ETF odgovor na pogrešne poteze portfolio menadžera

Srpsko tržište kapitala je u februaru dočekalo svoj prvi investicioni fond. Uz pet dobrovoljnih penzijskih fondova i konsolidaciju tržišta osiguranja možemo konstatovati da je proces uspostavljanja baze institucionalnih investitora kao ključnih igrača na berzi, ipak startovao. Prva stvar sa kojom se susreću oni koji sada žele da naprave investicioni fond jeste nedostatak licenciranih portfolio menadžera, odnosno ljudi koji će aktivno upravljati sredstvima fonda. Činjenica je da su ljudi ključni faktor strategije aktivnog upravljanja portfoliom hartija od vrednosti, ali pored aktivnog upravljanja postoji pasivan princip upravljanja portfoliom i taj pristup je ono što želimo da predstavimo. Karakteristika ovog pristupa je u konstrukciji portfolia čija struktura i performanse predstavljaju replikaciju nekog specifičnog indeksa.

Prednosti ETF

Osnovna prednost ETF sastoji se u činjenici da je tim instrumentom moguće trgovati na tržištu i u skladu s tim ostvaruje se veća cenovna efikasnost u odnosu na klasičan otvoreni investicioni fond koji svoj NAV (neto vrednost imovine) objavljuje samo jednom i to na kraju dana. Naravno, cena ETF teži vrednosti indeksa koji prati, ali nije nužno identična tom indeksu, tako da je moguće da se u toku dana zauzmu značajno bolje pozicije i vrednosti u odnosu na one koje koje se dobijaju klasičnom kupovinom investicione jedinice. S druge strane ETF je pasivno upravljan portfolio koji po logici stvari ne može imati troškove ni približno otvorenim investicionim fondovima. U načelu za „retail“ klijente trošak se svodi na klasičnu trgovačku proviziju za trgovanje na berzi.

Analize pokazuju da je relativno mali broj investicionih fondova uspeo da pobedi tržište, odnosno da odbaci dodatne prinose koji su viši u odnosu na rizik koji se preuzima u poređenju sa prinosima koji su generisali odgovarajući indeksi. S druge strane troškovi koji su zabeleženi prilikom ulaganja u klasične otvorene investicione fondove iznose i po nekoliko procenata, tako da je bilo potrebno pronaći instrument koji će iskoristiti sve njihove pozitivne elemente i korigovati negativne troškovne efekte i probleme pogrešnog izbora portfolio menadžmenta. Odgovor je nađen početkom devedesetih godina u novom instrumentu – ETF (Exchange Traded Fund) i od tada ovaj segment finansijskog tržišta beleži impresivne stope rasta u celom svetu. Prema podacima State street global advisors, u 2006. godini najlikvidnija hartija bio je SP500 ETF (popularno nazvan SPIDER).
Dakle šta je ETF?
Strukturirani proizvod koji predstavlja hartiju od vrednosti koja u sebi sublimiriše karakteristike i zatvorenog i otvorenog investicionog fonda, a koja prati određeni indeks. Faktički investitor u jednoj investicionoj jedinici dobija diversifikovan, a etabliran portfolio-indeks!
Posmatrajući situaciju na Beogradskoj berzi, kao i na berzama u okruženju, primetno je interesovanje velikih inostranih investitora za kupovinu licenci na postojeće indekse, naročito BELEX15, te je važno skrenuti pažnju da će strani investitori u budućnosti kreirati svoje proizvode na indekse u kojima se nalaze hartije kojima se trguje na Beogradskoj berzi. Takvo pomeranje fokusa sa indeksa kao „benchmark“ na indeks kao sredstvo za investiranje ne bi smelo učesnike na domaćem tržištu da sačeka nespremne. Nakon procena da su u proteklom periodu od rasta tržišta kapitala u Srbiji najviše koristi imali upravo strani investitori i upornog lamentiranja nad tužnom sudbinom možda je pravo vreme da se krene sa proaktivnim pristupom i sagledaju mogućnosti koje bi se mogle ponuditi i domaćim učesnicima na tržištu. Činjenica da je za stvaranje jednog ovakvog instrumenta potrebno imati jakog kreatora koji će kupovinom akcija koje čine indeksnu korpu moći da napravi prvi domaći ETF ili indeksni sertifikat, ali je u tom smislu jedino neizvesno kada će se to dogoditi. Odgovor na pitanje da li je to isplativo, sigurno je potvrdan. Proces kreiranja kao i pravni aspekti jednog ovakvog poduhvata zahtevaju duži vremenski okvir koji se obavezno mora uzeti u obzir prilikom ovakvog razmišljanja.
Sa aspekta ukupnog tržišta kapitala ovakav instrument bi bitno ojačao ponudu, koja se već sada identifikuje kao krupan problem, kao i likvidnost samog tržišta, kako kroz sam ETF tako i kroz hartije koje ga sačinjavaju. S druge strane, imajući u vidu rast ovog tržišta, interesovanje investitora će se sigurno pomeriti pravcu razvoja ovakvih struktuiranih prizvoda, bitno pre nego u pravcu razvoja terminskog tržišta, upravo zbog njegove cene, razumljivosti i dostupnosti širokom spektru investitora.