Ekološka budućnost nezamisliva bez hibridnih i električnih vozila

– Nalazimo se na početku, ali ćemo učiti na dobrim primerima razvijenih zemalja. Problem smanjenja zagađenja iz saobraćaja počeli smo da razmatramo još 2009. kada je usvojena Direktiva kojom su hibridna i električna vozila uvrštena u kategoriju automobila koji doprinose zaštiti životne sredine, dok su građani koji se opredele za njihovu kupovinu oslobođeni plaćanja carine prilikom njihovog uvoza. Takođe, oprema i delovi za te automobile oslobođeni su poreza. I ekološka taksa za registraciju vozila koja koriste alternativna goriva znatno je manja u odnosu na onu koja se plaća za ostala vozila – ukazao je Cvetković. On je podsetio da se od Srbije očekuje da do 2020. usvoji strategiju i da izveštava Evropsku uniju o udelu biogoriva u korišćenju energije, uključujući i u oblasti saobraćaja.

Cvetković kaže da Nacrt zakona o racionalnoj upotrebi energije predviđa da svi gradovi u Srbiji sa više od 100.000 stanovnika donesu konkretne planove o smanjenju energije i upotrebi alternativnih goriva. Oni bi trebalo da obrazuju mrežu gradova sa „nultnom emisijom“, koja bi pratila koliko se električnih vozila koja ne emituju zagađenje, voze po ulicama Srbije.

– Preko Fonda za zaštitu životne sredine Ministarstvo podstiče kupovinu hibridnih vozila. Treba pomenuti i projekat „eko frendli“ koji vlasnicima ekoloških vozila omogućava besplatno parkiranje u mnogim gradovima u Srbiji. Inicirano je i formiranje mreže za takozvanu „nultu emisiju“, odnosno upotrebu električnih automobila, koja bi se povezala sa sličnim mrežama u Evropi. Na taj način podstičemo i jačanju svesti građana o značaju zaštite životne sredine, a pre svega zaštiti vazduha, čije zagađenje u najvećoj meri potiče od izduvnih gasova iz saobraćaja – istakao je Cvetković. On je dodao da će Srbija, u skladu sa evropskim direktivama, imati obavezu da do kraja 2020, u sektoru transporta, koristi najmanje 10 odsto biogoriva. Prema njegovim rečima, cilj Ministarstva životne sredine je da zastupljenost biogoriva do kraja 2012. u sektoru saobraćaja bude 2,28 odsto.

Smanjenje emisije štetnih gasova

Nataša Petrušić iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine Beograda upozorila je da je glavni grad Srbije najzagađeniji u zemlji, posebno centralne ulice gde je promet saobraćaja najveći.

– Kvalitet vazduha u Beogradu meri se na 16 mesta. Stanice su postavljene na 10 metara od trotoara, na metar i po visine. Za merenje je zadužen Gradski zavod za javno zdravlje kao i Institut „Batut“. Rezultati višegodišnjih ispitivanja pokazali su da je zbog izduvnih gasova iz saobraćaja najveća zagađenost registrovana u najprometnijim ulicama. Zabeleženo je da vrednosti ugljen-dioksida, sumpor-dioksida i olova premašuju dozvoljene granične vrednosti na godišnjem nivou. Zanimljiv je, međutim, podatak da čak ni u Evropskoj uniji nije propisan dozvoljen nivo benzena, tuluena i ksilena na jednočasovnom nivou – kaže Petrušićeva. Ona je dodala da najveća zagađenost olovom dolazi iz benzina, ali i da se sagorevanjem bezolovnog benzina oslobađa ugljovodonik, takođe štetna materija.

Prema rečima Milana Vukasovića iz Udruženja uvoznika vozila i delova Srbije jedan od načina da se nivo zagađenost smanji jeste prelazak na hibridne i automobile na električni pogon.

– Najpre bi se koristili hibridni automobili, a onda bi se postepeno prešlo na električne. Problem je, međutim, u tome što je reč o inovativnim tehnologijama, pa je cena hibridnih vozila i do 50 odsto viša u odnosu na obična. Najviše se prodaju ona vozila koja koštaju oko 30.000 evra. „Pežo 3008“ je prvi hibridni automobil koji se pojavio na tržištu, a danas su se uključili i drugi proizvođači. Kad je reč o emisiji štetnih gasova ona je i do 50 odsto niža u odnosu na automobile koji koriste gorivo. Na tržištu Evropske unije nalaze se i električni automobili s takozvanom „nultom emisijom“. To su potpuno ekološka vozila koja su napravljena od najsavremenijih tehnologija, pa im je i cena znatno viša u odnosu na obična – istakao je Vukasović.

On je dodao da ti automobili dnevno mogu da pređu od 130 do 150 kilometara, i da bez adekvatne infrastrukture nisu pogodni za duže relacije jer se pune i po nekoliko sati.

