Marljivi Župljan na Svetkoj izložbi u Parizu pre 117 godina

Traju pola godine a održavaju se ,od prve polovine XX veka, svake druge godine. Zadnja je organizovana u Milanu oktobra 2015. godine pod imenom „Nahranimo planetu, energija za život“ a naredna je zakazana za 2017. u Astani (Kazahstan) pod nazivom „Energije budućnosti“. Srbija je od prve izložbe u Parizu učestvovala na svim dosadašnjim bilo samostalno bilo kao deo nekadašnje Jugoslavije.

Među učesnicima na toj prvoj izložbi održanoj u Parizu 1889. godine bila je i grupa izlagača iz Aleksandrovca. Milovan Matić autor izložbe nam kaže: „Svetska izložba u Parizu 1889. godine, ostala je do danas upamćena po Ajfelovom tornju koji je i dan danas ponos grada Pariza , kao i brojnim drugim inovacijama. Otvorio ju je francuski predsednik Sadi Carnot (1837-1894), „na Đurđevdan, po podne“ kako su izvestile beogradske „Male novine“ i trajala je do 31. oktobra 1889. godine. Za tih šest meseci imala je fascinantan broj posetilaca od oko 30 miliona.Kraljevina Srbija je među prvim državama prihvatila francuski poziv za izložbu još 1887. godine i sprovedene su sistematske pripreme. Osnovan je „Odbor za parisku izložbu“ na čijem je čelu bio „predsednik Jefr. P. Gudović, ministar na raspoloženju“, a u manjim mestima širom Kraljevine su osnovani odbori i pododbori. Odabrani i prikupljeni predmeti su pre slanja u Pariz izloženi u Beogradu i prikazani javnosti tokom februara meseca. Kako pišu „Srpske novine“ od 8. februara 1889: Iz Aleksandrovca Župskog uzelo je učešća 15 lica koji su izložili najmanje tridesetak eksponata raspoređenih na 21 štandu u više izložbenih salona. Uglavnom su to bili predmeti tekstilne proizvodnje, tj. domaće radinosti. Pouzdano znamo da je na dva dana pre izlaganja u Narodnoj skupštini u Beograd došao Grujica-Gruja Lazović iz Aleksandrovca i odseo u hotelu „Rusija“ i da je verovatno učestvovao u transportu predmeta. Ostali viđeniji Župljani su bili zauzeti na višednevnom velikom skupu „Zboru vinara i vinodelaca u Srbiji“ koji se održavao o Svetom Trifunu u Nišu, a koji je bio važan zbog filoksere koja je tih godina pustošila vinograde širom Srbije. Iz priloženog spiska vidimo da su među izlagačima bili sveštenici, narodni poslanici, trgovci i druge viđenije ličnosti Aleksandrovca tog doba, poput popa Marka Bogdanovića (1846-1925), u čijoj se kući danas nalazi Zavičajni muzej Župe i gde se ova izložba održava“

Veliki poznavalac Teslinog dela autor izložbe o Župljanima u Parizu 1889. godine

Milovan Matić iz podkopaoničkog sela Botunje je više nego svestrana ličnost. Ovaj nekadašnji učenik beogradske Matematičke gimnazije i a potom student teoriske fizike na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu svoju fascinaciju velikm naučnikom gaji od svoje 13 godine a prvu knjigu o Tesli pod nazivom „Teslino proročanstvo“ objavio, prvi put 1989. godine.Knjiga je do sada imala više od desetinu izdanja.1990 godine je sarađivao na na snimanju naučno-dokumentarne TV serije „Nikola Tesla” kada je upoznao Vladimira Jelenkovića sadašnjeg direktora Muzeja „Nikola Tesla“ a tada urednika naučnog programa.Zahvaljujući tome,koju godinu kasnije kada Muzej Nikole Tesle iz Beograda a potom i Univerzitetska biblioteka „Nikola Tesla” iz Niša počinju projekat bibliografije pod nazivom „Teslapedija“, on postaje ključni saradnik na tom projektu koji je , sam , do sada uneo preko 12000 bibliografskih jedinica. Obzirom da govri više svetskih jezika i putem interneta komunicira sa brojnim naučnicima, arhivima i bibliotekama širom sveta Milovan je,tokom tih traganja za građom o Tesli, došao i do interesantnih podataka o učešću dvadestak Župljana na prvoj Svetskoj izložbi u Parizu 1899 godine.

Francuzi još pre jednog veka prepoznali kvalitet Župskih vina’]

Još 1883. godine u zvaničnim francuskim konzularnim izveštajima pominje se i Župa(za koju se kaže da se nalazi u blizini Kruševca) a u jednom delu govoreći o vinima iz ovog kraja u tom izveštaju se kaže: „Zupska vina(Krusevac)su izuzetno tamne boje i bogata su taninom.Sva vina iz Srbije,izuzev onih iz Zupe su osetljiva za transport.“ Što,danas možemo shavtiti kao izuzetan kompliment od ljudi čija je zemlja,još uvek,sinonim za vrhunska vina.