Ekonomisti: Nema ekonomske logike za davanje mladima, jedina svrha populizam 1Foto: Printscreen / RTS

U paketu sa ranije najavljenim povećanjem penzija i plata za sledeću godinu, juče je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio i treću rundu pomoći mladima, ovog puta od 5.000 dinara upakovana kao „novogodišnji poklon“.

Dok su vesti sa uputstvima kako se prijaviti za 5.000 najčitanije na informativnim portalima, ekonomisti pokušavaju da shvate motiv koji stoji iza ovih davanja.
Ovaj trošak za budžet je procenjen na 45 miliona evra i stručnjaci ističu da je suviše mali da bi posebno podstakao inflaciju.

S druge strane, ni ideja da bi ovo moglo da stimuliše tražnju i pomogne domaćoj privredi „ne pije vodu“, jer će mali deo tog novca, po mišljenju ekonomistia, otići na neku robu domaće proizvodnje.

Milorad Filipović, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu ne razume zašto se ovaj novac daje.

„Ne vidim da će to imati uticaj na tražnju domaće robe. Na individualnom nivou, sa 5.000 dinara mogu da izađu na jednu večeru. To jće uglvnom biti potroeno po kafičima i restoranima, možda na telekomunikacione usluge. Nije mi jasno čemu to osim za populističku politiku i privlačenje mladih glasača“, ističe Filipović.

On povezuje ovo davanje sa najavom gradnje naftovoda do Mađarske.

„Zar nije bilo bolje za taj novac izgraditi pola tog naftovoda. Tih 5.000 dinara malo znači pojedinačno, ali za državu to je veliki trošak“, napominje Filipović.

Mihailo Gajić, ekonommista LIBEK-a ocenjuje da je za neki veći makroekonomski uticaj ukupna suma mala, a opet i kao socijalna mera je „čudna“.

„To je opet pogrešno ciljanje kod davanja pomoći. Novac se daje po nekoj karakteristici, na primer penzionerima, mladima… a ne ugroženima. Među tim ljudima od 16 do 30 godina ima studenata, učenika, socijalno ugroženih, ali i osoba sa dobrim platama. recimo među programerima ima dosta mladih ljudi. Zato to vidim kao kupovinu podrške i to ne mladih, jer je taj novac zaista mali ponaosob, već njihovih roditelja i baka i deda, kojima se šalje poruka da se država brine o deci“, objašnjava Gajić.

On ocenjuje da inflacija pogađa najbroniji deo glasača vladajuće stranke koji imaju niža primanja i veći deo dohotka troše na osnovne namirnice, lekove, struju i to je poljuljalo popularnost SNS-a kod njih, jer osećaju da nešto nije u redu.

S obzirom da je inflacija u Srbiji 13,2 odsto u avgustu, a očekuje se da još poraste u septembru, pitanje je da li bi uz rast penzija i plata u javnom sektoru i ovaj novac mogao da utiče na dalji rast cena, Gajić smatra da to neće biti slučaj.

„Kumulativni rast zarada je nešto malo iznad inflacije. Takođe, to se odnosi na plate u javnom sektoru koje čine trećinu ukupnih plata. U privatnom sektoru ipak rast plata mora da bude pokriven rastom produktivnosti. Penzije će porasti nešto više, ali sledeće usklađivanje će biti u aprilu, a možda čak i u oktobru, a do tada će taj rast biti u dobroj meri obezvređen ako se nastavi inflacija sleeće godine“, zaključuje Gajić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.