U srpskom narodu postoji izreka „ko laže, taj i krade“. Kao i sve narodne poslovice, i ova ima vaspitno dejstvo. NJome se želi skrenuti pažnja onom ko je slagao da, ukoliko ne želi da ga okolina smatra lopovom, ne bi smeo ni da laže. Na žalost, danas u Srbiji bi morali češće da koristimo tu poslovicu, naročito kada su u pitanju neki naši političari.
P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }
Laži u Srbiji idu od ozbiljnih tema poput toga da živimo bolje, a mi vidimo da živimo sve lošije, do nekih trivijalnih tipa da li predstavnici Vlade idu na odmor ili ne. LJudski je i normalno da se ide na odmor, ali nije normalno da se laže o tome. Od laži se počinje sa malim stvarima, a završava na veoma velikim. U tom trenutku, onaj koji izgovara laži, počinje da veruje u njih i lako gubi osećaj za realnost.
Navešću nekoliko očiglednih primera. Premijer Srbije je na Božić, gostujući u jednoj emisiji, rekao da je Srbija 2009. godine imala pad BDP od 3,6 odsto i da je to najveći pad BDP-a u istoriji Srbije. Na stranu to što podatak koji je izneo nije tačan, nije tačno ni to da je taj pad bio „istorijski najveći“. Srbija je imala 2009. godine pad BDP koji je iznosio 3,1 odsto. Ovo je zvanični podatak Republičkog zavoda za statistiku Srbije, a sa njim se slažu MMF, Svetska banka i Eurostat. Veći pad BDP-a Srbija je imala 1999. godine, čak 12,2 odsto, u vreme kada je današnji premijer bio takođe član Vlade. Razlozi tako velikih smanjenja BDP-a i u 1999. i u 2009. godini bili su objektivne prirode. Tokom 1999. godine BDP je smanjen kao posledica bombardovanja Srbije, a 2009. godine kao posledica pada ekonomske aktivnosti u Evropi i svetu usled velike ekonomske krize.
Međutim, ako uporedimo sa zemljama regiona, koje su u proseku imale pad od 3,7 odsto u 2009. godini, Srbija uopšte nije bila tako „loša“. Dakle, zemlje regiona su imale prosečno pad BDP-a veći nego što je to imala Srbija. Prema podacima Svetske banke i MMF, veći pad BDP-a u 2009. godini je imala Hrvatska (7,4 odsto), Rumunija (7,1 odsto), Mađarska (6,6 odsto), Crna Gora (5,7 odsto) i Bugarska (4,2 odsto). Manji pad BDP-a su u 2009. godini imale BiH (2,7 odsto) i Makedonija (0,4 odsto) dok je Albanija jedina imala rast od 3,4 odsto. Ako pogledamo sve ove podatke, koji se jednostavno mogu naći na sajtu pomenutih institucija, dolazimo do jednostavnog zaključka: Niti je pad BDP-a u Srbiji 2009. bio najveći u istoriji, niti je bio tako veliki u poređenju sa drugim zemljama regiona.
Vratimo sa sada na 2015. godinu. Srbija će ove godine imati rast oko 0,8 odsto (izvor RZS, preliminarni podaci). Prema podacima MMF-a i Evropske komisije (gotovo se u potpunosti podudaraju), region Jugoistočne Evrope će u 2015. godini imati rast oko 2,5 procenta. Na toj listi od devet zemalja, Srbija će imati najniži rast BDP-a. Veći rast BDP-a u 2015. godini od Srbije će imati Albanija (tri odsto), Bugarska (1,7 odsto), BiH (2,1 odsto), Mađarska (2,9 odsto), Makedonija (3,5 odsto), Crna Gora (četiri odsto) i Hrvatska (1,1 procenat). Ove podatke takođe možete veoma lako naći na sajtu MMF-a i Eurostata.
Iz navedenih podataka nije teško zaključiti da će Srbija u 2015. godini prema nivou ekonomske aktivnosti merene kroz BDP zaostajati za svim zemljama regiona. Podatak je poražavajući utoliko više ako se uzme u obzir da su zemlje poput Mađarske, Rumunije i Hrvatske na višem stepenu ekonomskog razvoja od Srbije (BDP po glavi stanovnika je dva i više puta iznad nivoa Srbije), pa rast BDP-a u tim zemljama po stopama višim od Srbije znači još brže udaljavanje. Drugim rečima, da bi Srbija sustizala Mađarsku koja je u prethodne tri godine u proseku rasla tri odsto godišnje, Srbija treba da raste barem pet odsto. U istom tom periodu, Srbija je rasla prosečno manje od jedan procenat godišnje. Dakle, zaostajemo krupnim koracima.
Siguran sam da ćemo u godini koja je pred nama slušati još mnogo sličnih laži, naročito u izbornoj kampanji. Zato ne budite lenji, već kada neko od političara ponovo bude govorio o „istorijskoj ekonomskoj pobedi“, proverite te rezultate pre nego što se budete divili istim. Tako ćete brzo shvatiti ko laže, a ko krade.
Autor je potpredsednik Socijaldemokratske stranke
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
