Konkurentni proizvodi za stare i nove prijatelje

I mada su tu opasku neki analitičari protumačili kao protivljenje Rusije ulasku Srbije u EU, pažnju ekonomske javnosti više je privukla konstatacija ambasadora Konuzina, koju je potvrdio i šef delegacije EU u našoj zemlji Vensan Dežer, da će ulazak u EU neminovno značiti ukidanje Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom koja je prošle godine donela devizni priliv od oko milijardu dolara. Evropa ili Rusija, ta, neki bi rekli, veštački stvorena dilema, izazvala je različite reakcije privrednika i stručne javnosti. I dok jedni tvrde da je period od deset godina sasvim dovoljan da se privreda prilagodi novim izazovima, drugi su uvereni da će Srbija, koja je inače i veoma energetski zavisna od Rusije, platiti visok ceh ukidanja bescarinskog izvoza robe na rusko tržište.

– Ako bi trebalo da biram između tržišta Evropske unije i Rusije, ja bih izabrao Evropsku uniju. Ali, čak i kad Sporazum o slobodnoj trgovini bude stavljen van snage mi ćemo, doduše po nešto nepovoljnijim uslovima, moći da izvozimo na rusko tržište. Drugim rečima, to će smanjiti ukupan izvoz srpske privrede na to tržište, ali ga neće zaustaviti. Činjenica je, međutim, da će naša privreda na putu ka punopravnom članstvu u EU, postajati sve konkurentnija i to je za mene kao ekonomistu jedan od glavnih razloga zašto bi trebalo ući u tu zajednicu. Rekao bih čak, mnogo važniji od onoga da ćemo imati pristup fondovima o čemu se sve češće govori kao o velikom benefitu na koji će Srbija moći da računa. Drugo je pitanje da li će privrednici iskoristiti period od oko jedne decenije, koliko ćemo, po svemu sudeći, čekati na ulazak, da se dobro pripreme za konkurenciju koja ih čeka na tržištu EU – komentariše za Danas Mihailo Crnobrnja, profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA), i dodaje da naši privrednici nisu ništa manje sposobni od evropskih, ali im treba podrška države.

On u tom kontekstu pominje giljotinu propisa koja je zaustavljena na pola puta i nije dala očekivane efekte, „pa ne čudi što smo danas veoma nekonkurentni upravo u onom delu gde država određuje uslove poslovanja, pa je tako kod nas, za razliku od ostatka Evrope, moguć monopol“. Crnobrnju ne iznenađuje ni najava ukidanja bilateralnih sporazuma koje su neke zemlje potpisale sa Srbijom u nameri da obezbede prohodnost ka ruskom tržištu. On kaže da će ti sporazumi prestati da važe, jer nisu kompatibilni sa regulativom EU.

Za Svetozara Krstića, sekretara Udruženja za industriju Privredne komore Beograda, izjava ambasadora Ruske Federacije u Beogradu, ne predstavlja iznenađenje. Ali olakšavajuća okolnost, smatra on, ogleda se u tome što se ta promena neće dogoditi preko noći što znači da ćemo imati dovoljno vremena da se u hodu prilagodimo, kao i da dalje unapređujemo saradnju sa Rusijom.

– Meni nisu logične procene da će zbog ukidanja Sporazuma o slobodnoj trgovini doći do drastičnog pada spoljnotrgovinske razmene sa Rusijom, niti će to ugroziti, inače sve bolje, ekonomske odnose. Utoliko pre, što je Ruska Federacija, u međuvremenu postala član Svetske trgovinske organizacije što je obavezuje da carinske stope uskladi sa ostatkom sveta. Prema tome to što će neka roba iz Srbije biti ocarinjena ne znači da će automatski biti nekonkurentna. Ali ukoliko želimo da naši proizvodi budu konkurentni i na evropskom tržištu, izvoznicima će biti potrebna i podrška države, dok bi podizanje nivoa konkurentnosti trebalo da bude zajednički zadatak – zaključuje Krstić.

