Ne postoje regulatorne prepreke da Pejpal počne da omogućava građanima Srbije da primaju novac preko njegovog servisa.

Ta kompanija je opciju slanja novca uvela još 2013. godine, da bi u oktobru prošle godine nakratko uvela i mogućnost primanja novca, ali je Pejpal tu opciju ubrzo povukao „iz tehničkih razloga“ – ponovila je juče Ljiljana Mitrović, direktorka u Sektoru za devizne poslove Narodne banke Srbije, govoreći na panelu posvećenom elektronskoj trgovini u organizaciji Danas konferens centra.

Prema njenim rečima „sve zakonske barijere su ukinute da se elektronska kupoprodaja može obavljati preko stranih institucija elektronskog novca“.

– To znaju i predstavnici Pejpala. Nema nikakve dileme da su sve barijere pravne prirode ukinute. I prijem novca i slanje novca se mogu obavljati – kaže Mitrovićeva.

Ona je naglasila da je NBS prošle i pretprošle godine zabeležila veliki rast elektronske trgovine u raznim valutama.

– Donošenjem novog Zakona o platnim uslugama, koji će stupiti na snagu od oktobra ove godine, regulisane su platne transakcije u zemlji i sa inostranstvom. Uvešće se i novi učesnici na tržište platnih usluga, to će biti institucije elektronskog novca i kao i platne usluge, a u tom kontekstu će i Pošta dobiti značajnu ulogu. Pošti je data mogućnost da se bavi platnim uslugama i u zemlji i u inostranstvu. Očekujemo da dođe do jake konkurencije i da značajno pojeftine transakcije sa inostranstvom, a sva pravna lica znaju da te transakcije koje se danas obavljaju samo preko banaka, nisu jeftine – dodala je Mitrovićeva.

Branislav Popović, finansijski direktor Aseko Srbija, ocenio je da u Srbiji postoji veliki potencijal za razvoj elektronske trgovine, zato što je tržište veoma nerazvijeno.

– Elektronska trgovina u Srbiji postoji pet, šest godina i neko ko želi time da se bavi, može. Prepreka je to što mnogi ne mogu da shvate kako im e-trgovina može pomoći. Čak je i na razvijenim tržištima rast elektronske trgovine u poslednjim godinama bio oko 10 odsto, a predviđanja su da će se to nastaviti. Ali, Srbi troše sedam puta više plaćajući karticama na inostranim sajtovima nego na sajtovima u Srbiji. To je zbog toga što je ponuda ovde mala, tako da ljudi nemaju šta da kupe u Srbiji preko interneta – kaže Popović.

Mahmud Bušatlija, konsultant za strana ulaganja, takođe je konstatovao da elektronska trgovina raste svuda u svetu, a da je Srbija nezasićeno tržište.

– Čak i pad kupovne moći doprinosi rastu ove trgovine, jer su njeni troškovi često niži. Ali, državno preduzeće, Pošta, predstavlja monopolistu, dok ostale kurirske službe imaju veoma ograničen opseg rada. To što mi imamo distributivni centar u Beogradu i dva regionalna, ne garantuje da ćemo moći da zadovoljimo ozbiljniji rast tržišta. Takođe, to što je Pejpal ovde došao neće uticati na odluku nekog investitora da dođe u Srbiju – kaže Bušatlija.

Po njemu, Srbija mora da depolitizuje upravljanje Poštom da bismo maksimizovala njene rezultate, „a da sa druge strane dozvolimo i ulazak privatnog sektora u usluge Pošte, kako bismo stvorili konkurenciju“.

Goran Đerić, direktor radne jedinice Hibridna pošta u Pošti Srbije, istakao je da je elektronska trgovina u centru svih strateških projekata Pošte i ocenio da e-trgovina nije samo internet portal, već i plaćanje preko poštanskog konta, korišćenje usluge postekspresa i drugo.

– Bitna je trgovina, sigurnost, cena i komfor – dodao je Đerić.

On je rekao da je cilj Pošte da postane dominantni učesnik na ovom tržištu i precizirao da Pošta svoju priliku vidi u saradnji sa malim i srednjim preduzećima koja žele da svoju robu plasiraju i u nedovoljno razvijene delove Srbije gde je Pošta često jedini distributivni kanal (pošto kurirske službe uglavnom pokrivaju samo veće gradove), kao i u strateškim partnerstvima sa velikim firmama. Đerić je dodao i da Pošta trenutno nije zainteresovana za kupovinu kurirskih službi.

– Da bi se elektronska trgovina razvila, bitna je i uloga carine. U decembru je, recimo, preko 4.000 pošiljaka bilo u zaostatku 10 dana. Čekanje od 20 dana ili mesec dana svakako nije nešto što će doprineti razvoju e-trgovine, kao što tome neće doprineti ni obaveza kupca da sam ode po svoj paket, koji je naručio iz inostranstva, a koji ga košta 50 do 100 odsto više od cene koju je video na internetu – zaključio je Đerić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.