Lice i naličje zajedničke valute

Kao negativan efekat prelaska na evro u Slovačkoj navode obavezu da i oni pomažu prezaduženim članicama. Češka, prema ocenama njenih zvaničnika, neće biti spremna za prelazak na evro pre 2020. dok je Poljska odluku o eventualnom roku za ulazak u zonu evra ostavila novim vlastima nakon izbora 2015. godine.

Strah da će prelazak na evro, u januaru 2009. godine, izazvati „poskupljenja“, u slučaju Slovačke pokazao se kao neosnovan. Ta država je na evro prešla u povoljnom trenutku, odnosno u vreme recesecije u Uniji kada je inflacija bila niska a kurs iznosio 30 kruna za evro. Veliki strani investitori potvrdili su povodom petogodišnjice uvodenja evra da je ulazak Slovačke u evrozonu bio jedan od presudnih razloga da baš tu ulože svoje kapital, a ne u Poljskoj, Ceškoj ili Mađarskoj. Reč je pre svega o velikim fabrikama automobila koje su motor izvoza slovačke privrede. „Kao najveći izvoznik u Slovačkoj, procenjujemo da je uvođenje evra bilo pozitivno. Upravo su zemlje evrozone naši najveći partneri. Uvođenje evra je pojednostavilo i pojeftinilo bankarske transakcije, a eliminacija nestabilnosti kursa slovačke krune omogućila nam je da planiramo na duži rok“, izjavio je je portparol koncerna Folksvagen u Slovackoj Peter Švec.

Prema rečima Igora Barata, bivšeg opunomoćenika slovačke vlade za uvođenje evra, prelaskom na evro, Slovačka je kao prva zemlja iz istočnog bloka završila sve ključne procese integracije u EU „i to samo nekoliko godina pošto su nas nazivali crnom rupom, slali nam demarše i isključivali iz prvih talasa proširenja“, podseća Barat. On je naglasio da je za Slovačku korisno da bude u monetarnoj uniji s Nemačkom, Francuskom ili Austrijom upravo zato što je motor slovačke privrede izvoz. Barat, kao uostalom i većina analiticara, tvrdi da bi u vreme krize slovačka kruna, da je ostala sredstvo plaćanja, oslabila. Kao negativna strana prelaska na evro apostrofira se obaveza da se pomaže bogatijim, ali prezaduženim, članicama evrozone, što se posebno negativno doživljavalo u slučaju podrške Grčkoj.

Slovačka je odluku o ulasku u evrozonu donela još 2003. godine, a krajem novembra 2005. ušla je u tzv. čekaonicu za evro, sistem kurseva ERM2 sa kursom 38,4 krune za evro. U maju 2008. Evropska komisija je procenila da Slovačka ispunjava kriterijume iz Mastrihta za uvođenje evra. Zahvaljujući reformama u Slovačkoj i visokom privrednom rastu prethodnih godina, utvrđen je novi kurs od 30,12 kruna za evro, što je za 17,64 odsto viši nivo nego pri ulasku u čekaonicu za zajedničku valutu. Na tako povoljan trenutak za ulazak u evrozonu čekaju susedi Poljaci, a određivanje eventualnog roka kada bi i Poljska trebalo da uđe u evrozonu ostavljeno je novim vlastima – nakon izbora 2015. godine. Češka, prema ocenama ekonomista, neće biti spremna bar do 2020. da pređe na evro, ali nekog čak ni orijentacionog roka nema ni na vidiku. Iako je sadašnji predsednik Miloš Zeman evroentuzijasta, za većinu Čeha, koji su pod uticajem evroskeptičnog bivšeg predsednika Vaclava Klausa i bivše vlade premijera Petra Necasa, evro je bauk i simbol ekonomskih problema. Paradoksalno zvuči, ali mnoga češka preduzeća već obračunavaju svoje poslovne transakcije u evrima, i to ne samo sa inostranim partnerima, već i međusobno.

Pravi trenutak

Prema analizi Poštovne banke Slovačke, dve trećine Slovaka zadovoljni su što zahvaljujući evru lako porede cene u ostalim zemljama evrozone, a trećina anketiranih vidi koristi u smanjivanju bankarskih provizija. I među analitičarima, preduzetnicima, kao i kod zvaničnika, preovlađuje uverenje da je zahvaljujući pravom trenutku i dobro pripremljenom ulasku u evrozonu, Slovačka od evra imala pre svega koristi. „Ubeđen sam da nam je, posebno u vreme krize, evro stvorio štit i treba da budemo zahvalni zbog toga, jer su posledice mogle da budu mnogo teže“, kazao je ministar finansija Peter Kažimir.