Kišobrandžije više niko ne traži

U situaciji u kojoj je postalo odlično „ako se uopšte ima posao“, a fantastično „ako se redovno prima plata“ niko očigledno nije dovoljno mudar da napravi neki konkretan korak, a država kao po običaju nema dovoljno para.

Ono što za početak može da znači mnogo, ako se posao shvati ozbiljno, jeste projekat koje se finansira iz IPA fondova, a koji bi trebalo narednih godina da uposli i obuči savetnike pri lokalnim zajednicama kako da kreiraju akcione planove i tako doprinesu poboljšanju stanja na tržištu rada. Lokalni saveti za zapošljavanje iz 64 opštine biće obučeni da prate sprovođenje planova za zapošljavanje kroz tumačenje podataka o potrebama lokalnog tržišta rada, najavljeno je juče na predstavljanju ovog tvining projekta.

Državni sekretar Ministarstva rada i socijalne politike Zoran Martinović skrenuo je pažnju na „gorući“ problem koji imamo u oblasti rada, a projekat bi trebalo da doprinese ostvarivanju ciljeva Nacionalne strategije za zapošljavanje, među kojima su stabilan i održiv trend rasta zapošljavanja i ulaganje u ljudski kapital.

Između ostalog, tako obučeni savetnici bi možda u budućnosti čelnicima opština u Srbiji, u zavisnosti od potreba, mogli da skrenu pažnju za šta vredi školovati mlade, a za šta ne. Ako se oslušnu potrebe tržišta onda dobru prođu imaju stručnjaci za finansije, inženjeri elektrotehnike, elektronike, IT, mašinstva i građevine sa odgovarajućim licencama. Posla je bilo, kako tvrde u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, i za matematičare, nastavnike stranih jezika, lekare s odgovarajućim specijalizacijama i farmaceute. U tražena zanimanja spadaju i zanatska poput stolara, fasadera, armirača, zavarivača, operatera na CNC mašinama.

To se donekle poklapa s aktuelnim ponudama na sajtu Infostuda. Na primer, trenutno je u ponudi najviše poslova u trgovini, čak 134, stručnjaka za IT je potrebno 124, a menadžment 102. Traženi su i stručnjaci u mašinstvu, elektrotehnici i računovodstvu. Stanje u građevinskoj industriji oslikava i svega sedam oglasa za građevince i geodete i samo jedan za arhitekte. Stručnjaci za zaštitu životne sredine ili nekoj oblasti umetnosti, kulture, medija – nemaju zbog čega ni da idu na ovaj sajt.

Slično važi i za inženjere poljoprivrede i tekstila, poljoprivredne i ekonomske tehničare, tvrde u NSZ, ali i lekare opšte prakse i medicinske sestre, inženjere rudarstva, maturante gimnazije, ali i tekstilne i trgovačke tehničare. Posla sve manje ima i za kišobrandžije, abadžije, jorgandžije.

I zato decu treba uputiti na poslove budućnosti – a to su, smatraju u NSZ, oni u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija, elektrotehnici i elektronici. Stručnjaci za robotiku, finansije, upravljanje rizicima u preduzećima i savetnici, genetičari, ali i molekularni biolozi, arhitekte i dizajneri su poslovi koji će biti aktuelni za 10 ili 20 godina. Dotad, treba preživeti krizu i to naročito u onim delovima Srbije gde radnog mesta „nema ni za lek“. Jug Srbije kuburi s prosekom plate nešto malo većim od 20.000 dinara, a radna atmosfera donekle funkcioniše jedino u Beogradu i Novom Sadu. Uostalom trećina oglasa na Infostudu je za radno mesto u Beogradu, čak 353. U Južno-bačkom okrugu u ponudi su 83 oglasa za posao, dok je po 50 i nešto za poslove u Nišavskom i Šumadijskom okrugu. U Jablaničkom u ponudi je 20 oglasa za posao – komercijaliste, prevodioca za nemački jezik, menadžera za turizam, računovođe, agenta prodaje.