Ne postoji ček za države kandidate

* Koristimo li mi ovog trenutka sve moguće izvore iz IPA fondova (pretpristupni) ili smo ograničeni činjenicom da nismo kandidati?

– Mi kao potencijalni kandidat možemo od pet da koristimo samo prve dve komponente. Postoji mogućnost da u okviru komponente jedan finansiramo slične mere koje se finansiraju u okviru komponenti 3, 4 i 5, podrazumeva se infrastruktura, reforma obrazovanja … Uskraćeni smo za dve vrste projekata: kao potencijalni kandidat ne možemo da obezbedimo direktnu podršku poljoprivrednim proizvođačima koja je predviđena komponentom 5 i u okviru komponente četiri ne možemo da obezbedimo sprovođenje direktnih mera za zapošljavanje.

* Ceo iznos koji nam je namenjen koristimo, ali po drugim projektima?

– Tako je. Ne postoji ček za države kandidate u smislu, vi ste kandidat, evo čeka za kandidata. Da smo dobili taj status, iz komponente 1, sredstva bi u određenoj meri bila prebačena u komponente 3, 4 i 5. Dakle, ne bi bilo novih sredstava, samo preusmeravanje postojećih. Budžet EU traje do 2013. godine, tako da se mi nalazimo na kraju finansijskog ciklusa u kome su sredstva već raspodeljena između država korisnika IPA programa, tako da tu nema nekih preraspodela. Postojeći budžet IPA je 11,4 milijardi evra. Trenutno EU planira novi budžet od 14,1 milijardi evra za period 2014 – 2020. godina. To je podsticaj za nas… Tim pre što se ubuduće verovatno neće praviti razlike između kandidata i potencijalnih kandidata, mada još ne znamo na koji način će se to sprovoditi. Debata o tome još se vodi u EU, ali to su naznake u kom će pravcu ići nova IPA.

* Od kolikog su značaja ta sredstva stvarno?

– Za Srbiju je u periodu od 2007. do 2013. opredeljeno 1,4 milijarde evra. Od toga smo pripremili projekte za nekih 750 miliona evra. Ostale su nam još samo dve godine za pripremu novih projekata. Do sada, čini mi se da ima preko 150 odobrenih projekata u svim oblastima: u reformi državne uprave, pravosuđa i policije, socijalnih pitanja, zdravstva, obrazovanja… Negde projekti nisu dovoljno vidljivi za građane. Oni ne mogu da vide da smo mi pružili podršku pravosudnoj akademiji i da smo tamo obučili sudije kako bi oni postali što efikasniji u svome radu.

* Koliko je učešće tih nevidljivih projekata?

– Pa recimo, 40 odsto projekata se sprovodi u formi izgradnje institucija, to znači obuka, priprema i sprovođenje zakona, strategija, priprema projektno tehničke dokumentacije… Ostalih 60 odsto su vidljiviji projekti, na primer, nabavka 250 ambulantnih vozila koja su podeljena širom Srbije, zatim oko 180 miliona evra za lokalnu infrastrukturu, gde su rađene regionalne deponije, manji infrastrukturni projekti u oblasti životne sredine, radićemo sad Žeželjev most. Recimo, građani i ne znaju da IPA stoji iza programa Tempus za reformu visokog obrazovanja…

* Koliko ste zadovoljni rezultatima programa Tempus?

– Moram da priznam da mi još nismo dobili izveštaj Evropske komisije o efektima, vrednovanje se vrši na neki srednjoročni period. Pre nekoliko nedelja smo bili na sastanku u Sarajevu, gde smo konkretno mi iz Srbije tražili da EK izvrši procenu efekata Tempus programa jer često čujemo da nam obrazovanje nije usklađeno sa potrebama tržišta rada. Mi u okviru tog programa imamo sedam miliona evra godišnje i hoćemo da vidimo šta su efekti.

* Koliki je procenat iskorišćenosti IPA sredstava u Srbiji?

– Mi imamo veoma visok procenat iskorišćenosti, ali moram da priznam da se nalazimo u određenom povlašćenom položaju u odnosu na države članice. One samostalno sprovode tendersku proceduru, zaključuju ugovore, vrše plaćanje, tako da je teret na njima. Za nas to radi Delegacija EU. To je uigran tim, koji već deset godina radi u Srbiji, mnogo su bolje plaćeni od naših državnih službenika. Kada mi radimo tu proceduru samostalno dolazi do opadanja nivoa utrošenih sredstava. Imate situaciju da kod naših suseda Bugarske i Rumunije postoje veliki problemi u trošenju tih sredstava. Bugarska ima godišnje milijardu evra na raspolaganju, a ne može da ih potroši. I oni su nešto napredovali, ali mislim da je prošle godine utrošenost bila oko tri odsto.

* Kad postanemo kandidat, koji novi fondovi stoje na raspolaganju?

– Kao potencijalni kandidat mi učestvujemo u sedam od 26 programa EU: Sedmi okvirni program za naučno-istraživačke projekte, Progres program koji služi za projekte iz oblasti socijalne inkluzije, program za mala i srednja preduzeća. Sticanjem statusa kandidata otvara nam se mogućnost da učestvujemo u svih 26 programa. Konkretno, mogli bismo da učestvujemo u programu celoživotno učenje koji je namenjen reformi obrazovanja na svim nivoima i koji za sve države članice EU i kandidate iznosi sedam milijardi evra. Teško je sad izračunati koliko bismo izgubili neučestvovanjem, ali je sigurno da bi se radilo o milionskom iznosu.

Povraćaj

* Koliki je povraćaj ovih sredstava onome ko nam ih daje?

– Mi nemamo tačne procene koliko stvarno sredstava je vraćeno na taj način. Činjenica je da u najvećem broju slučajeva projekte sprovode firme iz država članica EU. Naše firme još nemaju reference za takvu vrstu projekata, tako se one javljaju samo kao članovi konzorcijuma. Recimo, najvažniji je uslov za firme koje učestvuje na tenderu za projekat koji finansira EU, jeste da je već tri puta sprovodila takvu vrstu projekata u državama kandidatima ili članicama EU.