„Ljudski faktor“ sa 100 sati dodatnog rada

Uzrok eksplozije u čačanskoj Slobodi, koja se desila 27. decembra prošle godine, kada je uništen pogon pirotehnike, ali na sreću nije bilo žrtava, i pored toga što su, kako tvrdi direktor Zoran Stefanović, „sve bezbednosne procedure za rad u toj fabrici propisane zakonom bile ispoštovane“, kako se nezvanično saznaje mogao bi da bude taj famozni ljudski faktor, odnosno radnica koja je navodno nepažnjom izazvala požar, nakon čega su usledile eksplozije.

U razgovoru za Forum Dragan Jekić, predsednik Samostalnog sindikata u Slobodi, tvrdi da je taj sindikat upozoravao poslovodstvo i fabrički Odbor za bezbednost na problem premora i prekovremenog rada, pa čak i na spajanje smena, ali da niko nije reagovao.

– U više navrata ukazivali smo poslovodstvu da radnici prekovremeno rade i više od zakonskog maksimuma, a neki i po sto sati mesečno. Pretili smo da ćemo pozvati inspekciju, na zborovima radnika trudili se da rešimo taj problem, ali poslovodstvo nije imalo razumevanja, tako da je sve kulminiralo eksplozijom 27. decembra, svedoči Jekić, poručivši da taj sindikat smatra da za to treba da odgovara poslovodstvo, a ne radnici, koji su bili angažovani na određeno vreme, a koje je sindikat štitio od ucena.

Podsetivši da u čačanskoj vojnoj fabrici radi 1.400 radnika, čije su zarade manje od republičkog proseka, od kojih je 1.100 u stalnom radnom odnosu, a ostali rade na neodređeno vreme, on dodaje da je mimo njih angažovano i 390 radnika preko omladinskih zadruga, koji su takođe bili za mašinama.

– Samo prošle godine u Slobodi se dogodilo 78 povreda. I na to smo upozoravali Odbor za bezbednost i zahtevali da se poštuju procedure rada, jer su greške učestalije kad je obim posla veći, kaže naš sagovornik, a potom poručuje da iz svega toga poslovodstvo treba da izvuče pouke, te da je rešenje u poštovanju procedura, kojima se rizici smanjuju na najmanju moguću meru.

U fabrici Prvi partizan u Užicu, za eksploziju u podzemnom pogonu, kada je poginulo sedmoro, a trinaestoro radnika je povređeno, petoro zaposlenih u toj fabrici optuženo je da su počinili krivično delo protiv opšte sigurnosti, jer nisu preduzeli mere zaštite na radu i nisu poštovali uputstvo o rukovanju barutom. Nakon dva odlaganja, oni će se, najverovatnije naći pred užičkim sudom u prvoj polovini marta ove godine.

U toj fabrici, pored 612 stalno zaposlenih, u to vreme, bilo je i oko 550 radnika angažovanih posredstvom omladinskih zadruga ili na osnovu ugovora o povremenim i privremenim poslovima, zbog povećanog obima proizvodnje. Radnici su svedočili da su uslovi rada u podzemnom objektu nehumani, ali da su zbog ekonomskog stanja i obećanja da će zasnovati radni odnos, bili prinuđeni da rade prekovremeno, jer se na listi čekanja za angažovanje u svakom trenutku nalazi oko 1.000 ljudi.

– Svi zaposleni su na osnovu pravilnika prošli obuku koja je trajala tri dana, kaže za Forum Zoran Stanić, predsednik Samostalnog sindikata u užičkoj fabrici, a na pitanje da li je to dovoljno, navodi da je „to tako propisano i, verovatno, usklađeno sa zakonom“. Naš sagovornik kaže da se u toj fabrici poštuje zakon, kojim je predviđeno da radnik može raditi prekovremeno četiri časa dnevno, osam sedmično, odnosno ukupno 32 časa mesečno.

– Nakon tragedije koja se dogodila 3. septembra 2009. godine, striktno se poštuju zakoni i sve predviđene procedure. Tačno se zna ko, šta i kada radi, kako se rukuje zapaljivim materijalima i kome je dozvoljeno da uđe u takve pogone, tvrdi Stanić i navodi da trenutno u toj fabrici radi 561 radnik na neodređeno vreme, 294 na određeno, ali i 258 po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima i 100 radnika preko omladinske zadruge.

– Prosečna plata stalno zaposlenih je 48.000 dinara, dok se zarada radnika preko omladinske zadruge obračunava po satu, zaključuje predsednik Samostalnog sindikata u užičkoj vojnoj fabrici.

Mašine stare i do 50 godina

O bezbednosti u namenskoj industriji, u kojoj radi oko 9.000 zaposlenih, Dragan Jekić, koji je i predsednik Samostalnog sindikata u celom kompleksu, kaže da je nadležnima ukazivao da bezbednost drastično opada sa povećanjem obima posla. „Imamo preduzeća u kojima je oprema stara i do 50 godina, tako da se ne može postići zahtevana produktivnost, niti se mogu poštovati rokovi iz ugovora. Država bi zbog toga trebalo da investira u opremu, a bezbednost bi morala da bude na prvom mestu, kaže Jekić i dodaje da je taj sindikat, između ostalog, nedavno razgovarao o tim problemima sa pomoćnikom ministra odbrane Ilijom Filipovićem