Male firme će radije snižavati plate nego uzimati kredit 1Foto: Bojan Cvejić

Finansijski najznačajnija pomoć privredi trebalo bi da bude garancijska šema za kredite za likvidnost koja će uz kredite Fonda za razvoj da iznosi oko 264 milijarde dinara ili 2,25 milijardi evra (4,8 odsto BDP-a), od čega će najveći deo biti sredstva banaka.

Ministarstvo finansija je donelo uredbu kojom se regulišu zajmovi Fonda za razvoj namenjeni mikro, malim i srednjim preduzećima i preduzetnicima za nabavku obrtnih sredstava i izmirenje obaveza prema poslovnim partnerima, zaposlenima i državi za šta će biti izdvojeno 24 milijarde dinara (oko 200 miliona evra) iz budžeta i sredstava Fonda.

Ovi dinarski krediti biće odobravani sa rokom otplate do tri godine sa počekom do 12 meseci i sa godišnjom kamatnom stopom od jedan odsto. Minimalni iznos kredita će biti milion dinara za privredna društva, a 200.000 dinara za preduzetnike i zadruge.

S druge strane, maksimalan iznos će biti 10 miliona dinara za preduzetnike i mikro preduzeća, 40 miliona za mala preduzeća, i do 120 miliona dinara za srednja preduzeća. Tokom grejs perioda kamata će se pripisivati glavnici.

Druga uredba, koja reguliše mnogo veći iznos sredstava, oko dve milijarde evra, tek će biti doneta ove nedelje i odnosi se na garancije koje će država dati za bankarske kredite privredi.

U javnosti je ranije objavljeno da će država izdvojiti 500-600 miliona evra za garancije, a da će banke kreditirati privredu, pre svega mikro, mala i srednja preduzeća iznosom od oko 1,5 milijardi evra.

Država će garantovati za iznos do 80 odsto pojedinačnih kredita, ali do trećine ukupnog iznosa svih kredita. Zajmovi bi trebalo da budu takođe na do tri godine sa grejs periodom od devet do 12 meseci i kamatnom stopom u dinarima od oko 3,5 odsto (prema sadašnjoj vrednosti belibora).

Međutim, koliko će ovi krediti biti pomoć preduzećima zavisiće i od još nekih detalja, poput toga koliki će rizik banke biti spremne da preuzmu, kakva obezbeđenja će tražiti i kakvi će uslove morati da se ispune.

Naime, jasna poruka Ministarstva finansija je da su sve mere namenjene samo onima koji od 15. marta nisu otpustili više od 10 odsto ljudi. Međutim, da bi se dobili krediti Fonda za razvoj ne smeju da otpuste više od 10 odsto radnika ni do kraja otplatnog perioda, što znači u naredne tri godine.

Privrednici mahom pozdravljaju povoljne kredite Fonda za razvoj, dok se odlučuju ipak da vide uslove bankarskih kredita pre nego što ih ocene. Ono što jeste poznato da na državnu pomoć, pa ni kredite za likvidnost ne mogu računati firme koje isplate dividendu.

Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca Srbije ukazuje da je to iako povoljno, ipak novo zaduženje, a ipak je neizvesno da li će se sledeće godine desiti oporavak i kakav će biti promet.

„Uglavnom će na te kredite moći da računaju oni koji su već jaki, dok će oni koji posluju na granici isplativosti dobro razmisliti da li će da uđu u novi dug. Mnogi će hteti da uzmu kredit pa da razvuku obaveze na duži period. I banke će se pre odlučiti da daju kredite sa garancijom države i onima kojima bez toga možda i ne bi, ali pitanje je da li će dati kredit nekome ko nema dobar bonitet“, napominje Atanacković dodajući da zavisi i od toga kakva će obezbeđenja banke tražiti.

Atanacković ističe i da se sada ispostavlja da će verovatno i april proći bez državne pomoći za preduzeća i da će firme morati da preguraju iz sopstvenih izvora i mart i april.

