Neopravdani strah od robota

Ubeđen sam, takođe, da će revolucija u veštačkoj inteligenciji omogućiti kompjuterima i robotima da obavljaju mnoge aktivnosti za koje su sada zaduženi visoko kvalifikovani radnici. Stoga, ne čudi što su mnogi zabrinuti za sudbinu onih čija su radna mesta „ranjiva“, ili onih koji su gubitkom radnog mesta već platili danak tehnološkom napretku. Nameću se i pitanja šta će se dogoditi sa milionima vozača kamiona i taksija kada to postanu „vozila bez vozača“, kao i šta će biti sa računovođama i zdravstvenim radnicima kada kompjuteri preuzmu njihov posao? Procenjuje se da bi veliki broj radnika mogao da ostane bez posla i shvatam da se ti strahovi ne mogu lako odagnati. Ipak, optimista sam bar kad je reč o Sjedinjenim Državama koje će moći da se prilagode izazovima nove tehnologije. Moguće je da će u tom procesu biti i gubitnika i dobitnika, ali mislim da će oni koji izgube posao moći da pronađu novo zaposlenje. Verujem, dakle, da nema dovoljno razloga za zabrinutost da će doći do masovne nezaposlenosti. Pre bi se moglo reći da će tehnološki napredak omogućiti brži ekonomski rast, odnosno unaprediće životni standard stanovništva, a oni koji žele da rade i dalje će moći da pronalaze posao.

Razlog za moj optizam krije se u istorijskim činjenicama. Naime, već godinama unazad posmatramo kako mašine i kompjuteri zamenjuju radnike, a uprkos kolebanjima prisutnim u poslovnom ciklusu, američka ekonomija nastavlja da beleži rast. Najdramatičnije promene zabeležene su u proizvodnji, s obzirom na to da su roboti i automatizovane mašine zamenile radnike u fabrikama. Ilustracije radi, sredinom 20. veka broj zaposlenih u proizvodnom sektoru SAD smanjen je sa 13 miliona na devet miliona, iako je vrednost proizvoda uvećana za 75 odsto. Pritom su oni koji su postali tehnološki višak našli posao u drugim segmentima privrede, a slično se dogodilo i nakon uvođenja kompjutera, na mestima poput liftova, aerodroma, advokatskih kancelarija… Osim toga, mislim da će sve veća primena robota i kompjutera omogućiti radnicima da rade kraće, odnosno da imaju više slobodnog vremena. Zaposleni u Sjedinjenim Državama u proseku rade 1.790 sati godišnje, odnosno 30 odsto više nego njihove nemačke kolege, koji na poslu provedu 1.371 čas godišnje.

Smanjenje radnih sati znači i unapređenje kvaliteta života, jer će zaposleni imati duže odmore i vikende, moći će više da putuju, ili da posećuju restorane, čime će se otvoriti prostor za nova radna mesta u sektoru usluga. Istovremeno, zbog starenja stanovništva porašće potreba za radnicima u bolnicama i domovima za negu. Ovi trendovi će se pozitivno odraziti na sektor usluga, gde trenutno radi 81 odsto zaposlenih u SAD, a udeo zaposlenih u tom domenu uvećava se iz godine u godinu, imajući u vidu da roboti ne mogu da zamene radnu snagu. Mladi koji razmišljaju o životnom pozivu trebalo bi sve te faktore da imaju u vidu. Stopa nezaposlenosti u Americi trenutno je upola niža u poređenju sa Evropskom unijom. Postoje brojni razlozi za takav nesklad, ali najveći se odnosi na nedostatak pravila u SAD koja bi onemogućila zaposlenima i kompanijama da se prilagođavaju novih tehnologijama. Stoga, ukoliko u toj državi bude i dalje postojalo relativno slobodno tržište rada, radnici će uspeti da se prilagode promenama u tehnologiji.

Autor je profesor ekonomije na Univerzitetu Harvard