– Jedno od rešenja jeste pravljenje standardizovanih baterija za sve električne automobile kao specijalizovanih stanica na kojima bi te baterije, osim što bi se u kratkom roku napunile, mogle i da se promene. Zbog toga je neophodna pomoć države u vidu subvencija, ali i izgradnje infrastrukture gde bi električna vozila mogla da pune i menjaju baterije – napomenuo je Vukasović koji je podsetio da Udruženja uvoznika vozila i delova Srbije nije učestvovalo u izradi Nacrta zakona o racionalnoj upotrebi energije, „iako bi moglo da doprinese konačnoj verziji teksta zakona, posebno u delu koji se odnosi na saobraćaj“.

Slobodan Mišanović, šef Službe za eksploatacionu analitiku GSP Beograd, nadovezao se na prethodno izlaganje, naglašavajući da su poput automobila, i autobusi na hibridni pogon znatno skuplji u odnosu na obične koji koštaju oko 230.000 evra, dok se cena hibridnih kreće i do 350.000 evra.

– Strategija razvoja ekološki čistijih autobusa predviđa prelazak na biogorivo, čistiji dizel i prirodni gas, koji već koriste više od 10.000 autobusa u Evropi. Svi evropski proizvođači autobusa proizvode hibride, dok je proizvodnja onih na električni pogon u povoju. Postoji određen broj njih koji su na tržištu, ali je problem u tome što su oni veoma mali. Ilustracije radi, za jedan zglobni autobus bila bi potrebna baterija od šest tona – istakao je Mišanović.

Alternativna goriva kao neminovnost

Mišanović ukazuje i na to da upotreba fosilnih goriva ne predstavlja samo ekološki problem, već se o alternativnim gorivima mora razmišljati i zbog toga što su resursi fosilnih ograničeni.

– Naftna kriza sedamdesetih godina ukazala je na svu ograničenost ovog energenta kao i na to da su alternativna goriva jedini spas. Osim toga, sagorevanje fosilnih goriva emituje štetne gasove, uključujući ugljen-dioksid koji je glavni krivac za efekat staklene bašte, odnosno globalno zagrevanje i klimatske promene. Imajući u vidu Kjoto protokol, koji predviđa da se emisija ugljen-dioksida do 2020. godine (u odnosu na 1991) smanji za 20 odsto kao i da nivo upotrebe alternativnih izvora energije dostigne 20 odsto, jasno je da je svet okrenut u tom pravcu, pa moramo i mi – zaključio je Mišanović. On je dodao da se u 50 najvećih evropskih gradova 80 odsto transporta realizuje autobusima, kao i da se godišnje u Evropskoj uniji proizvede oko 12.000 autobusa.

– Tokom 2006. probali smo upotrebu biodizela na dva autobusa GSP i pokazalo se da je emisija ugljen-dioksida, sumpor-dioksida i benzena znatno manja. U 2008. nabavili smo 100 novih autobusa sa „euro 4“ standardom. U planu je da Beograd do kraja 2013. dobije još 250 novih autobusa koji ispunjavaju najsavremenije „euro 5“ ekološke standarde. Takođe, ove godine će iz Španije stići 30 novih tramvaja koji emituju manji nivo zagađenja – istakao je Mišanović i procenio da je najveći problem to što vodonik ne egzistira kao slobodan element u prirodi, tako da bi njegova proizvodnja bila skupa.

Na još jedan problem glavnog grada, ali i Srbije, podsetio je Zlatan Zlatković, direktor Beogradskog taksija, koji je ukazao na zastareli vozni park taksista. Zlatković, koji se nedavno vratio sa sajma automobila u Njujorku, rekao je da je sve na toj sajamskoj manifestaciji proteklo u senci ekoloških automobila.

– Nisan preuzima vodeću ulogu u svetu kada je reč o proizvodnji električnih taksi vozila jer će Tokiju, Njujorku i San Francisku u narednom periodu isporučiti više od 60.000 ovakvih vozila. Ti automobili ne emituju izduvne gasove i ne zagađuju životnu sredinu. Za gradske uslove oni su idealni. Auto može da pređe do 150 kilometara, možete ga puniti kod kuće ili na poslu. Sudeći prema najavama od 2013. godine na ulicama Njujorka moći će da se vide samo ekološka taksi vozila. Nova vozila, koja su predstavljena na nedavnom sajmu automobila u ovom gradu, biće na električni pogon, sa mogućnošću menjanja baterija. Interesantno je da ovaj grad od jedne taksi vožnje ostvaruje prihod od 50 centi, koji na godišnjem nivou Njujorku donese 125 miliona dolara. S obzirom na ovakvu dobit, gradu nije teško da izdvoji sredstva za nove automobile, koji će emitovati manje izduvnih gasova – istakao je Zlatković i pomenuo primer Singapura, gde se u uže jezgro grada ne može ući automobilom koji nije ekološki.

Zlatković je uveren u to da bi zakonodavstvo Srbije trebalo da sledi primere ovih zemalja. On u tom kontekstu napominje da se u razvijenim zemljama pitanjima životne sredine i promocijom ekoloških vozila bave i predsednici država, dok je ta problematika kod nas gurnuta u zapećak.

