Nepristojna ponuda ili nerazumni zahtevi

Za razliku od vlasnika hladnjača koji su jedinstveni i ne oglašavaju se, proizvođači su podeljeni po udruženjima i neki od njih iskazuje radikalne stavove, dok drugi pokušavaju da problem reše dogovorom, ali u svemu tome ne manjka politike.

Zahtevi proizvođača maline

– Ako je ikad za prethodnih dvadeset godina trebalo da dobijemo dobru cenu, onda je to sada, jer maline nema dovoljno. Imam oko 70 ari pod malinom, čiji je prinos već tri godine unazad slabiji, što zbog nevremena, što zbog raznih bolesti koje su napale malinjake. I ovogodišnji rod će biti niži za oko 30 odsto u odnosu na prošlu godinu. Otkupna cena mora biti od 30 do 40 odsto viša u odnosu na prošlu godinu, kada je iznosila 170 dinara. Za toliko su poskupela zaštitna sredstva, dnevnica za berače je dostigla 2.000 dinara i kada se saberu ti i ostali troškovi, otkupna cena mora biti oko 250 dinara – kaže za Biznis Desko Stojković iz sela Bogojevići, kod Arilja, koji malinu uzgaja trideset pet godina.

Uz konstataciju da su proizvođači maline sve siromašniji, dok vlasnici hladnjača postaju bogatiji Stojković tvrdi da su vlasnici hladnjača za pet godina zaradili toliko koliko proizvođači ne mogu da zarade ni za dvadeset godina. „Počeli su sa jednim trulim autom, a sada imaju luksuzne automobile, džipove…“, komentariše Stojković.

Milovan Jevtić, predsednik Udruženja Plodovi polena iz Kosjerića, koje okuplja oko sto malinara, u selu Šepci pod malinama ima 70 ari. On kaže da proizvede i do devet tona kada je godina rodna, ali da se dešavalo da prinos bude i tri puta manji, zbog vremenskih neprilika.

– Ove godine stanje maline je loše najpre zbog suše, koja je prošle godine uništila 60 odsto zasada u kosjerićkom kraju, a zatim i zbog ovogodišnjih velikih kiša. Malina je dvogodišnja biljka čiji će rod, po svemu sudeći, biti prepolovljen. Ali upravo zbog smanjenog prinosa, realno je očekivati da otkupna cena bude povoljnija, odnosno ne bi trebalo da bude niža od 200 dinara – izračunao je Jevtić.

Dragan Vukajlović iz Bajine Bašte, predsednik Saveza srpska malina, koji okuplja proizvođače iz Užica, Arilja, Kosjerića, Požege i Bajine Bašte, podseća da je sastanak sa ministrom poljoprivrede Goranom Kneževićem u Užicu bio promašaj i upozorio da će sledeći susret biti na ulici. „Ne ostaje nam ništa drugo nego da proizvođače pozovemo da izađu na ulice, a ministar neka pripremi 80.000 kazana za isto toliko porodica koje će postati socijalni slučajevi“, poručio je Vukajlović. Taj savez je zatražio smenu ministra Kneževića zbog, kako su naveli, sumnje da zastupa interese vlasnika hladnjača.

Ministar, koji se pojavio u ulozi arbitra između suprotstavljenih strana, podsetio je malinare da država ne može da određuje cenu maline. „Ja bih voleo da cena bude i 2.250 dinara, ali cenu određuje tržište. Proizvođači i otkupljivači moraju da se dogovore, jer proizvođači nemaju mogućnost da malinu prodaju nekome drugome. Ministarstvo poljoprivrede omogućiće proizvođačima da se udružuju i da kupuju mini hladnjače. S druge strane, imamo primer zadruge u Arilju, čiji je kapacitet oko osam miliona kilograma, ali se ne koristi“, ukazao je Knežević.

Vlasnici hladnjača su se konačno oglasili i ponudili otkupnu cenu od 130 do 135 dinara, što su malinari okarakterisali kao „nepristojnu ponudu“.

– To je sramna cena. Nekoliko vlasnika hladnjača iz Arilja žale se na monopol otkupljivača iz požeškog i užičkog kraja, koji su navodno inicirali cenu od 130 do 135 dinara. Mi smo tražili 2,2 evra, ali smo bili spremni da je korigujemo za desetak odsto zbog velikih kursnih promena. S druge strane, ako je ikada bilo prilike da zaradimo i mi i oni – to je ovogodišnja sezona, jer će rod podbaciti, ali problem je što se najveće hladnjače ponašaju monopolski i dogovaraju se o ceni – izjavio je za Biznis Milan Radojičić, predsednik Upravnog odbora udruženja Vilamet iz Arilja, koje okuplja najveći boj ariljskih malinara.

