Novi vlasnici „čiste“ preduzeća od radnika

Indikativno je da su akteri u tek okončanim, ali i protestima koji su u toku ili se najavljuju, radnici privatizovanih preduzeća, u kojima nove gazde, polako ali sigurno, gase proizvodnju i ne ispunjavaju obaveze prema zaposlenima, a ni prema državi. Skroman pomak napravljen je krajem minule sedmice kada je okončan višemesečni protest zaposlenih u privatizovanom Građevinsko-industrijskom kombinatu (GiK) „1. maj“, koji je prethodnih dana prerastao u pravu socijalnu dramu kada su radnici razapeli šator nasred pruge, blokirajući tako međunarodni železnički saobraćaj na relaciji Beograd – Niš. I mada je sa poslovodstvom „1. maja“ postignut dogovor o ispunjenju zahteva za isplatu jedanaest zarada, uplatu doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje, izradu socijalnog programa za oko 170 prekobrojnih i ponovno pokretanje proizvodnje, radnici su poručili da su ih većinski vlasnik i država do sada prevarili četiri puta, te da se neće povući sa pruge sve dok ne vide da su im na tekuće i žiro račune uplaćene zarade. Tim sporazumom, između ostalog, predviđeno je da se radnicima, na ime zarada, isplati 38 miliona dinara, dok su uplata doprinosa za PIO, izrada socijalnog programa i konsolidacija preduzeća odloženi za početak marta, do kada bi većinski vlasnik trebalo da obezbedi novac dobijen prodajom dela fabričke imovine.

U petak oko podneva, kada je ovaj tekst pisan, još je trajala blokada pruge, a predsednik Sindikata „1. maja“ Novica Marković izjavio je za naš list da sindikalci, sa poslovodstvom i nadležnim fabričkim službama proveravaju spiskove za isplatu zarada, i da će se radnici sa pruge povući onda kad dobiju pare. Direktor lapovskog kombinata Velimir Radenović izjavio je za Danas da je verifikacijom sporazuma sa sindikalcima okončana jedna velika muka, ali da sada predstoje teški poslovi u vezi s konsolidacijom firme i ponovnim pokretanjem proizvodnje. „Konsolidacija preduzeća znači da će se spasavati ono što se spasti može, odnosno oni delovi firme u kojima mogu da se prave proizvodi koji će moći da se prodaju na tržištu“, poručuje Radenović, napominjući da proizvodnja u lapovskom GIK-u ne bi ni bila prekidana da situacija na tržištu i u građevinarstvu nije katastrofalna.

Dobri poznavaoci domaćih privrednih (ne)prilika veruju, međutim, da je uprkos globalnoj krizi i ekonomskoj situaciji u Srbiji, ovo preduzeće moglo da radi. Ali i lapovski kombinat je, ističu u tim krugovima, jedna od onih privatizovanih firmi u kojima je kupoprodajni ugovor istekao ili ističe, i u kojima novi vlasnici (uz retke izuzetke), masovno gase proizvodnju i ostavljaju radnike bez posla. To je, pokazalo se, provereni recept za „čišćenje“ firme, pri čemu se zadržava samo imovina koja se kasnije dobro unovčava.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata u Kragujevcu Jugoslav Ristić podseća da cilj privatizacije nije bio zatvaranje fabrika, gašenje proizvodnje i otpuštanje radnika i bogaćenje novokomponovanih preduzetnika prodajom imovine firmi koje su kupili budzašto. „To što rade mnogi vlasnici privatizovanih firmi nije ništa drugo do podrivanje ekonomskog sistema zemlje i država bi, ako želi da sačuva ono što je ostalo od domaće privrede, morala nešto da preduzme i da to spreči. Drugim rečima, neophodno je da država ovaj problem rešava sistemski, utvrđujući zakonsku odgovornost svih onih koji svesno uništavaju firme i time podrivaju privredni sistem zemlje“, ističe Ristić.

Pored zaposlenih u „1. maju“ u Kragujevcu minulih nedelja i dana protestovali su i manjinski akcionari proizvođača gumenih delova za vozila, odnosno preduzeća Kraguj u Batočini i konfekcije „22. decembar“, zatim radnici privatizovanih proizvodnih delova Industrije „Filip Kljajić“ i građevinskih firmi „Ratko Mitrović“ i Neimar. Ovi poslednji čekali su prošlog petka da im investitor gradnje i vlasnik zgrade hipermarketa Roda centar u Kragujevcu, kompanija M centar grupa, isplati oko milion evra duga za gradnju tog objekta. Radnici „Ratka Mitrovića“ i Neimara, čiji je zajednički gazda kragujevački biznismen Dragoljub Pantić, pre početka prošlonedeljnih pregovora o isplati duga njihovim firmama, pretili su blokadom Roda centra u Kragujevcu. Kragujevački građevinci će od najavljene blokade Roda centra odustati tek kad se uvere da je M centar grupa njihovim preduzećima uplatila milion evra. Tim novcem trebalo bi da bude isplaćeno pet plata koje radnici nisu primili na vreme upravo zbog duga za gradnju Merkatorovog hipermarketa, odnosno Roda centra. I ovde je, smatraju upućeni, problem u neorganizovanoj državi, odnosno neažurnom i neodgovornom pravosuđu, s obzirom na to da sporovi koji se odnose na nepoštovanje ugovora traju godinama – dok ne zastare. Otuda se ova vrsta sporova u Srbiji neretko rešava na način o kojem se potom piše u novinskim „crnim hronikama“

U Kragujevcu su sredinom prošle nedelje propali i pregovori o podeli firme, čiji su akteri bili manjinski akcionari i većinski vlasnik kragujevačke konfekcije „22. decembar“. Predstavnici manjinskih akcionara „22. decembra“ demonstrativno su napustili zgradu Skupštine grada u kojoj su pregovarali sa vlasnikom firme Milanom Spasojevićem, i najavili da će nove proteste organizovati tokom ove nedelje. Prošle sedmice manjinski akcionari, mahom bivše radnice privatizovane kragujevačke konfekcije, najpre su zaustavili saobraćaj u centru grada, a potom su blokirali ulaz u Kragujevac iz pravca Batočine, zahtevajući podelu firme i informaciju o istražnom postupku koji se vodi protiv pripadnika privatnog obezbeđenja vlasnika firme koji su ih letos brutalno tukli u fabričkom krugu.

Blokada fonda PIO

U Kragujevcu će sutra, saznaje Danas, početi protest više stotina radnika privatizovanih proizvodnih celina Industrije „Filip Kljajić“, koji traže isplatu 20 zarada i uplatu doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje za 12 do 18 meseci. Kako je najavljeno, radnici će blokirati filijalu Fonda PIO na jedan sat, a narednih dana biće organizovana celodnevna blokada te državne ustanove, i taj protest trajaće sve do ispunjenja zahteva za isplatu zaostalih plata i povezivanje staža, kako bi se omogućilo da nekoliko desetina radnika „Filipa Kljajića“ koji su odavno stekli uslov za penziju napokon ode u mirovinu.