Svi znamo kako je počela svetska ekonomska kriza. Banke su neumereno odobravale kredite za tržište nekretnina. Pucanje kreditnog mehura u Sjedinjenim Državama dovelo je do sloma banaka, s obzirom na to da je bankarstvo poprimilo globalni karakter i loši zajmovi su kružili svetom. Krah banaka izazvao je velike teškoće u kreditnom sistemu, odnosno sistem davanja pozajmica je „presušio“, što se negativno odrazilo na ekonomsku situaciju različitih država.
U navedenim okolnostima Vlade su počele da odobravaju spasilačke pakete za banke i kompanije, što je prouzrokovalo dužničke krize. Stanje u mnogim delovima sveta, naročito u Evropi, ali i SAD, i dalje je nepovoljno. Stoga, postavlja se pitanje kako možemo da uteknemo iz takve rupe? Poznato je da se vodi debata između zagovornika mera štednje i onih koji se zalažu za davanje fiskalnih stimulansa. Pristalice štednje veruju da će samo u slučaju rebalansa budžeta i smanjenja državnih dugova biti ponovo uspostavljeno poverenje investitora. S druge strane, kejnzijanci su uvereni da će bez značajnog fiskalnog stimulansa ekonomije evropskih zemalja i Sjedinjenih Država ostati u recesiji i u narednim godinama.
Ja sam od onih koji smatraju da je za oporavak od krize neophodan fiskalni stimulans. Ne mislim da će rešenje biti pronađeno primenom samo valjane monetarne politike. Građani ne veruju da će poslovne banke biti u stanju da ponovo odobravaju kredite u meri u kojoj su to činile pre izbijanja krize, što bi bilo neophodno da se poveća stopa zaposlenosti. Na takvim primerima učimo da centralne banke nisu svemoguće, kada je reč o kreditima.
Ali, razmirice između zagovornika mera štednje i kejnzijanaca u vezi sa načinima na koji se može pospešiti oporavak pokreću i drugo pitanje koje glasi: Kakvu ekonomiju u budućnosti želimo? Na taj način ekonomija prelazi u domen političke ekonomije. Oni koji veruju da je pre krize sve dobro funkcionisalo, osim banaka koje su neumereno odobravale kredite, tvrde da je za sprečavanje sličnih kriza potrebno samo sprovesti reformu bankarskog sistema. U tom kontekstu, navode da je neophodno da centralne banke efikasno nadziru rad poslovnih banaka. Istovremeno, ima onih koji idu dalje i predlažu nacionalizaciju banaka ili njihovo ukidanje. Ali, horizont reformi i jednih i drugih ograničen je samo na bankarski sektor, dok se retko pitaju šta je podstaklo banke da se tako loše ponašaju.
U stvari, moguće je sagledati neumereno odobravanje kredita kao simptom dubljih ekonomskih propusta. Ekonomista Tomas Pejli smatra da se problem odnosio na nejednakost u zaradama, zbog čega je potrebna bolja raspodela bogatstva i prihoda. Moguće je adekvatno kombinovati takve metode sa merama koje se odnose na davanje fiskalnih stimulansa, jer se može očekivati da će kratkoročno biti povećana agregativna tražnja i na duži rok biti smanjena zavisnost ekonomije od finansiranja dugova.
Drugi smatraju da treba da pokušamo da razmotrimo načine kako da uštedimo energiju umesto da je rasipamo. Okosnicu agende zelene ekonomije predstavlja tvrdnja da smo dosegli ekološke granice postojećeg modela rasta i da je nužno da pronađemo načine kako da smanjimo korišćenje neobnovljivih izvora energije. Dakle, mere koje se temelje na potrebi davanja stimulansa ne podrazumevaju samo podsticanje potražnje već se odnose i na podsticanje ljudi da upotrebljavaju resurse koji ne škode životnoj sredini.
Autor je član Gornjeg doma britanskog parlamenta i profesor političke ekonomije na Univerzitetu Vorvik
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