– Ekološka pitanja nisu prioritetna u uslovima ekonomske krize, ali gradovi koji imaju problem sa zagađenošću moraju da razmišljaju o tom problemu i da pronalaze dugoročnija rešenja. Kada je reč o voznom parku na našim ulicama, on je u veoma lošem stanju. Taksi vozila takođe su veoma stara i predstavljaju izvor zagađenja. Dodatan problem su divlji taksisti, sa kojima se Grad suočava. Pozitivno je to što se nikada do sada ovim problemima sa kojima se suočavaju taksisti nije toliko ozbiljno prilazilo – konstatovao je Zlatković.

On tvrdi da se rešenja moraju doneti na nivou države i Grada, i to u vidu subvencija za nabavku novih, ekoloških vozila, i oslobađanja dela poreza za one koji koriste hibridne automobile ili automobile na električni pogon. Upravo taksisti, prema njegovim rečima, mogu da doprinesu popularizaciji korišćenja ekoloških vozila kod građana. „Neke od mera koje bi stimulisale taksiste da pređu na novu vrstu vozila mogle bi da budu i uvođenje posebnih zelenih taksi stanica na aerodromu i drugim delovima grada, kao i lakši pristup lokacijama u krugu dvojke“, zaključuje Zlatković.

Prednosti i mane hibrida

– Hibridni autobusi su najviše zastupljeni u Severnoj Americi – gradovima SAD i Kanade u pogonu je oko 6.200 hibrida. Hibridni autobusi se u Americi voze od početka 90-ih, dok su prvi autobusi te vrste u Evropi počeli da se voze 2007, i to u Londonu. Ali, osim visoke cene, njihov nedostatak predstavlja i činjenica da su znatno teži, da je vek baterije ograničen, zahtevaju specijalno održavanje i dodatne mere opreza jer rade pod visokim naponom od oko 600 volti. Ekspanzija električnih autobusa očekuje se tek nakon 2030. kada će se razviti tehnologija „gorivih ćelija“, odnosno upotreba vodonika koji bi sagorevao u kontaktu s kiseonikom, a jedini produkt isparavanja bila bi vodena para – kaže Slobodan Mišanović, šef Službe za eksploatacionu analitiku GSP Beograd.

Slobodan Cvetković, savetnik ministra životne sredine

Preko Fonda za zaštitu životne sredine Ministarstvo podstiče kupovinu hibridnih vozila. Treba pomenuti i projekat „eko frendli“ koji vlasnicima ekoloških vozila omogućava besplatno parkiranje u mnogim gradovima u Srbiji. Inicirano je i formiranje mreže za takozvanu „nultu emisiju“, odnosno upotrebu električnih automobila, koja bi se povezala sa sličnim mrežama u Evropi. Na taj način podstičemo i jačanje svesti građana o značaju zaštite životne sredine.

Nataša Petrušić, predstavnica Sekretarijata za zaštitu životne sredine Beograda

– Glavni grad Srbije najzagađeniji je u zemlji. Rezultati višegodišnjih ispitivanja pokazali su da je zbog izduvnih gasova iz saobraćaja najveća zagađenost registrovana u najprometnijim ulicama. Zabeleženo je da vrednosti ugljen-dioksida, sumpor-dioksida i olova premašuju dozvoljene granične vrednosti na godišnjem nivou. Zanimljiv je, međutim, podatak da čak ni u Evropskoj uniji nije propisan dozvoljen nivo benzena, tuluena i ksilena na jednočasovnom nivou

Milan Vukasović iz Udruženja uvoznika vozila i delova Srbije

– Automobili na električni pogon dnevno mogu da pređu od 130 do 150 kilometara, što znači da bez adekvatne infrastrukture nisu pogodni za duže relacije jer se pune i po nekoliko sati. Zato bi jedno od rešenja bilo pravljenje standardizovanih baterija za sve električne automobile kao i specijalizovanih stanica na kojima bi te baterije, osim što bi se u kratkom roku napunile, mogle i da se promene

Slobodan Mišanović, šef Službe za eksploatacionu analitiku GSP Beograd

– Tokom 2006. probali smo upotrebu biodizela na dva autobusa GSP i pokazalo se da je emisija ugljen-dioksida, sumpor-dioksida i benzena znatno manja. U 2008. nabavili smo 100 novih autobusa sa „euro 4“ standardom, a u planu je da Beograd do kraja 2013. dobije još 250 novih autobusa koji ispunjavaju najsavremenije „euro 5“ ekološke standarde. Takođe, ove godine će iz Španije stići 30 novih tramvaja koji emituju manji nivo zagađenja.

Zlatan Zlatković, direktor Beogradskog taksija

– Vozni park na našim ulicama, uključujući i taksi vozila, veoma je star i predstavljaju izvor zagađenja. Zato bi izlaz trebalo potražiti u vidu subvencija za nabavku novih, ekoloških vozila, i oslobađanja dela poreza za one koji koriste hibridne automobile ili automobile na električni pogon. Neke od mera koje bi stimulisale taksiste da pređu na novu vrstu vozila mogle bi da budu i uvođenje posebnih zelenih taksi stanica na aerodromu i drugim delovima grada kao i lakši pristup lokacijama u krugu dvojke.