"Helikopterski" novac – realnost ili utopija

Moglo bi se reći da se situacija pogoršava, s obzirom na to da Američke federalne rezerve, po svemu sudeći, uspešno koračaju ka cilju, odnosno planiranoj stopi inflacije. Ilustracije radi, osnovna inflacija u Sjedinjenim Američkim Državama, posmatrano na godišnjem nivou, iznosila je u januaru 1,7 odsto, što je najviši nivo još od jula 2014. godine. U istom periodu inflacija u evrozoni bila je samo jedan odsto. I, što je još gore, trend pada se nastavlja. Imajući sve to u vidu neminovno se nameće pitanje: da li će mehanizmi koje koristi ECB, bilo da je reč o otkupu hartija od vrednosti, ili o negativnim kamatnim stopama, omogućiti oporavak i rast inflacije, ili će biti potrebne i druge mere? Jedna od opcija koja se sada ispituje jeste tzv. helikopterski novac. Šta to konkretno znači?

Do sada je ECB pokušavala da smanji troškove kreditiranja kroz međubankarsko tržište, kako bi stimulisala kreditiranje. I troškovi kreditiranja su se smanjili, kako za vodeće kompanije na tržištu kapitala, tako i za mala i srednja preduzeća koja pozajmljuju od komercijalnih banaka. Problem je, međutim, u tome što niske kamatne stope ne podrazumevaju automatski značajno oživljavanje investicija već rezultiraju rastom udela u otkupu i većim novčanim rezervama kompanija. Štaviše, mala i srednja preduzeća i dalje oklevaju da pozajmljuju zbog nedostatka poverenja u perspektivu. ECB može da obori stope što je niže moguće, ali ako ne postoji dovoljna tražnja za kreditima, rast i inflacija se neće pomeriti s mrtve tačke. Pad brzine distribuiranja novca, kako u SAD, tako i u evrozoni, najbolja je ilustracija ove tendencije koja dobija na ubrzanju još od „finansijskog meteža“ iz 2008. godine. Prema tome, zašto ne distribuirati novac direktno domaćinstvima, kad posredstvom banaka to ne funkcioniše? Jedan od načina da se to u praksi sprovede bio bi da ECB obezbedi određeni iznos novca za svako domaćinstvo u evrozoni koji bi se uplatio na poseban račun i koji bi se mogao koristiti samo za vraćanje duga. Sa stanovišta dužnika, neposredni efekti ogledali bi se u smanjenje zaduženosti, vraćanju poverenja u izglede za budućnost i povećanju kupovne moći a samim tim i potrošnje. Kakav bi to bio preokret! U slučaju onih koji nisu zaduženi, možemo pretpostaviti da bi za njih određeni novac investirali u evropske infrastrukturne projekte, koji bi stimulisali investicije i obezbedili dugoročne prinose. Da li bi to bilo dobro rešenje? Na prvi pogled se može činiti kao smešna ideja, ali bi takav potez na kraju mogao da ima veći makroekonomski uticaj od postojećih mera koje imaju brojne nedostatke, posebno povećanje spekulativnih balona u nekoliko tržišnih segmenata.

Osim toga, Mario Dragi, predsednik ECB, nije isključio mogućnost realizacije takvog scenarija. On je opisao svoj stav na sledeći način: „Nikada nismo zaista pokrenuli i razmatrali pitanje helikopterskog novca. To je veoma zanimljiv koncept o kome se trenutno raspravlja među akademskim ekonomistima. Međutim mi još nismo analizirali ovaj koncept“. Zaključak koji se iz ove izjave može izvući jeste da su vrata za tu opciju, ipak, otvorena. To donekle podseća na slične opaske koje su pre nekoliko godina izricane u vezi sa negativnim kamatnim stopama. Ipak, sprovođenje takve mere ne bi bilo jednostavno jer bi helikopterski novac mogao, bar u početku, da naiđe na tehničke, a nesumnjivo i pravne probleme. Vrlo je verovatno da će naročito Nemci imati primedbe i zatražiti mišljenje od svog Ustavnog suda.