Godina izgubljena za investicije

Za ubrzavanje privredne aktivnosti potreban je rast izvoza i direktne investicije, ali će izbori usporiti reforme i sve odložiti za pola godine u stranu. Može da se desi da 2014. bude izgubljena godina za investicije, a to znači i za privredni rast i ubrzanje zaposlenosti – zaključeno je na jučerašnjem predstavljanju istraživanja pokazatelja za poslednji kvartal prošle godine objavljenih u časopisu „Makroekonomske analize i trendovi“.

Prema rečima saradnika MAT-a ekonomiste Stojana Stamenkovića, industrijska proizvodnja bila je veća prošle godine u odnosu na 2012. čak za 5,5 odsto, ali je taj rast u decembru sveden na 0,5 odsto.

– Rezultati u prerađivačkoj industriji su još porazniji – rast od 4,8 odsto krajem godine je prešao u pad od dva procenta. Jedina ohrabrujuća oblast u kojoj postoji tendencija rasta, posebno od septembra, jeste prehrambena industrija, koja je u decembru dostigla prošlogodišnji prosek. To se može pripisati porastu izvoza za sedam odsto, na godišnjem nivou, pa se prehrambeni proizvodi nalaze na drugom mestu sa izvozom od 1,3 milijarde evra, dok je izvoz motornih vozila na prvom mestu sa dve milijarde evra – kazao je Stamenković.

Međutim, kada je reč o izvozu, on ukazuje na znatno izraženija nepovoljna kretanja krajem godine, jer je zabeležen pad od 11 procenata, a pozitivni rezultati vezani su prvenstveno za Fijat.

– Rast prerađivačke industrije koncentrisan je na jednu oblast ili čak jednu firmu, što je veliki rizik. Glavni faktor rasta 2013. bio je izvoz, ali mu se moraju dodati i fiksne investicije. Moramo da imamo solidan priliv direktnih stranih investicija, ali to se odlaže zbog izbora, bar za pola godine, a do aranžmana sa MMF-om zbog toga najverovatnije može doći tek na jesen – kaže Stamenković ali i naglašava da ohrabruje podatak MMF-a da u razvijenim zemljama dolazi do privrednog rasta, što će biti važno i za plasman naše robe na ta tržišta, kao i za priliv stranih investicija.

Izvestan rebalans budžeta

– Rebalans ovogodišnjeg budžeta je neizbežan, jer su prihodi precenjeni, a MMF će, kao uslov za sklapanje aranžmana, tražiti i dodatne uštede od 400 miliona evra. Uslovi MMF-a će biti i fiskalna konsolidacija, penziona reforma, smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru i rešavanje problema u javnim preduzećima. Ukoliko se ne izmene zakon o radu, stečaju i privatizaciji, neizbežan je manji priliv investicija, minimalan ili nikakav rast i izostanak zapošljavanja“, tvrdi Stojan Stamenković o dodaje da je aranžman neophodan jer obezbeđuje reprogram ili refinansiranje duga, a povećava i rejting zemlje za investicije.