Srbija je bila spremna za otvaranje pregovaračkog poglavlja 32 još u julu 2014. godine kada smo pripremili pregovaračku poziciju u kojoj smo detaljno obrazložili kako planiramo da ispunimo preostale zahteve koje je definisala Evropska komisija, nakon analitičkog pregleda usaglašenosti našeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije u oblasti finansijske kontrole. Otvaranje poglavlja 32 je više puta odlagano ne zato što Srbija ne ispunjava zahteve za otvaranje ovog poglavlja, već iz razloga što je pregovarački proces Evropska unija uslovila potvrđenim napretkom u normalizaciji odnosa sa Prištinom – kaže u razgovoru za Danas državni sekretar u Ministarstvu finansija Milovan Filimonović.
* Šta je centralno pitanje ovog poglavlja?
– Pitanja u vezi sa internom kontrolom, koja čine centralnu temu ovog poglavlja, nisu nepoznata našoj državnoj upravi. Naprotiv, sistem interne kontrole je sa aspekta nacionalnog zakonodavstva jako dobro uređen, što je potvrdila i Evropska komisija. Glavni izazov u daljem jačanju i sprovođenju finansijske kontrole u Srbiji predstavlja trenutno nedovoljno suštinsko razumevanje svrhe uspostavljanja sistema finansijskog upravljanja i kontrole, kao i uloge interne revizije u sistemu upravljanja kod korisnika javnih sredstava, što je preduslov za efektivno sprovođenje zakonskih propisa u oblasti interne finansijske kontrole u javnom sektoru. Državna revizorska institucija na to skreće pažnju u kontinuitetu, kroz svoje izveštaje iz kontrole korisnika javnih sredstava koji su bili subjekti revizije.
* Koje će oblasti biti najteže, očekujete li probleme u pregovorima?
– Ne očekujem probleme u tehničkom delu pregovora. Verujem da ćemo prema planiranoj dinamici do početka 2019. godine ispuniti merila za uslovno zatvaranje ovog poglavlja. Uprkos odlaganju u otvaranju ovog poglavlja, Republika Srbija je u prethodnom periodu aktivno sprovodila mere za unapređenje u oblasti finansijske kontrole. Preostali zahtevi koje je neophodno sprovesti do uslovnog zatvaranja ovog poglavlja su operacionalizovani, sa jasno utvrđenim rokovima za realizaciju i uključeni su u nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, reformu javne uprave, zatim u Nacrt strategije za dalji razvoj interne finansijske kontrole u javnom sektoru za period 2016-2019, kao i Program za reformu javnih finansija za period 2016-2020.
* Koji efekti se postižu jačanjem interne kontrole?
– Krajnji cilj jačanja sistema interne finansijske kontrole u javnom sektoru jeste ojačana odgovornost korisnika javnih sredstava, koja je uslovljena promenom svesti i odnosa ne samo rukovodilaca, već i ostalih državnih službenika koji upravljaju ili koriste javna sredstva, prema javnim dobrima. Mere i aktivnosti koje Vlada sprovodi i koje će sprovoditi do zatvaranja poglavlja 32 treba da obezbede optimalni zakonodavni okvir kao i metodološka uputstva i instrumente koji će rukovodiocima korisnika javnih sredstava omogućiti uspostavljanje pouzdanog, efikasnog i efektivnog sistema upravljanja i kontrole u svojim institucijama i verifikacije, odnosno proveru ispravnosti istog.
* Šta to znači u praktičnom smislu?
– Znači da Vlada preko nadležnih ministarstava treba da unapredi zakonodavni okvir koji će jasno definisati pojedinačnu odgovornost za upravljanje javnim sredstvima, kao i da pruži metodološka uputstva za definisanje poslovnih procesa koje institucije sprovode kako bi ispunile svoje ciljeve, identifikovale potencijalne rizike koji mogu ugroziti njihovu realizaciju i utvrdile načine za njihovu minimizaciju i samim tim povećale verovatnoću za njihovu uspešnu realizaciju. Kada imate jasno definisane poslovne procese, precizne korake koje je potrebno preuzeti, njihovo trajanje, ulazne parametre kao i ishod, odnosno rezultat, onda normiranje učinka ne predstavlja problem. Samim tim olakšava se planiranje neophodnih ljudskih i materijalnih resursa potrebnih za realizaciju ciljeva institucije. Jasno je, na osnovu ove kratke ilustracije, koliki je značaj uvođenja finansijskog upravljanja i kontrole kod korisnika za sprovođenje reforme javne uprave i upravljanja u službeničkom sistemu. Uvođenje i pravilno sprovođenje finansijskog upravljanja i kontrole na direktan način doprinosi optimizaciji učinka kroz racionalizaciju resursa.
* Koliki bi problem moglo da bude to što u pojedinim javnim preduzećima i institucijama interna revizija nije adekvatno organizovana?
– Prethodno sam napomenuo da je Vlada Republike Srbije odgovorna za zakonodavni okvir, metodološka uputstva i instrumente koji će rukovodiocima korisnika javnih sredstava omogućiti uspostavljanje sistema upravljanja. U to je uključen i Pravilnik o zajedničkim kriterijumima za organizovanje i standardima i metodološkim uputstvima za postupanje o izveštavanje interne revizije u javnom sektoru, koji je donet 2011. godine. On daje instrukcije rukovodiocima korisnika javnih sredstava u vezi sa uspostavljanjem, ciljevima, samim radom i izveštavanjem od strane interne revizije. Praktičan rad i efektivnost interne revizije jednog korisnika javnih sredstava je u isključivoj nadležnosti rukovodioca koji je za nju odgovoran.
* Koliko je u dosadašnjoj praksi interna revizija svrsishodna?
