Snabdevanje gasom može da bude problem: Građani brinu zbog grejanja, privreda zbog proizvodnje

U postojanje rezervnog plana, međutim, malo ko veruje, pa raste neizvesnost kako će se stvari odvijati kasnije i da li će privreda moći da računa na snabdevanje. Građane pak najviše zanima kako ćemo se i po kojoj ceni grejati kad dođe zima. Rešenje te dileme još nije na vidiku.

– Ova sezona je završena a za sledeću će mnogo toga zavisiti od potpisivanja novog desetogodišnjeg ugovora o nabavci ruskog gasa krajem maja, kada će nešto jasnija situacija biti bar kad je reč o cenama. Drugi problem je da li ćemo, ukoliko zastane protok gasa, moći da uvedemo zamenu. Od ukupno 60 naših toplana koje koriste prirodni gas, 17 nema mogućnost supstitucije, ne mogu da koriste alternativno gorivo. Neke od toplana već su prešle na biomasu, poput Majdanpeka, Malog Zvornika ili Priboja, one sada nisu u problemu, ali je reč o malim potrošačima, dok za veće sisteme mi nemamo dovoljno otpadnog drveta – kaže za Danas Dejan Stanojević, direktor Poslovnog udruženja “Toplane Srbije”.

On podseća da postoji nekoliko toplana koje mogu da koriste samo mazut, ali većina može da pravi kombinacije – mazut, lož-ulje ili gas. Problem je i što se ta zamena zasniva na preradi sirove nafte čije dopremanje do rafinerije u Srbiji takođe može biti problematično.

– Tu se postavlja i pitanje količina, jer jedna je situacija kada imate redovno snabdevanje gasom, pa neki kratkotrajni zastoj treba da premostite uvođenjem alternativnog goriva, a drugo je ako se planira veće oslanjanje na zamenu. Uz to, mazut je dramatično poskupeo, dostigao je skoro 120 dinara a samo Beograd bi dnevno trošio od dve do 2,5 hiljada tona. Te količine nemamo. Sličan problem je i sa ugljem, nemamo ga dovoljno i samo nekoliko toplana ga je ove zime koristilo, Bor na primer i Kruševac, dok je u Kragujevcu prošla sezona bila na uglju a baš sledeće prelaze na gas – objašnjava Stanojević i dodaje da će krajem maja, kada bude poznato više elemenata, udruženje sačiniti neki plan i ponuditi ga lokalnim samoupravama i Ministarstvu rudarstva i energetike.

Teško do zamene

Prelazak na alternativna goriva kako bi se premostio eventualni nedostatak gasa ili naftnih derivata, nije jednostavan. Ni 27 zemalja Evropske unije, koje su se znatno ranije odlučile da uvedu različite energente, nije taj proces okončalo do kraja. Čak 38 odsto njihovih toplana koristi gas, čvrsta bio goriva učestvuju sa 29 odsto, ugalj, čvrsto fosilno gorivo, sa 17 odsto dok su ostali oblici zastupljeni simbolično.

Zorana Mihajlović: Energija mora da se štedi

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović izjavila je da će Vlada Srbije obezbediti dovoljne količine energije i energenata za narednu zimsku sezonu, ali da to neće biti ni jednostavno ni jeftino, zbog čega je važno da svi racionalno koriste energiju i štede.

„Neće biti jednostavno pripremiti se za zimu, posebno što će biti potrebno vreme da i EPS stane na noge posle kolapsa koji se desio decembra prošle godine. Srbija će morati da donosi određene odluke i moraćemo svi da učestvujemo u procesu racionalizacije“, rekla je Zoprana Mihajlović za TV Hepi. Ona je istakla da je država spremna za svaki scenario, ali je drugo pitanje koliko će to da košta, jer nema jeftine energije, cela Evropa se sada bori sa tim da uopšte obezbedi dovoljne količine energije.

– Neverovatno je da su toplane prethodnih dana potrošile milion kubnih metara gasa na grejanje, umesto da te količine imamo u skladištu. Naš odnos prema energiji mora da se promeni i da svi shvatimo da je energija najvažniji resurs, a mi nažalost nemamo takav osećaj – rekla je Zorana Mihajlović. Ona je ponovila da je diverzifikacija snabdevača gasom prioritet za Srbiju i da će završetkom interkonekcije sa Bugarskom naredne godine dobiti mogućnost da gas dobija iz LNG terminala u Grčkoj ili iz Azerbejdžana, kao i da je plan povezivanje u gasnom sektoru i sa Severnom Makedonijom i s Rumunijom.