Kvalitetni poslovi zamajac privrednog rasta

Dodaje se i da su radna mesta, prava, socijalna zaštita i dijalog „integralne komponente razvoja“. Takođe se ukazuje da Evropa, dok se mnoge zemlje u razvoju sve oštrije bore protiv nejednakosti i za unapređenje kvaliteta poslova i socijalne zaštite, „kao da ide u drugom smeru“. Kako se navodi u izveštaju, zemlje u razvoju koje su više ulagale u tzv. kvalitetne poslove – one sa većom produktivnošću i regularnim prihodima, beležile su brži privredni rast od ostalih naprednih ekonomija. „Socijalna zaštita, poštovanje osnovnih standarda rada i politike koja podstiče formalnu zaposlenost, takođe su ključni za otvaranje kvalitetnih radnih mesta koja donose viši životni standard, veću domaću potrošnju i ukupan rast“, istakao je direktor MOR Gaj Rajder.

Izveštaj pokazuje da zemlje u razvoju, u vreme kada Evropu muči usporen ekonomski oporavak, sustižu naprednije ekonomije investiranjem u kvalitetne poslove. U zemljama koje su ulagale u kvalitetna radna mesta od početka 21. veka, poput Senegala, Perua ili Vijetnama, životni standard je unapređen više nego u drugim zemljama u razvoju koje nisu obraćale mnogo pažnje na kvalitetne poslove. Prema podacima iz izveštaja, prihod po stanovniku u Senegalu, Vijetnamu ili Tunisu rastao je između 1980. i 2011. u proseku po stopi od 3,3 odsto godišnje, odnosno znatno brže nego u naprednim ekonomijama, gde je registrovan prosečni rast od 1,8 odsto. Ipak, 839 miliona ljudi još zarađuje manje od dva dolara dnevno, što je trećina radnika u zemljama u razvoju. S druge strane, to je manje nego početkom ovog veka, kada je 50 odsto radnika zarađivalo manje od dva dolara. Upozorava se i da oko milijardu i po ljudi u zemljama u razvoju ima nesigurna radna mesta, odnosno da rade bez ugovora i zaštite.

Strategijom Evropa 2020. Evropska unija se otvoreno zalaže za poboljšanje kvaliteta poslova i obezbeđenje boljih uslova rada. U dokumentu Evropske komisije „Ka radnim mestima i bogatom oporavku“ precizirano je da „utvrđivanje minimalne zarade na odgovarajućem nivou može da pomogne da se spreči povećanje siromaštva onih koji rade, kao i da je to značajan faktor za obezbeđenje posla pristojnog kvaliteta“. Ukazuje se i na veću fleksibilnost na tržištu rada, ali i naglašava da je doživotno učenje ključno za obezbeđenje zaposlenosti. U izveštaju MOR akcenat se stavlja i na socijalnu zaštitu koja „mora da zadrži centralno mesto“. Zamenik direktora Organizacije za istraživanja Moazam Mahmud upozorava na „dva veoma različita fenomena koja se beleže u isto vreme“ kada je reč o socijalnoj zaštiti. „Mnoge zemlje u razvoju, posebno u Latinskoj Americi i Aziji, bore se protiv nejednakosti i za unapređenje kvaliteta poslova, kao i socijalne zaštite. Nasuprot njima, razvijene ekonomije, posebno u Evropi, kao da idu u drugom smeru“, konstatuje Mahmud. Iz MOR ukazuju i na brojne izazove pred Evropom i svetom na planu rada, uključujući pristojne uslove rada, nezaposlenost mladih, siromaštvo zaposlenih.

Radno angažovano samo 50,3 odsto žena

U godišnjem izveštaju Međunarodne organizacije za rad upozorava se na činjenicu da samo 50,3 odsto žena u radno aktivnom dobu zaposleno ili traži posao, dok je procenat muškaraca znatno viši – 76,7 odsto, što ukazuje na jaz od oko 26 procentnih poena. Iznenađujuće loše rezultate, kad je reč o učešću žena na tržištu rada, pokazala je Evropa, gde je učešće muškaraca na tržištu rada za 14 procentnih poena veće nego žena, što je na nivou rezultata istočne Azije. „Veliki broj ekonomski neaktivnih žena zapravo je izgubljeni potencijal, koji bi mogao da se iskoristi za ubrzavanje rasta i zaposlenosti, kao i za ublažavanje posledica demografskih promena i starenja populacije“, ocenjuju u MOR.