Prema NIN-ovom Indeksu ekonomske snage Srbija samo ispred Severne Makedonije: Mali odbacuje „dnevnopolitičku upotrebu“

Indeks baziran na 10 ekonomskih indikatora smestio je Srbiju sa ocenom pet, ispred S. Makedonije, a iza svih ostalih zemalja.

Ovaj rezultat je u, blago rečeno, neskladu sa onim što skoro pa svakodnevno možemo čuti od državnih zvaničnika, pre svega predsednika države Aleksandra Vučića, da smo ekonomski lider u regionu.

Za obračun indeksa NIN od 2016. godine uzima parametre: stopu rasta BDP-a, BDP po stanovniku, prosečnu platu, realni rast zarada i kupovne moći, stopu inflacije i nezaposlenosti, učešće javnog i spoljnog duga u BDP-u i stanje platnog bilansa.

Prema nalazima NIN-a, Hrvatska je u prošloj godini bila lider u tri kategorije, imala je najveću stopu privrednog rasta sa 6,2 odsto, najveći BDP po stanovniku od 17.486 dolara i najveću prosečnu platu od 904 evra.

Bugarska je, takođe, bila najbolja u tri kategorije sa najmanjom stopom nezaposlenosti od 5,4 odsto, najnižim javnim dugom (21,8 odsto BDP-a) i najmanjim deficitom platnog bilansa.

BiH je imala najmanji spoljni dug (22,3 odsto BDP-a).

Srbija je prošle godine zabeležila realni rast BDP-a od 2,3 odsto, inflaciju od 15,1 odsto na kraju godine, odnosno prosečno 11,9 odsto i stopu nezapsolenosti od 9,6 odsto. Prosečna plata je realno porasla za 1,7 odsto, a javni dug je iznosio 55,6 odsto BDP-a.

U regionu, Crna Gora je prošle godine imala najveći realni rast zarada od 11,6 odsto.

Visoka inflacija je doprinela da skoro svima opada kupovna moć prošle godine, jer su cene rasle brže od plata. Najnižu inflaciju imala je Albanija – 7,4 odsto.

Sve ovo je dovelo do toga da je prošlu godinu po ovih deset indikatora najveći indeks imala Hrvatska-7,25. Inače, maksimalna ocena je 10, a minimalna jedan.

Od 2016. godine, od kada se obračunava indeks na čelu regiona kao najjača ekonomija nalazila se Rumunija u svim godinama sem 2017. kada se na vrhu našla Bugarska.
Bugarska je prošle godine završila na drugom mestu sa ocenom 6,75. Na trećem mestu našla se BiH, a na četvrtom Rumunija.

Na petom mestu našla se Crna Gora, a na šestom Albanija.

Srbija je na najbolji plasman na ovom indeksu ekonomske snage ostvarila pandemijske 2020. godine, kada je završila na trećem mestu zajedno sa Hrvatskom i S. Makedonijom, dok je 2016. bila takođe pretposlednja.

Milan Ćulibrk, glavni urednik NIN-a, ističe da je ovaj indeks pokazao da kada se uzme u obzir više pokazatelja i oni se ukrste, ispada da Srbija ne stoji tako dobro ekonomski.

„U konkurenciji zemalja Zapadnog Balkana i tri zemlje iz EU u okruženju, Srbija je u prošloj godini bila samo ispred Severne Makedonije. Igrom slučaja, iako slušamo od 2020. da ćemo za pola godine, godinu stići Hrvatsku po veličini BDP-a, ispalo je da Hrvatska prošle godine bila najbolja. I ne da nismo stigli Hrvatsku, nego cifre pokazuju da je nećemo stići po nominalnoj veličini BDP-a ni do kraja Vučićevog mandata. Da ne govorimo o BDP po stanovniku koji je u Hrvatskoj dvostruko veći“, kaže za Danas Ćulibrk.

Inače u 2022. godini BDP Srbije iznosio je 63,5 milijardi dolara, a Hrvatske 70,96 milijardi, prema podacima Svetske banke.

Ćulibrk ističe i da je bilo metodoloških primedbi na indeks, ali da su isti parametri od 2016. godine i da su bili isti i kada smo bili treći i sada kada smo sedmi.

„Biće da nije do metodologije nego do činjenica. I Dušan Vujović, bivši ministar finansija je uradio svoju analizu koristeći odstupanje od proseka i tu je takođe Srbija bila pretposlednja i ispod proseka regiona“, napominje urednik NIN-a.

Danas se oglasio i ministar finansija Siniša Mali postom na Fejsbuku.

„Svedoci smo da se u svrhu dnevno političkih potreba, zarad bombastičnih naslovnih strana ili samo zbog popunjavanja novinskih stubaca, sve češće plasiraju paušalne ocene makroekonomske situacije u našoj zemlji. Neretko se selektivnim prikazivanjem indikatora, bez analize cele slike, nestručnim i malicioznim pristupom, pokušavaju minimizirati rezultati postignuti u poslednjih 10 godina, iako su nedvosmisleno potvrđeni kao impresivni, kako kroz izveštaje međunarodnih institucija, tako i kroz nivo kreditnog rejtinga od strane eminentnih agencija“, navodi se u objavi ministra finansija.

On ističe da se za termin „ekonomska snaga“ kao pokazatelj koristi kolokvijalno nominalni BDP i da Srbija čini više od polovine BDP-a Zapadnog Balkana i da je „najveća ekonomska, investiciona i potrošačka gravitacija na Zapadnom Balkanu“, a da je samo Rumunija ispred Srbije po BDP i potrošačkoj snazi.

On je ocenio i da su se u indeksu mešale „babe i žabe“.

Ćulibrk je upitao „kako se indeks, prema ministrovim rečima, koristi za dnevno političke potrebe kada se u istom obliku pravi od 2016. godine“.