Foto: M. P. / Danas Od industrijskog grada, kakav je bio u 20. veku, sa stotinu pogona u kojima se proizvodilo baš sve, od kapa i šešira, čarapa i gaća do hrane, vozova, nameštaja i brodova, Zrenjanin je dogurao do rekordnog broja zatvorenih fabrika.
Lakše je zato nabrojati šta uopšte od starih fabrika radi, nego šta je zatvoreno. Propast je započela devedestih godina, nestankom tržišta i kapitala, da bi se u novom veku sa privatizacijom čitav proces ubrzao.
Od fabrike lekova, šećerane, hemijske industrije, brodogranje, nije ostalo ništa, a ono što je preostalo tek je bleda senka nekadašnje slave.
Najpoznatija neslavna zrenjaninska privatizacija je ona fabrike lekova Jugoremedija, koja je završila na spisku 24 sumnjihe privatizacije u našoj zemlji.
Kakvu god pravdu da jesu ili nisu isterali na sudu, poništili privatizaciju, gazdovali firmom, otišli u stečaj, njeni zaposleni ostali su bez posla, a proizvodnje lekova odavno nema.
A priča o zrenjaninskoj šećerani, čiji kompleks zakonom zaštićenih zgrada tavori zarastao u korov nakon privatizacije, tek je neshvatljiva i nejasno je o kakvom izvršenju nad imovinom se sada radi kada je sve trebalo da pokrije „ruzmarin, snegovi i šaš“.
Nisu samo fabrike stradale, prvo su otišli radnici
Za Branislava Markuša, bivšeg sindikalca i radnika Jugoremedije a sada građanskog aktiviste, Zrenjanin je posao grad „suvišnih ljudi“.
„Model privatizacije doneo je samo prodaju i preprodaju preduzeća, a ekonomskih rezultata nema. Vlast je poklanjala privilegiju da pojedinci mogu da kupe deo vlasništva u fabrikama i tako se postave kao apsolutni gospodari. U takvoj privatizaciji radnici su postali višak. Hiljade ljudi ostalo je bez posla, bez svega“, kaže Branislav Markuš, osnivač Zrenjaninskog socijalnog foruma.
Privatizacijom radnici su ili isterani na ulicu ili su u tako lošoj materijalnoj sitauciji da od plate, ukoliko je uopšte dobijaju, ne mogu da prežive, smatra politikolog Miroslava Samardžić.
„Sve vlade u Srbiji od 2000. godine sprovode neoliberalne reforme, stvoren je ekonomski sitem koji ne omogućava ni puko preživljavanje većine građana. Zahvaljujući sistemu koji počiva na tržišnom fundamentalizmu sva privredna, društvena i prirodna bogatstva postaće vlaništvo domaćih i naročito stranih kompanija, a naše stanovništvo biće prisiljeno da radi za bedne nadnice i biće lišeno onsnovnih ljudskih prava „, objašnjava Samardžić.
Nije baš sve otišlo u stečaj
Brojni su zrenjaninski kolektivi nestali sa scene, među njima čuvena Industrija mesa Bek oko čije imovine još uvek traju sporovi.
Tako je, podsetimo se, prošla i fabrika tepiha, iako je imala baš dobre proizvode a sada se njen kompleks ne vidi od drveća, žbunja i korova.
Čuvena livnica Radijator AD na kraju je završila prodata po ko zna koji put, ovoga puta novi vlasnik obećao je da će proizvoditi berače za višnje.
Ipak, neke firme izbavile su se i opstaju. Skorbara se godinama mučila sa raznim vlasnicima, dok je nije na kraju preuzela firma Almeks, a spas za zrenjaninsku Termiku isto je bila privatizacija.
Preživala je i kožara. Gura i Žitoprodukt zbog Don-Dona ali se repovi prethodnih katastrofalnih privatizacija još uvek vuku.
Još nekoliko firmi našlo je recept za opstanak, poput Šinvoza, a neke su promenile delatnost kao fabrika nameštaja gde je ušla slovenačka Kolpa sa proizvodnjom kadi.
Najbolje je prošla fabrika ulja Dijamant, iako je njena takozvana „pljačkaška privatizacija“ ušla u anale privrednog kriminala da bi na kraju bila zataškana. Ni naredni vlasnici, hrvatski Agrokor i njegov vlasnik Ivica Todorić koji je u Zrenjani stigao da se lično uveri u kapital koji je kupio, nisu bolje prošli. Nakon problema sa koncernom, napustili su ovdašnju uljaru ali je ona preživela i dalje uspešno posluje.
Flagrantan primer čerupanja u privatizaciji bilo je brodogradilište Begej. Radnici su, kao i u drugim firmama, ostali bez akcija, a sa kapitalom se trgovalo, menajli su se vlasnici, od holandskih do domaćih investitora.
Brodogradilište je opstalo a kako, to ni pravnici ne mogu da objasne, iako u arhivi Privrednog suda u Zrenjanina ima samo za ovu firmu toliko dokumentacije, da se može otvoriti mala biblioteka.
Više vesti iz ovog grada čitajte na sledećem linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