„Mi smo dobili informaciju da se za martovske plate moraju uplatiti porezi i doprinosi iako smo tumačeći uredbu mislili da će to biti odloženo. Ako bude tako, biće jako teško za one najslabije, mala preduzeća“, ocenio je Atanacković dodajući da bi ovakva situacija mogla da natera firme u banke po kredite.

Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku podseća da je i moratorijum na kredite u stvari kredit, pa odlaganje plaćanja poreza, kao i eventualno odlaganje plaćanja zakupa.

„Kada bi firme još uzele i kredit za likvidnost, to znači da bi preduzeća ušla u sledeću godinu sa tri, četiri zaduženja, a neizvesno je da li će tražnja biti na istom nivou kao pre krize. Mislim da će se firme kojima je promet pao do 20 odsto pre odlučiti da smanje plate nego da se dodatno zadužuju u takvoj neizvesnosti“, napominje on.

Rudolf Bilicki, vlasnik tekstilne industrije Bilicki, podvlači da vlada velika neizvesnost i šta će biti kasnije u toku godine.

„Pozdravljamo svaki akciju vlade i svaka mera je mnogo više nego ništa. Nama je maloprodaja zatvorena po sili zakona i prilivi su nula, a izvoz je pao na trećinu ranijeg. Dakle, ovde se ne može pričati o nekoj ekonomiji, već o preživljavanju. Mere su dobre, ali pitanje je koliko će se dugo osećati posledice epidemije virusa, koliko dugo će ljudi biti oprezni i uzdržavati se od kupovine bilo čega pa i garderobe. Nama je recimo veoma važno da Italija počne da radi, jer tamo imamo zarobljen repromaterijal, a takođe i novac od prodaje gotove robe“, napominje Bilicki.

I Dušan Kolarević, vlasnik Kolarević nameštaja iz Ćićevca koji uglavnom izvozi, pao je na trećinu proizvodnje.

„Mi izvozimo za Nemačku, Austriju i Švajcarsku, ali je sada ostao transport samo u Nemačku dok su ostali blokirani. Tako smo i mi redukovali proizvodnju na trećinu. Istovremeno, obaveze su iste ostale. Krediti Fonda za razvoj sa jedan odsto kamate su povoljni i oni će značiti život za preduzeća“, ističe Kolarević.

Dragoljub Rajić podseća da su nekadašnji subvencionisani krediti za likvidnost u vreme krize 2009. godine otišli uglavnom u ruke srednjih i velikih preduzeća, dok ih mali nisu mogli dobiti.

„Istraživanja pokazuju da dve trećina malih i mikro preduzeća ne ulazi uopšte u kriterijume banaka za dodelu kredita, a posebno oni koji nemaju šta da založe. Banke tada ocenjuju njihove novčane tokove iz ranijeg perioda, ali ova situacija to sve menja. Mislim da će banke prvo gledati da plasiraju novac firmama koje dobro poznaju i koje imaju dobar bonitet, a onda ovim malim, tako da će njihova sudbina zavisiti i da li će ove veće biti zainteresovane za kredite“, ističe Rajić.

Prema nekim informacijama bankari pokušavaju da obezbede da tri četvrtine kredita bude zanavljanje ranijih kredita koji ističu u ovom periodu.

U odgovoru iz Rajfajzen banke navodi se da su njihova očekivanja da će tražnje za ovim kreditima biti, imajući u vidu da su u pitanju krediti na tri godine sa grejs periodom do 12 meseci, a u funkciji finansiranja obrtnih sredstava i likvidnosti.

„Krediti će se odobravati u skladu sa poslovnom politikom banke, uz obezbeđenja koja su i do sada korišćena, a kao minimum menice preduzeća i lične menice većinskog vlasnika. Postupak odobrenja će biti kraći, imajući u vidu da se uglavnom radi o postojećim klijentima sa kojima imamo dugogodišnju saradnju“, kaže se u pisanom odgovoru ove banke.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.