Novi put svile za 21 dan

Ujedinjene nacija, Svetska banka i druge ugledne institucije smatraju veletrgovačku pijacu robe široke potrošnje u Jivuu, najvećom na svetu (o tome je Danas Biznis pisao u broju od 13. jula). Sa tamošnje teretne železničke stanice počinje najduža linija u svetu, Jivu-Madrid, takođe poznata i kao „Novi put svile“.

Linija Jivu-Madrid, dugačka 13.052 kilometara, zvanično je otvorena 18. novembra 2014, kada je voz sa 82 kontejnera puna igračaka, drugih rukotvorina i proizvoda za Božićnu pijacu, ukupne težine 1.400 tona, krenuo za špansku prestonicu u koju je stigao 21 dan kasnije. Na maratonskom putu je voz prošao kroz Kinu, Kazahstan, Rusiju, Belorusiju, Poljsku, Nemačku i Francusku, pre nego što je stigao u Španiju sa 30 kontejnera. Voz se vratio u Jivu 22. februara ove godine sa 64 kontejnera puna vina, maslinovog ulja i dimljenih šunki, španskih proizvoda sve popularnijih među kineskom narastajućom srednjom klasom.

Razdaljina između Madrida i Jivua veća je od one između Severnog i Južnog pola, i nije pređena sa istom posadom i jednom lokomotivom. Lokomotive su menjane na približno svakih 800 km, a posade pri ulasku u svaku državu. Bila su neophodna i zaustavljanja u graničnim gradovima Dostik u Kazahstanu, Brest u Belorusiji i Irun u Španiji kako bi kranovi premostili problem različitih širina tračnica duž puta.

Velike prednosti putovanja železnicom su što se roba prenosi mnogo brže i bezbednije nego brodom. Put do Španije je prepolovljen u odnosu na vreme potrebno da se brodom roba transportuje od Kine do Španije. Izbegnuta su i područja delovanja pirata oko Adenskog zaliva u blizini obala istočnoafričke haotične države Somalije ili Molučkog prolaza u vodama Jugoistočne Azije. Voz, takođe, proizvodi 62 odsto manje zagađenja karbon dioksidom u odnosu na kamion koji istu razdaljinu prelazi putem. Konačno, trgovci u Jivuu kažu da će robe transportovane teretnim vozovima koštati u prodavnicama 30 do 40 odsto manje u odnosu na one dopremljene avionima.

Očekivanja u Kini su da će železnička linija Jivu-Madrid pospešiti trgovinu između tog grada i njegovog evropskog partnera. „Madrid predstavlja najveće evropsko tržište za male proizvode“, izjavio je Cao Rongćing, profesor ekonomije na Univerzitetu Džeđijanga u gradu Đinhua. „Teretna linija koja povezuje dva grada pomoći će Jivuu da postane svetski centar za distribuciju malih proizvoda“, smatra profesor .

Cao je rekao da će, pošto su vozovi brži od brodova, distribucija malih proizvoda iz Jivua biti ubrzana. „Teretna linija obezbeđuje potpuno nov distributivni kanal za kupce i prodavce“, dodao je on.

Međutim, sa porastom vrednosti kineske valute i ekonomijom koja se pomera sa prodaje malih proizvoda, Jivu će takođe morati da se disertifikuje. Nova železnička veza sa Madridom mogla bi predstavljati veliki iskorak u tom pravcu.

Zvaničnici u Jivuu imaju ambiciozne planove za teretnu liniju. Vu Bočeng, generalni direktor državne „Đžeđijang Čajna Komoditiz Siti Grup“ koja rukovodi veletrgovinskim tržnim centrom u gradu (YITM), izjavio je kako se nada da će linija biti korišćena za uvoz automobila i poljoprivrednih proizvoda, te mesa. „Skupljaćemo proizvode sa svih strana sveta i ponovo ih distribuirati ostatku sveta“, dodao je direktor Vu.

Teretna linija između Jivua i Madrida je tek jedna od više železničkih linija koje poslednjih godina povezuju Kinu sa Evropom. Prvo je 2011. otvorena trasa koja povezuje Čongking, jedan od najvećih gradova u centralnoj Kini sa Duizburgom u Nemačkoj. Potom su usledile linije koje povezuju Vuhan i Pardubice u Češkoj Republici, Čengdo i Lođ u Poljskoj, Đengđu i Hamburg u Nemačkoj, Suđu i glavni grad Poljske Varšavu, te Hefei i Nemačku.

Poučan je primer međunarodne železnička linija koja povezuje Čengdu, višemilionski grad u Zapadnoj Kini sa Lođom. Otvorena krajem aprila 2013, već posle godinu dana je postala „vruća“ linija za trgovinu između Kine sa Evropom. Brojke koje je objavila carina u Čengduu u aprilu 2014. pokazuju da je 3.704 kontejnera standardne veličine sa proizvodima težine 8.292,6 tona poslato iz Kine u Evropu.

Potrebno je 14 dana za prevoz miliona laptop računara, kao i delova za personalne računare iz Čengdua do Lođa. Potom u roku od tri dana, pošiljke se isporučuju kupcima u Londonu, Berlinu i Rimu evropskom železničkom mrežom i autoputevima. Ove godine će putovanja vozova biti smanjena na između 10 i 12 dana dok će broj vozova biti udvostručen, tvrde u gradskoj kancelariji Čengdua za logistiku.

Korak do multimodalnih transportnih sistema

Tokom studijskog putovanja po Kini prošlog juna, novinari iz zemalja centralne i jugoistočne Evrope obišli su i Džengdžu, kompaniju za razvoj i izgradnju međunarodnog čvorišta. Ta kompanija sa preko 500 zaposlenih je ekskluzivni operater Međunarodnog teretnog voza Džengdu-Hamburg i Duizburg. Do kraja 2014. kompanija je prevezla 100 kompozicija između Kine i Evrope, od čega je 91 bila odlazeća, a devet povratnih. Prevezeno je više od 52.000 tona robe vredne 475 miliona dolara. Među tim kompozicijama su one za zemlje članice Evropske unije predstavljale 30 odsto svih i činile 40 procenata ukupnih roba. Teretni vozovi između Džengua i Hamburga su „predvodnik“na ekonomskom pojasu „Put svile,“ kazali su u kompaniji. Predsednik Kine i generalni sekretar KPK Ši Džinping je u maju ove godine prilikom posete pokrajini Henan bio i u kompaniji koja drži liniju Džengdžu-Hamburg. Predsednik Ši je kazao da cilj treba da bude, da Džengdžu obavlja „globalni posao“. Za to je potrebno da 10-milionski grad ne zavisi samo od teretne linije do Hamburga, već da bude formiran multimodalni transportni sistem (takođe i avionski i drumski), carinska logistička platforma i distributivni kanal. O tome podrobnije u narednom broju Danas Biznisa.