On navodi da se u proteklih nekoliko dana malina u okolini Šapca, Majura i Lipolista otkupljivala za 160 do 200 dinara, a u Požegi od 130 do 135 dinara. Za malinu sa područja Arilja cena nije određena, pa je proizvođači predaju „na svesku“, što je, kako ističe, nezakonito, dok su neke hladnjače u Užicu nudile samo 100 dinara. „Mi nismo za proteste i blokade, već za razuman dogovor, ali kako otkupljivači na to ne pristaju, prinuđeni smo i na takve načine borbe“, upozorio je Radojičić i istakao da je proizvođačima jasno da država ne određuje cenu, ali da ne bi trebalo da dozvoli da otkupljivači ucenjuju proizvođače.

Šokantna informacija

Ono što je izazvalo pravi šok među proizvođačima maline jeste informacija koju su plasirali pojedini vlasnici hladnjača, a odnosi se izmene poreskih zakona. Uslovi za otkup poljoprivrednih proizvoda su se, kako kažu, promenili i država o tome nije obavestila proizvođače. Do sada su malinari donosili potvrdu da su obveznici katastarskog prihoda, na osnovu čega su dobijali novac za dogovorenu cenu plus pet odsto naknade za PDV. Ove godine će, navodno, biti drugačije. Vlasnici hladnjača tvrde da su poreskim izmenama poljoprivrednici, a time i malinari, podeljeni u tri kategorije. Prvu čine registrovana poljoprivredna domaćinstva, pa će im otkupljivači plaćati cenu u koju će biti uračunato osam odsto poreza. Drugoj kategoriji, odnosno neprijavljenim i nekomercijalnim gazdinstvima, hladnjačari su dužni da uplate 24 odsto na ime poreza i doprinosa, a trećoj kategoriji, koju čine zaposleni i penzioneri, osim doprinosa, otkupljivači će morati da plate i porez na lični dohodak, što je 46 odsto od cene. U praksi to bi značilo da će za navedene iznose proizvođači maline biti uskraćeni od cene koju budu ugovorili sa otkupljivačima.

– Ta informacija je za nas šokantna. Pet puta sam bio na sastancima kojima su prisustvovali predstavnici različitih ministarstva i o tome niko ništa nije govorio. O tome nije bilo reči ni na sastanku sa ministrom Kneževićem u Užicu. Kad smo čuli tu vest, obratili smo se Upravi prihoda u Arilju i rekli su nam da je u pitanju neko povećanje poreza na katastarski prihod koji godinama nije naplaćivan. I od državnog sekretara Ministarstva poljoprivrede Senada Mahmutovića tražili smo objašnjenje, ali nam je rekao da on o tome ništa ne zna. Odgovor ćemo morati da potražimo u Ministarstvu finansija – naveo je Radojičić, koji sumnja da se iza ove priče krije neka vrsta prevare i da je indikativno to što se takve informacije plasiraju u vreme dok su proizvođači zaokupljeni berbom i nastojanjima da isposluju što bolju cenu.

Prema tumačenju jednog od vlasnika hladnjače koji želi anonimnost, to znači da mnogi poljoprivrednici koji su imali pravo na PDV nadoknadu sada neće moći da računaju na to, odnosno moraće da plate porez na dohodak građana. On ukazuje i na to da su vlasnici hladnjača u izuzetno teškoj poziciji jer se nalaze između proizvođača i krajnjih kupaca na evropskom tržištu. Naš sagovornik objašnjava da su otkupne cene određene iznosom prodajnih cena. Imajući to u vidu, ako se prosečna prodajna cena „rolenda“ kreće oko dva evra, a „griza“ 1,5 evra, to znači da je prosečna prodajna cena znatno niža od cene koju traže malinari.

Pod lupom evropskih stručnjaka

Vlasnici hladnjača upozoravaju na još jedan problem. Reč je o hepatitisu A i norovirusu, koje su evropski stručnjaci pronašli u zamrznutom voću. „Stručnjaci iz Evrope konstatovali su da je hepatitis A prisutan u zamrznutom voću, između ostalog i u srpskoj malini, pa su želeli da se uvere šta se po tom pitanju preduzima. Zbog toga su obišli desetak hladnjača u Srbiji, kako bi se uverili u zdravstvenu bezbednost tehnološkog procesa „, otkriva vlasnik jedne hladnjače i dodaje da on i njegove kolege ne žele da se pod imenom i prezimenom pojavljuju u medijima, jer će to, kako kaže, dodatno isprovocirati malinare i predstavnike njihovih udruženja.

Pravila tržišne utakmice

Vlasnici hladnjača smatraju da neki od proizvođača maline ne razumeju pravila tržišne utakmice, pa su zbog toga nerazumni u svojim zahtevima. Vlasnik jedne velike hladnjače, koji želi anonimnost, kaže za Biznis da je u ovom trenutku Poljska najveći proizvođač maline – prošle godine proizvela je više od 100.000 tona, a ove godine procenjuje se da će rod premašiti 130.000 tona. „Nerealno je da ponudimo višu otkupnu cenu od one u Poljskoj koja je prošle godine iznosila 90 centi, a u Srbiji 1,3 evra. Naši poslovni partneri žele malinu iz Poljske jer je jeftinija“, upozorava naš sagovornik.