– Po mom mišljenju i na osnovu dosadašnje prakse, problem svrsishodnosti i efektivnosti interne revizije u javnom sektoru najvećim delom nije rezultat neodgovarajuće primene propisa u vezi sa njenim uvođenjem ili samom njenom institucionalizacijom. S obzirom da je interna revizija tekovina novijeg datuma, često dolazi do suštinskog nerazumevanja njene uloge, zbog čega se pogrešno tumači i izjednačava sa inspekcijskom funkcijom, koja je usmerena na traženje sistemskih grešaka i proveru zakonitosti poslovanja. Iako provera zakonitosti poslovanja predstavlja jedan segment delokruga interne revizije, ona je prevashodno usmerena na proveru sistema upravljanja i kontrole i daje neobavezujuće preporuke rukovodiocima korisnika javnih sredstava u cilju otklanjanja nedostataka u istom.
Prethodnih godina je uočen trend „prekvalifikovanja“ poreskih i budžetskih inspektora i njihovo raspoređivanje na radna mesta internih revizora, što je dovelo do daljeg iskrivljivanja slike i samog razumevanja ove funkcije. Da bi funkcija interne revizije ispunila svoju stvarnu svrhu i dala konstruktivan doprinos upravljanju, potrebno ju je „dekontaminirati“ retributivnog pristupa u kome je cilj revizije nalaženje „grešaka“. Veliki broj javnih preduzeća je već uveo funkciju interne revizije i u pojedinima od njih je ona optimalnija nego kod nekih direktnih i indirektnih budžetskih korisnika.
* Da li bi trebalo ojačati finansijske i kadrovske kapacitete DRI?
– Postoji uzročno-poslednična veza između stepena u kome se finansijsko upravljanje i interna kontrola sprovode kod korisnika javnih sredstava i materijalnih i ljudskih resursa koji su potrebni Državnoj revizorskoj instituciji za optimalan rad. U ovom trenutku je ravnoteža u alokaciji potrebnih resursa na strani DRI, jer se slabosti „prve linije kontrole“, koju predstavlja funkcionalan sistem interne finansijske kontrole kod korisnika javnih sredstava, kompenzuje intenziviranim radom „druge linije kontrole“, odnosno eksterne revizije, kako bi se obezbedila optimalna zaštita finansijskih interesa Republike Srbije. Nesporno je da je u prelaznom periodu, do dostizanje pune funkcionalnosti sistema interne finansijske kontrole u javnom sektoru, potrebno ojačati materijalne i ljudske resurse DRI i dalje jačati stručne kapacitete revizora za sprovođenje finansijskih revizija i revizija svrsishodnosti poslovanja. Zajednički cilj i Vlade i DRI jeste da se ojača ta prva linija kontrole, kako bi se utvrdili optimalni i održivi kapaciteti koji su neophodni za rad DRI u sistemu finansijske kontrole.
* Primanja državnih revizora značajno su niža nego primanja u velikim revizorskim kućama u Srbiji, što neminovno utiče i na kvalitet kandidata spremnih da rade u DRI. Da li su tu moguće promene?
– Treba imati na umu da je DRI nezavisni državni organ u sistemu javne uprave Republike Srbije i da je u značajnoj meri zaštićen od mnogih uslova i faktora koji su prisutni u javnom sektoru. Istovremeno, primanja državnih revizora su iznad primanja državnih službenika, čime su osigurani bolji uslovi rada u cilju obezbeđivanja njihove nezavisnosti nepristrasnosti. DRI u poslednjih nekoliko godina ulaže dosta napora u obrazovanje i kontinuiranu edukaciju svojih zaposlenih, jača njihove stručne kapacitete i verujem da u ovom trenutku poseduje dovoljno stručan kadar koji je konkurentan sa revizorima iz privatnog sektora.
* Da li bi trebalo pooštriti i kazne za prekršaje koje otkrije DRI?
– Maločas sam se osvrnuo na suštinske probleme sa kojima se suočavamo u oblasti interne revizije i isti pristup bi mogao da se preslika na pitanje u vezi sa strožim kažnjavanjem za prekršaje. Osim u slučajevima u kojima je jasno i nedvosmisleno dokazana namera u zloupotrebi javnih sredstava, verujem da se pooštravanjem kazni za prekršaje koji su rezultat sistemskih grešaka, usled slabosti u sistemu upravljanja i kontrole, neće podstaći dalje unapređenje sistema interne finansijske kontrole, niti jačanje odgovornosti rukovodilaca i korisnika javnih sredstava.
Vlada je uvažila komentare Fiskalnog saveta
-Fiskalni savet je upozorio da je budžet za 2016. manje transparentan od ovogodišnjeg. Očekujete li da će EU imati primedbe na takav trend i kako ćete uveriti Uniju da će ubuduće kompletno trošenje budžeta biti transparentno?
Komentari Fiskalnog saveta koji se tiču transparentnosti budžeta za 2016. godine su uzeti u obzir i Vlada Srbije je prihvatila amandmane na Zakon o budžetu za 2016. godinu kojima se daje pregled korisnika državnih garancija za koje će se vršiti plaćanja u 2016. godini, kao i pregled korisnika sredstava subvencija sa razdela Ministarstva privrede. Premijer je takođe tokom javne rasprave o Nacrtu zakona o budžetu pročitao spisak kompanija koje će dobiti podršku iz budžeta po oba osnova u 2016. godini. Evropska komisija je u prethodnom periodu pozitivno ocenila napore koje se preduzimaju od strane državnih organa kako bi se obezbedila veća transparentnost ne samo javnih finansija, već i u donošenju bitnih strateških i reformskih dokumenata, pri čemu je između ostalog postala uobičajena praksa uključivanje predstavnika nevladinog sektora u konsultacije pre formalnog donošenja istih.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
