Kentkart tužio državu Srbiju: U kakvom je stanju javni prevoz u Beogradu više od godinu dana nakon raskida ugovora sa turskom kompanijom?

Šapić je rekao da je kompanija „Kentkart“, koja je godinama obavljala naplatu karata u gradskom prevozu, nakon raskida ugovora tužila grad i zahtevala odštetu od 17 miliona evra.

„Kontrolisali su sistem od 250 miliona evra godišnje. Ja tvrdim da preko milion evra ne mogu da dobiju, a mislim da će čak biti obrnuto, jer mi imamo dokaze da su unazadili sistem“, naglasio je Šapić.

Međutim, prema nezvaničnim saznanjima Danasa, Grad Beograd, barem još uvek, nije tužen.

Naime, izvorna kompanija Kentkart iz Turske tužila je Republiku Srbiju za povredu strane investicije.

To se može videti i na portalu Međunarodnog centra za rešavanje investicionih sporova (ICSID), gde postoji ovaj slučaj, koji je registovan 1. aprila ove godine.

Ipak, više detalja o ovom slučaju nema, jer je arbitraža u toku.

Podsećamo, Grad Beograd je u februaru prošle godine raskinuo ugovor sa turskom kompanijom Kentkart, koja je dotada kontrolisala sistem naplate karata u glavnom gradu.

„Posle raskida ugovora sa Kentkartom, Beograd će imati efikasniji sistem naplate karata“, obećao je tada Šapić.

On je i juče ponovio da je od raskida tog ugovora smanjena cena karata u gradskom prevozu, povećana njihova prodaja i obezbeđeno „bolje funkcionisanje javnog prevoza nego pre“.

Međutim, prema tvrdnjama direktora Centra za lokalnu samoupravu (CLS) Nikole Jovanovića Gradsko saobraćajno preduzeće (GSP) trenutno ima velike dugove.

„Tačno je da GSP duguje dobavljačima 6,5 milijardi dinara. To je dokaz da se loše radi i da preduzeće gura u dugove, ne samo sebe, već i svoje kooperante i dobavljače“, ukazuje on za Danas.

Jovanović objašnja da postoji i drugi problem.

„Od tih obaveza, 1,5 milijardi je u roku, a pet milijardi preko zakonskog roka, znači uveliko dospelo i teče kamata“, navodi on.

Što se tiče Kentkarta, Jovanović smatra da je bolje bilo napraviti sporazumni raskid ugovora, nego ulaziti u otvoreni medijski i pravni sukob.

„To može da nanese veliki gubitak gradskom budžetu, zbog tužbi koje se spremaju“, upozorava on.

To potvrđuje i predsednik GSP-ovog sindikata “Centar GSP Beograd“ Ivan Banković, koji navodi da je tužba Kentkarta očekivana i da su na to upozoravali mnogi.

„Zabrinjavajuće je da jedan visoki gradski funkcioner ima takav odnos prema javnim sredstvima i šteti koja može biti pričinjena budžetu. Šapić to još predstavlja kao uspeh“, kaže on.

Što se tiče tužbe protiv Grada Beograda na koju se Šapić pozvao, Banković navodi da je nije video.

„Ja takav dokument nisam video i to sigurno nije bilo u materijalima za Privremeni organ, nije došlo ni kao informacija. Bilo bi normalno da se takva informacija našla pred Privremenim organom, ali nije“, kaže on.

Banković ukazuje da bez obzira da li je tužena Repbulika Srbija ili Grad Beograd, svakako će građani na ovaj ili onaj način to platiti.

„Šapić tvrdi već godinu dana kako imaj epohalne dokaze protiv Kentkarta, ali mi u javnosti to nismo videli. Ako ste vi sigurni u te dokaze, onda izađite sa tim javno, uverite građane da je to zaista bilo štetno. Ja ne branim kompaniju Kentkart, ali moramo da vidimo dokaze i svi ćemo da podržimo to ako je zaista tako štetno“, objašnjava naš sagovornik.

On ukazuje i da nemamo informacije koliko je prodaja karata povećana ili smanjena, kao i koje se karte prodaju, koliki nam je prihod…

„Šapić je rekao da imamo veći broj prodatih karata, a ne da je naplata povećana. Nije rekao da imamo veći prihod po osnovu te prodaje karata. Mene bi veoma zanimalo da vidimo bilo kakve naznake toga da li imamo veći ili manji prihod, da li nam se broj prodatih karata povećao i ako jeste, kojih karata? To je bitno jer ako smo mi smanjili broj mesečnih karata, a povećali broj pojedinačnih od 50 dinara, mi smo se unazadili“, tvrdi Banković.

On pojašnjava da je cilj da bude što veći broj korisnika koji plaćaju mesečnu pretplatu.

„U tom slučaju možemo da računamo na taj novac i pravimo kalkulacije, ali ako smo ih mi odvratili od mesečnih uplata, mi smo se vratili nekoliko koraka unazad i suštinski možemo samo imati minus“, smatra Banković.

Što se tiče dugova GSP-a, on kaže da su to podaci iz Programa poslovanja JKP GSP Beograd iz prvog kvartala ove godine.

„Ali Program posolavnja za ovu godinu se osvrće i na poslovanje u prethodnom periodu i to su neki očekivani bilansi. Ako pogledamo neto gubitak GSP-a za prošlu godinu, on će biti 867 miliona dinara, ali bi on bio značajno veći da nije bilo povećanja tekućih subvencija od strane Grada Beograda“, pojašnjava naš sagovornik.

On  tvrdi da je problem što imamo loše rukovođenje i da ne znamo šta su nam pririteti.

„Mi štedimo tamo gde ne smemo da štedimo, a to je na održavanju vozila, na preventivnim pregledima, na redovnoj zameni rezervnih delova. I onda nam dolazi na naplatu to što vozila imaju složenije kvarove čija popravka traje duže i košta više“, navodi Banković.

Iz GSP-a Beograda, do objavljivanja ovog teksta, nisu odgovorili na pitanja Danasa u vezi sa ovom temom.