Pitanje svih pitanja, po istraživanjima javnog mnjenja u Srbiji, jeste zapošljavanje tj. radna mesta. Svako činjenje u pravcu privlačenja investicija nesumnjivo da ima pozitivan karakter kada se stopa nezaposlenosti u zemlji vrti oko 20 odsto. Da bismo na kvalitetan način mogli da pomognemo povećanju BDP-a, smanjenju spoljnotrgovinskog deficita, povećanju životnog standarda stanovništva, nesumnjivo je da je potrebna aktivna uloga, pored države, i lokalnih zajednica, a i nevladinog sektora. Svako u ovom lancu ima svoje mesto i svako svojom akcijom može dovesti do potpune sinergije koja ima za cilj povećanje investicione aktivnosti i otvaranje novih radnih mesta.
Državna administracija ovaj proces nosi ustanovljavanjem pravila igre i sistemom subvencija kojim pruža punu pravnu sigurnost svakom ko investira u Srbiji (posebno je u ovom segmentu važan novi okvir integrisan kroz Zakon o ulaganjima jer se kroz formu zakona označavaju pravila igre – do 2014. sistem je funkcionisao na aktima niže pravne snage kao što su uredbe i pravilnici). Upravo je to ono što je bilo kom investitoru najvažnije – PRAVNA SIGURNOST.
Uloga lokalne samouprave je izuzetno interesantna, jer upravo na ovom nivou postoji direktna komunikacija investitor – administracija. Činjenja opština treba da se najviše ogledaju kroz logističku podršku u ishodovanju dozvola, logistikom za apliciranje u sistemu državnih subvencija i naročito u delu prostorno – planskog uređenja koje se vrlo često zapostavlja.
Postavlja se pitanje na koji način nevladin sektor pomaže proces privlačenja stranih investicija kao i realizaciju domaćih. Uzevši primer NALED-a, najlakše možemo oslikati prisustvo civilnog sektora na ovu temu. Aktivnosti NALED-a možemo podeliti u tri grupe sa aspekta pomoći, kako državi, tako i lokalu i investitorima. Prva grupa pomoći ogleda se u jasnom i preciznom sagledavanju postojeće pravne regulative i traženjem tačaka koje sprečavaju veći priliv investicija – giljotina propisa. Druga grupa aktivnosti kroz iniciranje i pripremu zakonskih i podzakonskih akata sa Vladinim radnim grupama koji dovode do bržih procedura i lakšeg investiranja – elektronske dozvole, Doing business lista, Zakon o planiranju i izgradnji… Treća grupa poslova ogleda se kroz standardizovanje usluga lokalnih administracija i njena promocija – proces sertifikacije opština sa povoljnim poslovnim okruženjem i kotiranje nekoliko lokalnih samouprava u specijalizovanom časopisu Financial Times za investitore.
Ove interakcije sva tri učesnika u procesu privlačenja investicija moraju biti usmerene ka samo jednom cilju, a to je promocija Srbije kao dobrog mesta za investiranje. Okruženje u kom živimo ima slične probleme i preduzima stalne mere kako bi u tržišnoj utakmici za privlačenje investicija baš ono pobedilo. Realnost je da su u borbi za investitora naši takmaci najčešće Mađarska, Rumunija, Bugarska, Makedonija, odnedavno i BiH. Svaka od ovih država nastoji da pridobije što više investitora i otvori što više radnih mesta. Trka je takva da se skoro svaki dan menjaju metode za pridobijanje investitora i mi kao država tu trku ne smemo da izgubimo. S toga mora da se između ova tri partnera odvija kontinuiran proces saradnje jer, ukoliko bilo koji subjekt zakaže u ovom interaktivnom lancu, štetu će trpeti kako privreda tako i budžet Srbije i opština, a time i civilni sektor dobija još odgovorniju ulogu kao jedan od kreatora boljeg društva.
* Autor je gradonačelnik Sremske Mitrovice i potpredsednik UO NALED-a
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
