Kada je više onih koji traže da rade od broja raspoloživih radnih mesta, kapitalisti obuzeti ljuboimanjem, imaju razlog da smanje nadnicu onima koji rade. Ništa novo. A da li povećanje tražnje radnih mesta, dakle, samog rada, povećava ili smanjuje vrednost rada? Reklo bi se da je logično da se u vrednosnom sistemu rad uzdiže i postaje cenjeniji. No, po svemu sudeći, rad gubi na vrednosnoj pijaci, gubi dostojanstvo. To što je rad nesiguran, a zaposlenje neizvesno – rad redukuje samo na jednu, doduše ključnu komponentu – rad za egzistencijalni opstanak, rad da bi se izmaklo gladi. Rad biva ogoljen, destruiran, redukovan, sveden na uslov za preživljavanje. Pa dobro, kakvi saveti nam se dele kada su nas prinudili da radimo bilo šta za bilo koju nadnicu?
Čarobna reč u leksikonima saveta prekarnim radnicima, zaposlenim, poluzaposlenim i nezaposlenim – glasi, konkurentnost. Budi konkurentan na tržištu rada, budi konkurentniji od drugih, budi najkonkurentniji.
Savetologija savetuje: budi stručniji, veštiji, pametniji, brži, fleksibilniji, jači, lepši, genijalniji, produktivniji, talentovaniji, viši, profesionalniji, iskusniji, inovativniji, komunikativniji, poslušniji, smeši se, trepći okicama; budi timski igrač, budi veća ulizica od najvećih ulizica, promeni boju očiju, uči dok si živ a i posle, poturi se tamo gde niko neće, ne idi na pauzu, budi za gazdu idealan radnik, ne idi u WC za vreme rada, prestani da pušiš, pričaj šefu i gazdi ono što žele da čuju, smanji kilažu, radi ono što niko drugi ne bi prihvatio, radi u uslovima koji su po tvoje zdravlje opasni, radi za nadnicu od koje je teško preživeti, ako ti je posao nesiguran – postani preduzetnik, podmeći glavu tamo gde drugi neće ni nogu, budi zadovoljan iako za to nemaš razloga, nije stvar u tome da radiš ono što voliš – već da voliš ono što radiš, radi i ono što znaš i ono što ne znašů E ako si takav, onda odgovaraš gazdinim željama i gazdinoj (samo)volji. I onda možeš da računaš na zaposlenje, na zadržavanje radnog mesta, na preživljavanje. Sve je jednostavno, ako si najnajnajůNo đavo je u tome što na vrhu igle baš i nema mnogo mesta. Naravno, saveti nisu namenjeni onima koji nisu u stanju da sede na vrhu mača! Stoga se i pitam: A šta ćemo mi koji nismo toliko pametni, ni stručni, ni dovoljno snažni da fizikališemo bilo koji posao za bilo koje pare? Dobro, možda su u pravu oni koji tvrde da to priroda lako rešava ľ prirodna selekcija, najbolji prežive. No, ne čini li vam se da je Hitler to radio humanije od današnjih turbokapitalista obuzetih ljuboimanjem? Zar nije humanije svako smanjenje mrcvarenja?
äAko nemate posla, pokrenite svoj biznis!ô äAko nemate posla, povećajte svoje radne kompetencijeô. äAko ovde nemate posla, idite tamo gde ga imaô. äAko nećete da radite za ove pare i pod ovim uslovima, idite tamo gde je bolje.ô äAko ste nezadovoljni poslom, promenite posaoô. Ovo su aktualne preporuke gospodara naših života. No, reći će nam, pa tako je oduvek. Zar nije ona Marija Antoneta, ćerka Marije Terezije i supruga Luja XVI, rekla: Ako nemate hleba, jedite kolače. Nije ona giljotirana ujesen 1793. zbog pomenute izjave koja joj se pripisuje, već joj je revolucija našla neke druge grehe. Uostalom i danas se ägiljotiniraô na mrežama, kao nedavno ona faca koja je otprilike rekla: Ako nemate dovoljno hleba, secite ga sitnije!
Ni savetodavci nisu jednoglasni oko svega. Tako će vam jedni savetovati da budete mladi, a drugi, da budete stari. Nezgodacija je što sam do juče bio premlad i bez iskustva, a danas imam iskustvo, ali sam već prestar! Znam da sam šansu imao u onom međuvremenu, u onom između ôjučeö i ôdanasö.
Neki savetnici će vam reći da nije toliko važno znanje, nisu važne tvoje veštine, već kako ćeš to upakovati, kako ćeš nakititi sivi i šta ćeš obući kad ideš na razgovor sa mogućim poslodavcem. Dobro, tako je samo u ekstremnim slučajevima; tipičnije je ono kad vam kažu da nisu dovoljna vaša znanja, diplome, veštine, već je potrebna još i ovakva ili onakva ôšminkaö.
U savetologiji posebno mesto ima fama o transferu znanja i veština, o ôprenosivimö i fleksibilnim veštinama – uprošćeno rečeno, kažu nam: razvijaj one kapacitete koji će ti koristiti bilo gde, bilo kad, pod bilo kojim uslovima i za bilo koju najamninu. Čujem već da se savetuje model Skota Vokera, koji je 2012. godine pobedio na izborima za guvernera države Viskonsin, iako je bio opozvan potpisima birača posle dve godine na funkciji guvernera. Volker je opozvan zbog ukidanja kolektivnih ugovora za radnike u javnom sektoru, a to ga je dovelo do sukoba sa veoma jakom sindikalnom organizacijom. Dotični guverner je između ostalog, redefinisao i funkciju univerziteta – ta institucija treba da ôzadovolji potrebe države za radnom snagomö. Verujem da ćemo i mi uskoro tim putem, ako već nismo zakoračili. Počećemo od obdaništa, a verovatno završiti sa lažnim doktorima. Tako ćemo kapitalistički svet opskrbljivati pravim doktorima, pravom pameću i vrhunskim stručnjacima, a mi ćemo se zadovoljiti lažnim doktorima i uopšte onim što u Srbiji ostane. Otuda je u pravu ASNS kada se pita ôDa li postoji granica ponižavanja srpskih radnika? Da srpski radnik radi bez plate, bez radnog vremena, bez elementarne radne opreme, da ga poslodavac šikanira i ucenjuje to više nije vest već obrazac ponašanjaůö. I onda sledi valjda najciničniji ôsavetö: Ostaje samo još zahtev da radnik poslodavcu donira svoje organe.
U sledećem nastavku:
Strah od gladi čini prekarnost prihvatljivim rešenjem (9)
Autor je iz Centar za razvoj sindikalizma
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
