja da prekid nije posledica „više sile“ (nevreme, elementarne nepogode), već nemara i lošeg održavanja distributivne mreže“, kaže Đukić.

I Kelić ističe da bi građan imali pravo da tuže državu usled nestanka struje.

„Čak i da je uzrok svih kvarova pad stabala na privatnim posedima, većina građana nije ta na čijim posedima su padala privatna stabla i njima EDS nije obezbedio uslugu koju je bio dužan da im obezbedi. Pretpostavljam, svakako, da će biti teško u svakom konkretnom slučaju dokazati uzročno-posledičnu vezu te samo pravo na tužbu ne garantuje očekivanu sudsku odluku“, ukazuje Kelić.

Kakva je situacija sa strujom?

Ministarka Mesarović rekla je da u ponedeljak u Srbiji bez električne energije bilo 13.603 potrošača.

Prema njenim rečima, sto odsto kvarova na dalekovodima izazvano je padom stabala, izuzev Beograda, gde je došlo do požara na trafostanici.

Zbog problema sa snabdevanjem električnom energijom, ali i neprohodnosti puteva i porasta vodostaja, vanredna situacija proglašena je u deset opština u Srbiji: Lučani, Loznica, Valjevo, Osečina, Mali Zvornik, Krupanj, Prijepolje, Majdanpek, Ivanjica i Sjenica.