Kako izgleda plan EU za pomoć građanima i privredi u energetskoj krizi

Ovo je poruka Ursule van der Lejen, predsednice Evropske komisije u jučerašnjem tradcionalnom godišnjem obraćanju o stanju nacije.

Prva mera se odnosi na štednju struje u vršnim satima, obično između sedam sati ujutru i 10 sati uveče, čime bi se smanjila cena struje koja je najskuplja baš tada.

Sa druge dve mere EK namerava da napuni budžet Unije sa oko 140 milijardi evra.

Jedna mera odnosi se na limitiranje cene za proizvođače električne energije koji ne koriste gas kao sirovinu, a drugom merom se planira porez na ekstraprofit koji u vreme krize i rekordnih cena nafte i gasa prave kompanije koji proizvode i rafinišu fosilna goriva.

Cena koštanja struje proizvedene iz vetra je devet puta manja od proizvodnje struje iz gasa.

Sistem određivanja cene struje u EU, tzv. sistem marginalne cene, funkcioniše tako što se na aukcijama prvo kupuje najjeftnija struja, pa onda sve skuplja dok se ne zadovolje sve potrebe.

Cena poslednjeg kilovata koji je kupljen postavlja se kao cena struje koja se kasnije koristi za formiranje cena za domaćinstva i privredu.

Taj poslednji kilovat trenutno se pravi u gasnim elektranama zbog ogromnih cena gasa.

Na taj način, kompanije koje proizvode struju iz obnovljivih izvora i u nuklearkama prave ogromne profite.

Iako van der Lejen nije u svom govoru pominjala cenu, u javnosti se ovih dana pojavio predlog EK upućen članicama da to bude 200 evra po megavasatu.

Poređenja radi, cena megavatsata za oktobar na nemačkoj berzi se kreće oko 425 evra, a za decembar čak 600 evra.

Ovo bi faktički značilo promenu sadašnjeg tržišta električne energije koje je van der Lejen označila kao prevaziđeno i nepravedno prema potrošačima.

Iako nije izašla sa konkretnim predlozima, još od ranije se najavljuje odvajanje cene struje od cene gasa što znači „duboku i sveobuhvatnu reformu tržišta električne energije“.

Treću meru van der Lejen je najavila pozivajući se na nemoral ekstraprofita u vreme rata.

„U ovim vremenima pogrešno je imati vanredno visoke prihode i profite, ostvarene u ratu i preko leđa potrošača. Profiti moraju da se podele i proslede onima kojima je potrebno“, poručila je predsednica EK.

Ovo znači da će pre svega naftne kompanije, koje su listom zabeležile rkordne profite u prvoj polovini ove godine, morati da plate porez na ekstraprofit.

Opet, predsdnica EK nije pominjala brojke, ali se u javnosti spekuliše da bi taj porez mogao biti 33 odsto ili više na deo profita ostvaren zbog previsokih cena nafte usled rata u Ukrajini.

Ono što van der Lejen nije pomenula jednako je zanimljvo kao mere o kojima je pričala.

Naime, jedna od ideja EK bila je ograničavanje cena ruskog gasa. Međutim prošle nedelje ministri energetike EU su se sastali i tada se nekoliko zemalja usprotivilo ograničenju cena gasa smo iz Rusije i pozvalo da se ograniče cene svog uvoznog gasa.

To bi se pre svega odnosilo na Norvešku koja je iza Rusije najveći izvoznik prirodnog gasa u EU, ali i SAD koje tri četvrtine svog tečnog naftnog gasa šalju u EU.

Izgleda da EK strahuje da bi ukoliko im ograniče cene isporuke mogle da se okrenu na drugu stranu, recimo ka nezasitom azijskom tržištu, što bi ugrozilo snabdevanje Evrope na zimu.

Trenutno članice EU su planirale ili već sprovode mere zaštite domaćinstava od visokih cena energije vredne 376 milijardi evra.

Povrh svega, van der Lejen je poručila da će ovo leto ostati u sećanju Evropljana po sušama i požarima i da je koren svih problema zavisnost od fosilnih goriva.

Ona je najavila formiranje Evropske hidrogenske banke sa fondom od tri milijarde evra odakle bi se finansirali projekti razvoja hidrogena kao goriva.