Miroslav Mitković, savetnik predsednika Privredne komore Srbije, ipak, ne deli toliku dozu optimizma. Naprotiv, on upozorava da će zbog prestanka primene Sporazuma o slobodnoj trgovini naši proizvodi biti za 20 do 30 odsto skuplji, samim tim i nekonkurentniji, što će ograničiti plasman roba iz Srbije na tržište Rusije, Belorusije i Kazahstana. Naš sagovornik ide i korak dalje u pesimističkim prognozama pa kaže da će mnoge srpske firme biti prinuđene ne samo da smanje, već i da obustave proizvodnju, što bi moglo da izazove dalji rast nezaposlenosti. „Naša roba bi mogla da bude jednako konkurentne na ruskom tržištu kao i ona koja stiže iz Evrope, ali uslov za to je da domaći poljoprivredni proizvođači dobiju iste beneficije kao i proizvođačima iz zemalja EU. Pritom je veoma važno da se do ulaska u EU, domaći proizvodi dobro pozicioniraju na ruskom tržištu i steknu poverenje potrošača“, ističe Mitković. Na opasku da se ima utisak da Srbija ne koristi u dovoljnoj meri prednosti Sporazuma o slobodnoj trgovini, on kaže da je taj utisak delimično tačan i kao argument navodi podatak da zahvaljujući povlašćenom statusu, izvoz u Rusiju, iz godine u godinu, beleži rast od 40 do 60 odsto. On dodaje da je efikasnija primena Sporazuma uslovljena i otvaranjem novih fabrika, proširenjem asortimana, odnosno ponudom novih izvoznih proizvoda. Na toj listi, osim poljoprivredno-prehrambenih proizvoda (jabuke, breskve, šljive, trešnje, maline, kupus, paradajz, paprika …), dominiraju mesne i mlečne prerađevine, podni pokrivači, akumulatori, bakarne cevi, automobilske gume, oprema, transportna sredstva, lekovi…

Ništa manje zanimljivo nije ni pitanje kako će se ulazak u EU odraziti na snabdevanje energentima koji zauzimaju glavno mesto u našem uvozu iz Rusije. I mada nas zvaničnici Gasproma, sa kojim je Srbija potpisala dugoročne ugovore, uveravaju da neće biti problema sa snabdevanjem gasom Mitković, tvrdi da će ulazak Srbije u EU, zbog usaglašavanja nivoa carina, izazvati rast cena energenata na našem tržištu, što bi dalje dovelo do povećanja troškova proizvodnje i smanjenja konkurentnosti naših proizvoda na tržištu Carinske unije (RF, Belorusija, Kazahstan).

I ako bi se moglo izvagati šta Srbija, ulaskom u EU dobija, a šta gubi, to bi, osim Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, odnosno slobodnog pristupa evropskom tržištu, što je jedan od benefita, moglo da znači i mogućnost korišćenja sporazuma koje EU ima sa trećim zemljama, ali i korišćenje pristupnih fondova. S druge strane, Srbija će zbog tog koraka morati da se odrekne ne samo Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom, dakle povlašćenog statusa na tom ogromnom tržištu, već i direktnog pristupa energentima. „Olakšavajuća“ okolnost je što će to „dugo putovanje u Jevropu“ trajati više od jedne decenije, a za to vreme će i Evropska unija, koja upravo polaže jedan od najtežih testova, pokazati da li je spremna za proširenje porodice.

Izbalansirana razmena

Prema podacima Privredne komore Srbije sa Ruskom Federacijom je u toku 2011. godine ostvarena robna razmena od 3.461,6 miliona dolara što u odnosu na 2010. predstavlja rast od oko 29 odsto. I izvoz domaće robe, čija je vrednost premašila 795,7 miliona dolara, beleži skok od oko 49 odsto. Rast za oko 24 odsto registrovan je i na uvoznoj strani (vrednost uvoza premašila je 2.665,9 miliona dinara), tako da je u razmeni sa Rusijom zabeležen negativan saldo od 1.870,2 miliona dolara. Rusija je, inače, sa učešćem od oko 6,7 odsto, šesti partner Srbije kad je reč o izvozu, dok u uvozu učestvuje sa oko 13,2 odsto što joj obezbeđuje čelnu poziciju. Pokrivenost uvoza izvozom iznosi oko 30 odsto i ukoliko se izuzmu energenti moglo bi se reći da je razmena sa RF izbalansirana.

Miroslav Mitković, savetnik predsednika PKS

Zbog prestanka primene Sporazuma o slobodnoj trgovini naši proizvodi će biti za 20 do 30 odsto skuplji, samim tim i nekonkurentniji, što će ograničiti plasman roba iz Srbije na tržište Rusije, Belorusije i Kazahstana. To će naterati mnoge srpske firme da ne samo smanje, već i obustave proizvodnju, što bi moglo da izazove dalji rast nezaposlenosti.

Svetozar Krstić, sekretar Udruženja za industriju PKB

Nisu logične procene da će zbog ukidanja Sporazuma o slobodnoj trgovini doći do drastičnog pada spoljnotrgovinske razmene sa Rusijom. Utoliko pre, što je Ruska Federacija postala član Svetske trgovinske organizacije što je obavezuje da carinske stope uskladi sa ostatkom sveta. Prema tome, to što će neka roba iz Srbije biti ocarinjena ne znači da će automatski biti nekonkurentna.

Mihailo Crnobrnja, profesor FEFA

Činjenica je da će naša privreda na putu ka punopravnom članstvu u EU, postajati sve konkurentnija i to je za mene kao ekonomistu jedan od glavnih razloga zašto bi trebalo ući u tu zajednicu. Rekao bih čak, mnogo važniji od onoga da ćemo imati pristup fondovima o čemu se sve češće govori kao o velikom benefitu na koji će Srbija moći da računa.