Nepotrebni nameti

Veselin Jevrosimović Da li ste ikada kupili nešto putem Interneta? Kada ste to učinili poslednji put? Ako je odgovor na prvo pitanje potvrdan, onda pripadate onoj još uvek malobrojnoj grupi srećnika (oko 10 odsto građana Srbije koji koriste Internet) koji su okusili slast onlajn trgovine i verovatno redovno obilaze Amazon u potrazi za novim i pristupačnim izdanjima stručne i zabavne literature, svraćaju u virtuelni BESTBUY kada im treba neki dodatak za njihova elektronska pomagala ili pokušavaju da pobedom na aukciji na servisu EBAY dođu do rariteta iz oblasti koja ih interesuje. Svi oni koji još ne koriste veliku prednost koju su donele savremene tehnologije i Internet – mogućnost da čitava planeta postane „prodavnica na uglu“, sigurno će to uskoro poželeti jer su platne kartice postale uobičajena pojava i u našoj zemlji, raste poverenje građana u bezgotovinske metode plaćanja, pokrenute su prve domaće Internet prodavnice, a onlajn trgovina se sve intenzivnije promoviše. To, dakle, nije problem. Problem je odgovor na drugo pitanje sa početka teksta. Naime, ne verujem da je iko, osim u slučajevima velike hitnosti ili neinformisanosti, u skorije vreme pokušao onlajn kupovinu iz inostranstva. Zbog čega je to tako i da li ima nade u promenu na bolje, tema je ovog članka.
Suština problema je u tome što, kada platite sve prateće troškove, ukupna cena onlajn kupovine višestruko prevazilazi vrednost naručenih knjiga, kompakt diskova ili neke druge robe. Neki primeri pokazuju da je dodatna cena poštarine, carine, poreza, špediterskih usluga, ležarine i raznih taksi od 120% do 300% veća od osnovne cene naručenog proizvoda. Ekstremni slučaj je knjiga od 5 dolara na koju je plaćeno 32 dolara dažbina! Dodatni problem je činjenica što će vam samo u retkim slučajevima i uz mnogo truda i vremena biti u potpunosti i unapred jasno šta sve i kome treba da platite, tako da naručivanje putem Interneta predstavlja pravu avanturu koja se redovno završava nezadovoljstvom kupca. Veliki deo problema nastao je kada je sredinom 2006. godine vlada Srbije donela uredbu po kojoj se iznos predviđen za oslobađanje od carina i ostalih troškova uvoza za robu koja se dostavlja poštom smanjen sa 100 na 20 evra. Ovo je učinjeno da bi bila sprečena zloupotreba kataloške prodaje od strane nekih firmi, ali se odrazilo i na sve one koji kupuju putem Interneta, pogotovo zbog toga što i troškovi transporta ulaze u osnovicu za carinjenje, tako da samo u izuzetnim slučajevima carinu možete da izbegnete. Plaćanje carine kada se isporuka vrši poštanskom službom i dalje je prihvatljivo u većini slučajeva, pa se onlajn zajednica u prvim mesecima primene novih propisa nije bitnije oglašavala. Za još dodatnih troškova, i to u značajnim iznosima, odgovorne su od prošlog proleća kurirske službe koje za vas vrše dostavu i špediciju (u osnovi popunjavanje dokumentacije i komunikacija sa carinskim službenicima) i to najčešće bez pitanja naručioca da li želi ovu uslugu. Špediterske usluge niste obavezni da platite ukoliko sami imate dovoljno vremena i umete da se snađete u komplikovanoj birokratskoj proceduri, ali moram da vas upozorim da je velika šansa da ćete nakon mnogo nerviranja na kraju ipak potražiti usluge profesionalne špediterske službe. Postavljeno je i pitanje zbog čega sve isporuke ne obavlja pošta, ali je odgovor da isporučioca u principu bira sam pošiljalac, odnosno servis od koga ste naručili proizvode, pogotovo u slučajevima brze isporuke.
Krajem avgusta napokon su stigle i dobre vesti. Ministarstvo za telekomunikacije i informatično društvo, odnosno njegov resor za poštanski saobraćaj, pokrenuo je inicijativu kod Ministarstva finansija da se pojednostavi carinska procedura za onlajn naručivanje, posebno za knjige i udžebenike. Pošto smo potpisnici Sporazuma o uvozu predmeta prosvetnog, naučnog i kulturnog karaktera, u našoj zemlji ovakva dobra ne bi trebalo da se carine ukoliko nisu namenjena za dalju prodaju. Iz Uprave carina stiže objašnjenje da je ipak moguće primeniti sve unutrašnje takste i poreze, što opet značajno utiče na ukupnu cenu narudžbine. Pomoćnica ministarke priznala je u razgovoru za neke medije da su trenutni problemi posledica haotičnog stanja u oblasti poštanskog saobraćaja, ali je takođe izjavila da se nada da bi pomenuta inicijativa mogla da „prođe“ već do kraja ove godine, nakon čega će postupak naručivanja putem Interneta biti značajno jednostavniji i pristupačniji.
Sve i kada bi problem carine i ukupnih troškova onlajn kupovine bio rešen, a oni svedeni na razumnu meru, ostaju korupcija, sporost i neefikasnost čitavog aparata koji je u ovaj proces uključen. Naravno, bilo je i ovde pokušaja uređenja sistema koji su za primer, ali se sve promene dešavaju neverovatno sporo. Od presudne je važnosti da državni aparat shvati i prihvati značaj promocije korišćenja novih tehnologija i Internet servisa, jer se time podiže informatička pismenost nacije i stvaraju preduslovi za brojne druge primene, poput rešenja u oblasti elektronske vlade, B2B („business to business“) automatizacija itd. U svakom slučaju, ukoliko se nešto odlučno ne učini na sistemskom nivou, naručivanje putem Interneta još dugo neće postati ono što bi trebalo – normalna i uobičajena stvar koju koristi i u kojoj uživa veliki broj građana naše zemlje.